PRESUDA DONETA BEZ KLJUČNOG SVEDOKA

Roditelji okrivljenih mladića iz Srbije smatraju da je presuda prestroga i da nisu utvrđene sve činjenice. Majka i otac ubijenog Bakarija Hendersona razočarani su blagom presudom: „Zar jedan život vredi tako malo"

Izrečenom presudom sedmorici Srba koji su sa okrivljenim Grkom Jorgosom Skijadopulosom i Britancem bosanskog porekla Amerom Omerdžićem bili optuženi za ubistvo američkog državljanina Bakarija Hendersona (23) prošlog leta na ostrvu Zakintos, niko, čini se, nije zadovoljan.

Roditelji petorice osuđenih mladića, kojima je sud u Patri izrekao zatvorske kazne od pet do deset godina, smatraju da je sudski postupak obilovao nizom nezakonitosti, da nisu utvrđene sve okolnosti tragičnog događaja, što je dovelo do izricanja po njima previsokih zatvorskih kazni, od pet do deset godina zatvora.

Dvojica optuženih mladića iz Srbije su u ovom postupku oslobođeni krivice, kao i optuženi Grk, dok je optuženom Omerdžiću izrečena najviša kazna od 15 godina zatvora.

Izrečenom presudom nije zadovoljan ni tužilac u ovom postupku Jorgos Bisbikis, koji je na zahtev zastupnika porodice nastradalog Hendersona podneo žalbu na presudu. Bisbikis je zahtevao u žalbi da se petorici osuđenih Srba i osuđenom Omerdžiću ponovo sudi, i to ne za krivično delo nanošenja teških telesnih povreda, za koje su oglašeni krivima, već za teško ubistvo, kako je tužilaštvo kvalifikovalo delo na samom početku postupka.

Navodeći da je „neverovatno da u Grčkoj jedan život vredi tako malo", nezadovoljstvo izrečenom presudom izneli su i roditelji ubijenog Bakarija Hendersona.

„Razočarani smo odlukom suda i ne možemo da verujemo da u Grčkoj jedan život vredi tako malo", rekli su Bakarijevi roditelji Džil i Fil Henderson američkim medijima.

Oni su od početka postupka dolazili u Grčku i pratili suđenje u Patri.

„Gubitak našeg voljenog Bakarija na tako brutalan način je pakao sam po sebi. Nadali smo se i molili da će pravdi biti privedena devetorica okrivljenih i osuđeni na doživotni zatvor. Smatramo, međutim, da je grčki sud napravio propust kada je izrekao ovako blage kazne", kazala je Bakarijeva majka okupljenim novinarima ispred suda u Patri.
Ponovila je i da su ona i njen suprug jako razočarani i da je neverovatno da nekoga prebiješ do smrti, a da za to ne odgovaraš.

Kako „Ekspres" saznaje, sud u Patri nije iz prvog puta izglasao presudu koja je izrečena okrivljenima za tragičan zločin na Zakintosu. Prema saznanjima našeg nedeljnika, sudsko veće povlačilo se na dogovor dva puta pre nego što je saopštena konačna odluka.

„Zakon u Grčkoj dozvoljava cenkanje oko visine kazne. Najpre su okrivljenima izrečene zatvorske kazne od 12 godina.

S obzirom na to da su i postupajući tužilac i advokati okrivljenih imali zamerke na izrečene kazne, sud se povukao i doneo novu odluku. Ovoga puta izrečene su umanjene konačne presude", kaže za „Ekspres" izvor koji je pratio suđenje u Patri.

Ono što se moglo čuti tokom obrazlaganja presude, podelilo je stranke u postupku.

Okrivljeni i njihovi roditelji bili su zadovoljni što je sud utvrdio krivicu za krivično delo nanošenja teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom, što je znatno blaža kvalifikacija u odnosu na krivično delo teškog ubistva, kako je to u optužnici potpisala tužilaštvo. S druge strane, roditelji ubijenog Hendersona i zastupnik javne tužbe nisu bili zadovoljni ni sudskom prekvalifikacijom krivičnog dela ni izrečenim kaznama.

Nakon izricanja presude, Sanja Ilić, majka okrivljenog Miloša Ilića iz Bačke Palanke, koji je osuđen na devet godina zatvora, rekla je novinarima da su „ona i suprug, kao i roditelji ostalih mladića iz Srbije, u šoku".

„Ne znamo šta da kažemo o izrečenoj presudi i zatvorskim kaznama na koje su osuđena naša deca.

Dok smo u sudnici slušali objavljivanje presude, nismo mogli da verujemo. Sve to je za nas vrlo mučno.

Situacija u sudnici je bila mučna i za nas roditelje i za našu decu. Svi smo prošli i prolazimo kroz za nas najteže trenutke. Van sebe smo. Nadamo se da ove kazne neće opstati", kazala je Sanja Ilić.

Prema rečima Mile Ranković, majke Dušana Rankovića, kome je izrečena najstroža kazna od deset godina zatvora, kaže da neće odustati niti pokleknuti u borbi za istinu. Ona tvrdi da je njen sin Dušan napadnut.

„Mog sina je u lokalu za barskim stolom prvi fizički napao američki mladić, a zatim ga uhvatio za rame i udario ga u stomak. Posle toga ga je Dušan ošamario. Amerikanac je potom uzeo staklenu flašu i iz zamaha je razbio o glavu mog sina, posekao ga po licu, a onda ga šest puta pesnicom udario po okrvavljenom gornjem delu tela", tvrdi Rankovićeva.

Za sve što govori, kako kaže, postoje nepobitni dokazi: video-snimak kamere broj šest lokala „Barkod", ali i slike povreda koje je mobilnim telefonom napravila advokatkinja Zora Dobričanin kada je njenog sina, šesti dan od tragičnog događaja, posetila u policijskoj stanici na Zakintosu.

Kao dokaz, navodi Rankovićeva, postoje i iskazi pojedinih optuženih koji su njenog sina videli krvavog, zatim svedočenje devojke koju je komad stakla flaše koja je razbijena o glavu njenog sina okrznuo i zasekao po licu, a koja je o tome govorila u istrazi, ali i nedavno pred sudom u Patri.

(AP Photo/Giannis Androutsopoulos)

Uslovni otpust posle dve petine kazne

Tek pošto im bude dostavljen pisani otpravak presude sa obrazloženjem, branioci okrivljenih moći će da govore o eventualnim žalbama i potezima koje mogu da povuku shodno grčkoj zakonskoj regulativi.

Osuđeni srpski mladići su, kako „Ekspres" saznaje, posle presude vraćeni u pritvorsku jedinicu zatvora u Patri, ali se u njoj nisu dugo zadržali.

„Mladići su 26. novembra oko devet sati ujutru upućeni u zatvore u kojima su se nalazili do početka suđenja: u Napliju, Amfisu, Avlonu i Trikali. Svi oni imaju pravo da traže premeštaj u drugi kazneno-popravni zavod", navodi „Ekspresov" sagovornik.

Prema informacijama do kojih je naš nedeljnik došao, srpski mladići su od trenutka hapšenja u julu prošle godine u pritvoru imali korektan tretman. I sada im je omogućeno da svakodnevno, po nekoliko puta, telefonom razgovaraju s roditeljima.

Informacija da se po grčkim zakonima, s obzirom na to da je reč o mlađim punoletnicima, jedan dan kazne računa kao dva, prema rečima našeg sagovornika nije tačna.

„Za razliku od našeg zakona, koji predviđa da osuđenik može da traži uslovni otpust posle dve trećine izdržane kazne, kod Grka je situacija drugačija. Okrivljeni koji je osuđen na deset godina zatvora ima pravo da izađe na slobodu posle jedne trećine izdržane kazne, a oni kojima je izrečena kazna od devet godina na slobodu mogu posle dve petine izdržane kazne. U kaznu im se uračunavaju radni dani, a u zavisnosti od toga koje je poslove okrivljeni obavljao, jedan dan se računa kao dva ili čak tri, kao i vreme provedeno u pritvoru. Ukoliko osuđenik bude radno angažovan i tokom izdržavanja kazne, i to vreme će mu biti uračunato u kaznu", kaže naš sagovornik.

Konobarica nije svedočila

Kao jedan od ključnih svedoka u postupku povodom ubistva Bakarija Hendersona trebalo je da svedoči D. V., konobarica koja se slikala i razgovarala sa Amerikancem kobne večeri pre nego što je ubijen. Razgovor i fotografisanje navodno su bili razlog zašto je i izbio sukob. Iako su sve stranke u postupku mnogo očekivale od njenog svedočenja, u sud je stigla dokumentacija koja govori da ona nije sposobna da svedoči s obzirom na to da se nalazi na psihijatrijskom lečenju. Sud je naložio veštačenje njenog psihičkog zdravlja, ali da li je ono urađeno i kakvi su rezultati, nije poznato. U svakom slučaju, D. V. se nije pojavila pred grčkim sudom, a presuda je doneta bez njenog saslušanja.

Postupak su, inače, obeležili problemi s prevodom, a roditelji optuženih srpskih mladića tvrdili su da se u Patri sudi nepravično, da se ne razumeju izjave optuženih. Tražili su da zbog toga reaguje srpski konzulat. Posebna zamerka odnosila se na to što optuženom Rankoviću ni na koji način nije bilo priznato da je u tuči povređen u glavu.

Od početka postupka odbrana je apelovala da se grčki sud odupre pritiscima iz Amerike i da sudi isključivo na osnovu činjenica. Još u istrazi zvaničnici iz Teksasa, odakle je porodica Henderson, zatražila je od Stejt departmenta da se uključi u slučaj. Oni su poslali pismo državnom sekretaru SAD Reksu Tilersonu u kojem od njega traže da iskoristi sva diplomatska sredstva kako bi se osiguralo da napadači ne izbegnu pravdu.

Henderson preminuo od prvog udarca

Odbrana je tvrdila da povod za tuču nije bilo fotografisanje Amerikanca sa srpskom konobaricom, kako je to predstavljeno, nego to što je Henderson punom pivskom flašom gađao u glavu Dušana Rankovića. Srpski veštak sudske medicine utvrdio je da je Henderson preminuo od prvog udarca u glavu, koji mu, prema stavu odbrane, nije mogao naneti niko od srpskih mladića, već jedino Amir ili Jorgos, koji su prvi stigli do njega.

Tragičan događaj snimljen je bezbednosnim kamerama, a zapisi s njih prikazani su u sudnici kao dokazi.

Na njima se vidi kako Henderson beži ulicom dok za njim jure sedmorica, osmorica mladića. Od prvog udarca koji je dobio, Henderson je pao na haubu parkiranog automobila. U sledećem momentu već je bio okružen grupom mladića, koji su ga šutirali ne gledajući gde udaraju.

Legalnost nabavljenih snimaka s kamera kafića u kojem je započela tuča Hendersona i srpskih mladića dovođena je na sudu u pitanje. Naime, branilac trojice Srba Aleksis Kugijas je tvrdio da video-materijal koji potiče s nadzornih kamera čije instaliranje nije pravno propraćeno ne može da bude dokaz u postupku. Pritom, naglasio je, snimci idu u prilog njegovim branjenicima jer se na njima vidi da trojica mladih Srba nemaju ništa s prvim udarcima, koji su doveli do Hendersonove smrti.

Sud je odbio predlog advokata da ne uzme u obzir svedočenje policajca iz Laganasa koji je prvi stigao na mesto zločina „imajući u vidu da je i ranije video sve snimke". Naposletku, policajac je ipak svedočio objašnjavajući šta je preduzeo nakon što je došao u klub gde je počeo sukob.

„Odmah smo uzeli snimke s nadzorne kamere u klubu, kao i ispred prodavnice gde su pali udarci koji su doveli do smrti. Policija je odmah pregledala sav taj materijal i prepoznala nekoliko osoba koje su osumnjičene da su učestvovale u prebijanju žrtve. Pokušali smo da analiziramo frejm po frejm", ispričao je na sudu grčki policajac.

Na snimcima se video i barmen, koji se sumnjiči da je zaklonio put Hendersonu i tako pokušao da ga spreči da pobegne iz lokala.

Devet svedoka za pet sati

U završnoj reči, grčki branilac optuženih mladića iz Srbije poručio je da je svima žao što je život mladog Amerikanca ugašen.

„Na njegov život niste mogli da utičete, ali na život optuženih možete. Zato vas molim da razmislite bez pritiska jer vi predstavljate Grčku", kazao je advokat trojice okrivljenih mladića.

Posle izricanja presude povodom tragičnog događaja na Zakintosu, u grčkom sudu, kao i u tamošnjoj javnosti, čuli su se komentari da je suđenje srpskim mladićima završeno neuobičajeno brzo. Grčki mediji su čak naveli da su zaposleni u tamošnjem pravosuđu iznenađeni brzim okončanjem postupka s obzirom na broj okrivljenih i složenost postupka.

O tome koliko se sudiji žurilo da dokazni postupak što pre dovede do kraja, govori podatak da je za pet sati, koliko je trajao jedan od glavnih pretresa, saslušao devet svedoka.

Osim po brzini kojom je okončan, postupak protiv okrivljenih Srba mnoge je podsetio na onaj koji se u Beogradu vodio protiv okrivljenih za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona. Kao i u Patri, pred Višim sudom u Beogradu vođen je postupak koji je praćen s velikom pažnjom domaće i strane javnosti, posebno francuskih vlasti.
I ovo suđenje je, u odnosu na druge koji se vode pred srpskim pravosuđem, trajalo kratko. Od tragičnog događaja u centru Beograda u septembru 2009. godine do početka suđenja okrivljenima prošlo je pola godine, a do izricanja presude godinu i četiri meseca.

Krivično veće Višeg suda u Beogradu je tada, krajem januara 2011. godine, na ukupno 231
godinu zatvora osudilo 12 navijača Partizana. Odlučujući po žalbama na presudu, Apelacioni sud je u januaru 2012. godine okrivljenima kazne prepolovio.

Pretnje na Tviteru
Reakcije na presudu koja je izrečena okrivljenima za tragičan događaj na Zakintosu uzburkale su javnost u Srbiji, ali i u Americi, a na društvenim mrežama naveliko se raspravlja da li su  kazne preblage ili prestroge.
U komentarima mogu da se pročitaju različita mišljenja, ali je, čini se, najbrutalniji komentar, u kojem se preti Srbima, ostavljen na Tviteru.
„Srbijo, ubili ste pogrešnu osobu svojim rasizmom. Američki marinci će osvetiti njegovu smrt. Vi ste ti koji traže azil širom sveta, a mi smo svuda", navodi se u ovom komentaru.
Usledio je i odgovor srpske strane, a neki korisnici ove društvene mreže poručili su marincima da
dođu, pa će „proći kao njihov F-117 nevidljivi".
Pojedini Amerikanci su posebno isticali da su „Srbi ubice", kao i da je „kazna premala a da su Srbi glavni krivci". Bilo je i onih koji su tražili da se „bojkotuje Grčka jer u njoj ne postoji pravda", dok su drugi navodili da bi „kazna bila mnogo veća da je ubijen belac" ili da se ubistvo dogodilo u SAD.
Presuda optuženim Srbima podelila je i javnost u Srbiji. Neki smatraju da su kazne stroge, dok drugi smatraju suprotno.
„Ljudi, to je 57 godina za ubistvo. Pa, nije ga jedan tukao! Kada se krivica raspodeli, nije malo."
Bilo je komentara u kojima se pozivalo na traženje „pravde za našu decu", uz tvrdnju da su „prestrogo kažnjena". S druge strane, pojedini smatraju da svi optuženi treba da dobiju doživotnu kaznu „jer
je to najispravnije".

Izrečene kazne
Dušan Ranković - 10 godina
Miloš Ilić - devet godina
Stefan Stojanović - devet godina
Nemanja Ristić - devet godina
Miloš Senić - pet godina
Nenad Jovanović - oslobođen
Siniša Petrović - oslobođen