PUŠENJEM LEČILI RAK

Psihoaktivne supstance su kroz istoriju služile kao medikamenti, pa se tako ekstazi koristio u svrhu psihoterapije, a koka za pravljenje lekovitih tonika

Reč „droga“ potiče od francuske reči „drogue“, što znači lekarija, neprerađen lek, farbarska roba, u širem značenju „sirovi ili napola preparirani proizvodi životinjskog ili mineralnog porekla koji služe za lekove, kozmetičke ili tehničke potrebe“. Ova definicija nema skoro nikakve veze sa onim što danas podrazumevamo pod rečju droga u smislu psihoaktivnih supstanci. Međutim, ovi pojmovi preplitali su se više puta kroz istoriju. Lekovi su postajali droga, a droge su korišćene za kozmetičke i estetske tretmane.

Sada zvuči neverovatno, ali početkom 20. veka cigarete su reklamirane kao efikasan tretman protiv raka. Malo pre toga, krajem 19. veka, heroin se prodavao kao lek za kašalj, prehladu i bol. U to vreme roditelji su svojoj deci prilikom vađenja zuba davali „izvesni umirujući sirup gospođe Vinslou“. Glavni sastojci tog napitka bili su alkohol i morfijum. Sličan medikamentski put prešao je i ekstazi, koji se tokom sedamdesetih godina koristio u svrhe psihoterapije.

Takvih primer je mnogo. Godine 1863. italijanski hemičar Angelo Marijani osmislio je lekoviti tonik koji sadrži crveno vino pomešano s listovima koke. Taj izum je Marijaniju doneo veliku popularnost. I nije nikakvo čudo što je taj tonik postao hit, jer kao što je poznato, od te biljke se pravi kokain. U promotivnim preporukama tvrdili su da je to piće odobrilo čak 8.000 lekara. Posebno je bio namenjen „preopterećenim muškarcima, delikatnim ženama i bolesnoj deci“. Ciljna grupa široko postavljena. Baš zato u njemu su uživali, ni manje ni više, Tomas Edison, kraljica Viktorija, car Rusije, papa Sveti Pije Deseti i papa Lav Trinaesti, koji su se čak pojavili u oglasu za tonik i dodelili mu zlatnu medalju. Vin Marijani prodao je recept i u Sjedinjenim Državama, gde je inspirisao izvesnog Džona S. Pebertona da napravi nešto slično. To se već više od 100 godina zove koka-kola.

Nemački firer bio je hipohondar. Između ostalih tretmana i lekova koje je preventivno koristio, doktor mu je preporučivao i jednu invazivnu metodu. Redovno mu je u zadnjicu ubrizgavao koktel vitamina čije molekule je povezivao metamfetamin. Ta supstanca je osnova danas široko konzumirane droge kristal meta, koja se smatra opasnijom od heroina.

Jedan savremenik svedočio je da je to Hitleru pomagalo da uvek bude „svež, fizički aktivan i odmah spreman za dan...“. Takođe, ova psihoaktivna supstanca omogućavala mu je, navodno, da bude veseo, pričljiv i da može da ostane budan tokom čitave noći. Nije poznato kako je reagovao na nedostatak tog vitaminskog koktela. Jedan od najbližih firerovih saradnika, Albert Špir, smatrao je da je firerova zavisnost od psihoaktivnih supstanci jedan od razloga za njegovu rigidnu taktiku u kasnijoj fazi Drugog svetskog rata, kada se dešavalo da zabrani trupama da se povuku i u najtežim okolnostima.

Psihoaktivnim supstancama nije odoleo ni američki predsednik Džon F. Kenedi, kome je lekar prepisao da prima injekcije kortikosteroida i amfetamina, od čega se pravi droga popularno nazvana spid. U to vreme to je bila sasvim legalna terapija.

U savremenom svetu botoks i kolagen se koriste za podmlađivanje lica. Za istu namenu u 19. veku upotrebljavane su injekcije parafina. Parafin je, takođe, ubrizgavan u ženske grudi u početku razvoja estetske hirurgije. Smatralo se da će ta supstanca povećati dojke. Ipak, ovaj metod nije se dugo zadržao, i to s razlogom. Parafin izaziva pojavu jakih bolova u grudima.

Arsenik je možda poznati otrov, ali je vekovima bio korišćen kao lek. U tradicionalnoj kineskoj medicini arsenik je poznat kao „pi šuang“. Bio je ključni sastojak u mnogim lekovima za malariju i sifilis, i to od kraja 18. veka pa do pedesetih godina prošlog veka. Korišćen je za lečenje artritisa i dijabetesa. Viktorijanske žene su ga čak koristile za kozmetičke preparate