SADOMAZOHISTIČKA IGRICA SA KOJOM SE ZALUĐUJE AMERIKA: Kad umisliš da si konj

Poznata sadomazohistička seksualna igrica u kojoj je dominantni partner jahač, a podređeni konjić evoluirala je u način života jedne devojke, gde drugo nego u Americi. TLC je emitovala priču o Nikol, koja je zavisna od „Poni pleja“, čak i bez partnera. Sama oblači odelo od lateksa, nosi kopita, grize uzengije i skakuće po dvorištu

Kada dečak ili devoj­čica poskakuju kao konjići tokom igre u parku, to nije ni­ šta čudno. Deca podražavaju zvuke i pokrete raznih domaćih životinja ili zveri, učeći tako o svetu oko sebe. Kada odrasli tokom seksa igraju različite uloge, od medicinskih sestara i doktora, preko roba i gospodara, pa sve do bika i rodea (rodne uloge dodelite po sopstvenim nahođenju) u savremenom postmodernističkom društvu, ni to nije ništa čudno. Međutim, kada odrasla devojka sama u improvizovanom padoku u dvori­štu, obučena u crni lateks s pufnastima kopitama umesto čizama i sa amom na glavi trčkara kasom, onda to jeste pomalo neobično.

Kanal TLC i emisija „Moje neobične zavisnosti“ napravili su priču o devojci od trideset i nešto godina iz San Dijega koja je navučena na to da se svakodnevno, samo bez drugara, igra ponija („Pony plej“). Kao i svi zavisnici u američkim filmovima, priču o sebi počinje priznanjem.

- Ja sam Nikol i ja sam zavisnik od „Poni pleja“. „Poni plej“ mi omogućava da udovoljim porivima koje sam imala kao dete, a koje smatraju neprikladnim i tabu temama za odrasle - kaže ona, obučena u kompletnu opremu konjića.

Ona je nedavno odlučila da se autuje i prizna svetu svoje sklonosti, a tu opsesiju prvo je ispričala tetki Valeri.

- Kada mi je Nikol prvi put ispričala o svom hobiju, pomislila sam: zaboga, to izgleda prilično smešno. U stvari prva reakcija mi je bila: o, sveta kravo, odnosno sveti konju - našalila se tetka, priznajući da joj sve to, ipak, deluje veoma neprirodno.

Međutim, Nikol na svoj fetiš gleda mnogo ozbiljnije.

- To je kao igranje uloga, samo što je na nešto višem stupnju. Ovo je prava evolucija za mene. Samo sam htela da svi budu svesni šta radim, kao i da je ovo veliki deo mog života - objašnjava ona uzimajući uzengije.

- Zapravo, kada se uživljavam u ulogu, nosim prave uzengije od nerđajućeg čelika, koje su napravljene za konje. Obično mi treba nečija pomoć da ih stavim - iskrena je Nikol. I zaista, oprema koju koristi mnogo više podseća na sado-mazo seksualne igrice ili sprave za mučenje nego na ne­ što što se koristi za hobi i razonodu. Međutim, ova devojka uopšte ne ropće tokom igre... Naprotiv, pred kamerama je pokazala šta sve ume - od galopa, preko kasa, do španskog koraka. Kad se tome dodaju griva i šareni ukras na njoj, reklo bi se - prava ždrebica.

Psiholozi smatraju da ovde nije reč o načinu života, već ipak o sadomazohističkim erotskim fantazijama. Prema mi­ šljenju stručnjaka, Nikol je samo primer za ljude koji vole da se oblače kao životinje i tako upražnjavaju seks. Iako se u emisiji govori samo o Nikol, „Poni plej“ podrazumeva dva igrača i predstavlja oblik ropstva koji uključuje osobu obu­ čenu kao ponija i jahača. Poni (podređeni partner), bez obzira na to da li je muško ili žensko, obično nosi stilizovane ukrase za konje i jahačke trake, kao i kožno sedlo. Jahač (dominantna ličnost) takođe nosi stilizovani pribor za jahanje kao što je bič. Oni mogu sedeti na poniju i/ili ga voditi u šetnju, dok su „konjiću“ ruke vezane na leđima.

Igra uloga nije ništa novo, čak je i grčki filozof Aristotel, navodno, pisao da su njegovi savremenici voleli da se jašu kao konji. Zato neki „Poni plej“ nazivaju i „Aristotelova perverzija“. Ketrin Gejts se u kultnoj knjizi „Devijantne žudnje“ iz 2000. godine poziva na činjenicu da je takva igra „konjića“ prikazana i na crtežima asirske umetnosti iz perioda od pre 4.000 godina. Ona podseća da je „Poni plej“ postojao i u 19. veku kao vrsta erotske zabave za višu klasu u britanskim kolonijama.