REPRIZA ZLOČINA ILI ČUDNA PODUDARNOST: Šta ubistvo dve sestre u razmaku od 157 godina imaju zajedničko?

Meri Ešford ubijena je u šumi Erdigton parka u Birmingemu u povratku s velikog parohijskog bala u Tiburn Hausu. Takve manifestacije bile su vrhunac društvenog života za mlade devojke u viktorijanskoj Engleskoj. Na plesu je bila s prijateljicom Hanom Kok 27. maja 1817. godine. Njih dve su se oko ponoći uputile ka Haninoj kući, ali Meri tamo nije stigla. Nekoliko sati kasnije, radnik u fabrici Džordž Džekson šetajući oko kuće u Erdingtonu naleteo je na lokvu krvi, ugnječenu travu i dva otiska stopala koji su vodili ka šljunčanoj jami. Tamo je, potopljeno u prljavu vodu, pronašao mrtvo telo Ešfordove. Istraga je utvrdila da je prvo silovana, a zatim bačena u jamu, gde se udavila. Farmer Ejbraham Tornton iz Kestel Bromviča, koji je tada imao 25 godina, uhapšen je zbog sumnje da je ubio Meri jer je prethodne noći bio u njenom društvu. Na njega je upu­ ćivao i nokat koji je pronađen u njegovim čizmama, a koje su po veličini odgovarale otiscima napravljenim u travi blizu leša. Ipak, na suđenju je porota smatrala da nema osnova za osudu. Porodica Ešford je zbog toga osnovala fond za ponovno suđenje. Zahvaljući tome, Tornton je ponovo optužen za ubistvo, ali je i drugi put pravosnažno oslobođen.

Na nadgrobnom spomeniku Meri Ešford ostalo je upisano: „Kao podsetnik na žensku vrlinu i skromni spomenik ženskoj čednosti, ovaj kamen označava grob Meri Ešford. Njen 20. rođendan se, umesto u zabavu, pretvorio u napad u kojem nije imala odgovarajuću zaštitu i brutalno ubistvo 27. maja 1817.“

Ovo bi bilo samo jedno u nizu nerešenih ubistava kakva postoje širom sveta da se isti scenario nije ponovio 1974. godine s Barbarom Forest. Sudbine ove dve devojke, koje razdvaja 157 godina, podudaraju se u čitavom nizu bizarnih pojedinosti. Najpre, spaja ih mesto zločina, ali i činjenice:

* Obe žene su se tu, u području parka Erdington, zadesile u ponedeljak uveče

* Obe žrtve su bile neudate

* Obe su imale po 20 godina

* Obe su se vraćale s plesa

* Obe su poslednji put vi­ đene žive 27. maja

* I ljudi koji su optuženi ali oslobođeni svakog ubistva 157 godina razmaka - imali su isto prezime Tornton

* Ni za jedno od dva ubistva niko nije osuđen

U drugom slučaju, pre više od 40 godina, vaspitačica Barbara Forest je bila na proslavi u ponedeljak uveče sa svojim dečkom. Posle boravka u pansionima u centru Hendsvorta i Birmingema, dečko ju je ispratio do autobuske stanice Kolmor Sirkus, odakle je trebalo da ode kući. Ispostavilo se da je on bio poslednja osoba koja ju je videla živu. Njeno polugolo telo pronađeno je nekoliko dana kasnije, 4. juna 1974. godine, na samo 500 metara od kuće na rubu Pajp Hajes parka, nekoliko metara od prometnog puta Čester, zakopano u plitkom jarku. Detektivi nisu mogli da sa sigurnošću utvrde da li je uhvatila noćni autobus jer nijedan putnik na liniji 67 nije mogao da se seti da je video Barbaru. Čak stotinu policajaca učestvovalo je u istrazi tog ubistva, a u traženju informacija pomogao im je i list „Ivning mejl“ štampanjem i postavljanjem plakata.

Istražitelji su sumnjali da je oteta sa autobuske stanice ili da je srela osobu koju je poznavala i s kojom je izašla iz autobusa. Jedan svedok je tvrdio da je video plava kola parkirana blizu mesta gde je pronađeno njeno telo. Na kraju je identifikovan osumnjičeni Majkl Tornton, koji je radio u istom vrtiću s Barbarom.

Pred Kraljevskim sudom u Birmingemu tužilac je saop­ štio da su na njegovim pantalonama policajci pronašli krv, ali mu je majka najverovatnije dala lažni alibi. Nakon sedam dana suđenja, oslobođen je jer nije bilo direktnih dokaza da je počinio zločin. Ubica koji je 1817. godine napao mladu Meri Ešford očito je svoju groznu tajnu odneo u grob, međutim, da li je Barbarin ubica i dalje živ? Odgovor je negde u birmingemskoj šumi.