SLUČAJ GALEB GRUPE: Svoj protiv svoga

U sudskoj praksi, koliko se zna, do sada je nezabeleženo da u krupnom porodičnom biznisu porodica podnosi krivičnu prijavu protiv svog člana. U ovom slučaju, međutim, dogodilo se upravo to

Galeb grupa, čiji je osnivač Radoslav Veselinović, nekadašnji predsednik Privredne komore Srbije, podnela je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu protiv grupe koju sumnjiči za pokušaj nezakonitog preuzimanja tog velikog poslovnog sistema. Neformalni holding, s više povezanih preduzeća, posluje i na tržištima 24 zemlje, na četiri kontinenta. U sudskoj praksi, koliko se zna, do sada je nezabeleženo da u krupnom porodičnom biznisu porodica podnosi krivičnu prijavu protiv svog člana. U ovom slučaju, međutim, dogodilo se upravo to.
U privrednim krugovima i pojedinim državnim institucijama dugo se zna za problem „Galeb grupe", ali u javnosti o tome nije bilo govora. Sve vreme je traženo mirno rešenje. Uzalud. Zato 23. novembra 2015. „Galeb GTE", jedna od firmi u sistemu „Galeb grupe", tužilaštvu podnosi krivičnu prijavu, na devet stranica, protiv petoro osumnjičenih za privredni kriminal.
Prijavom su obuhvaćeni Milinko Isaković i Miroslav Arsić iz Loznice, Slobodan Veselinović i Marina Ivanković iz Šapca, kao i Ivana Gvozdić iz Vršca. Terete se za ukupno sedam krivičnih dela. Predloženo je 37 dokaza. Inače, ekonomista Slobodan Veselinović je najstariji od četvoro potomaka Radoslava Veselinovića.
Nešto više od mesec dana pre podnošenja krivične prijave, Radoslav Veselinović je s Natašom Marković, Aleksandrom Jović, Vesnom i Milosavom Veselinović potpisao uzajamno ovlašćenje iz kojeg se vidi da su članovi Veselinovićeve porodice (rođene sestre Slobodana Veselinovića, njegova majka i maćeha) saglasni, u prevodu s pravne terminologije, i s pokretanjem sudskih postupaka radi očuvanja porodičnog biznisa, poslovnih interesa, svih oblika imovine, zaposlenih i radnih mesta... Preciznije, saglasni su sa angažovanjem „advokata, pravosudnih i policijskih i drugih lica" i protiv svog Slobodana Veselinovića. Dakle, i s podnošenjem krivične prijave protiv njega.
O čemu je, tačno, obavešteno Više javno tužilaštvo?
Isakovića terete kao podstrekača na zloupotrebu službenog položaja i na falsifikovanje isprave. Arsić i Slobodan Veselinović se sumnjiče za zloupotrebu položaja odgovornog lica. Ivankovićeva je prijavljena kao pomagač u zloupotrebi položaja odgovornog lica, ali i kao pomagač u falsifikovanju službene isprave. Gvozdićeva kao izvršilac krivičnog dela falsifikovanje službene isprave.
Prema obrazloženju krivične prijave, Isaković se „lažno predstavljao kao saradnik BIA, član Nacionalnog saveta za bezbednost i stručnjak za zaštitu informacionih sistema od spoljnih upada". Time je doveo u zabludu Slobodana Veselinovića, direktora „Galeb GTE" iz Beograda, zahvaljujući čemu je dobio pristup „informacionom sistemu privrednog društva 'Galeb grupa' iz Šapca".
„Kao mozak operacije, osumnjičeni Milinko Isaković je osmislio način na koji će privredno društvo pod njegovom faktičkom kontrolom (ITG 'Signalizacija'), bez ikakvih novčanih davanja, preuzeti kapital 'Galeb grupe' (vredan stotine miliona dinara), podstrekavajući osumnjičene Slobodana Veselinovića, Arsića i Ivankovićevu da iskoriste položaj, prekorače ovlašćenja ili da nevršenjem dužnosti u preduzećima 'Galeb GTE' i ITG 'Signalizacija' pribave pravnom licu ITG 'Signalizacija' protivpravnu imovinsku korist, nanoseći imovinsku štetu 'Galeb GTE', a potom i drugim privrednim društvima u sistemu 'Galeb grupa' iz Šapca", piše u krivičnoj prijavi.
Tužilac je obavešten da je Isaković zloupotrebom informacija dobijenih lažnim predstavljanjem saznao da „Galeb GTE" duguje novosadskoj Erste banci ukupno 2,5 miliona evra (reč je o dugoročnom investicionom kreditu sa subvencionisanom kamatnom stopom iz 2010. godine i dugoročnom kreditu iz 2011. godine), kao i da je bankarsko potraživanje obezbeđeno blanko menicama nekoliko firmi u sastavu „Galeb grupe", pa i ličnim menicama Radoslava Veselinovića. Osim toga, prema krivičnoj prijavi, Isaković je saznao da „Galeb grupa" duguje istoj banci po osnovu dugoročnog kredita, za čije je vraćanje garantovalo takođe više povezanih firmi i sam Radoslav Veselinović (menicama). Svi krediti neformalnog holdinga, naglašeno je u krivičnoj prijavi, reprogramirani su sa svim poslovnim bankama, računajući i Erste banku, kroz ugovore o sporazumno-finansijskom restrukturiranju.

Filigranskom pravnom procedurom, ITG „Signalizacija" Miroslava Arsića je „bez plaćenog dinara iz sopstvenih sredstava" postala poverilac „Galeb GTE" i „Galeb grupe" za iznos od 1.235.553,49 evra, a došli su i u posed menica Radoslava Veselinovića

Prema navodima iz prijave, Isaković je „preko ličnih poznanstava obezbedio načelnu saglasnost" Erste banke da ona ustupi pomenuta potraživanja nekom drugom, novoosnovanom preduzeću koje nije povezano s „Galeb grupom"ဳ ili „Galeb sistemom" (tu po četvrtinu vlasništva imaju četvoro dece Radoslava Veselinovića). Potom je Isaković „dao nalog svom saradniku Miroslavu Arsiću" da osnuje firmu „preko koje će se sprovesti transakcija". Arsić to i čini, osniva ITG „Signalizaciju".
„Isaković je potom nagovorio osumnjičenog Slobodana Veselinovića da iskoristi bliske rodbinske odnose i ubedi svog oca Radoslava, kao većinskog vlasnika 'Galeb grupe' i prvog čoveka sistema, da 'Galeb sistem' pozajmi 30.000 evra ITG 'Signalizaciji' za uplatu Erste banci, kao i da jemči Erste banci za obaveze ITG 'Signalizacije', a sve u cilju odobrenja kredita za otkup potraživanja", navodi se u krivičnoj prijavi. „Po nagovoru Milinka Isakovića, osumnjičeni Slobodan Veselinović je uspeo da ubedi oca i sestre u dobre namere Isakovića pa su oni prihvatili davanje pozajmice i jemstva." Jer banka bi dobila 1,2 miliona evra prodajom imovine „Galeb GTE" u Zemunu i otpisala milion evra duga, pa bi ukupan dug prema banci sa 2,5 miliona evra spao na 300.000 evra.
Usledila je filigranska pravna procedura tokom koje je Arsićeva ITG „Signalizacija", „bez plaćenog dinara iz sopstvenih sredstava", postala poverilac „Galeb GTE" i „Galeb grupe" za iznos od 1.235.553,49 evra, a došli su i u posed menica Radoslava Veselinovića, kao i preduzeća „Galeb FSU", „Zimpa", „Galeb-rent", „Sigma", „Galeb grupa" i „Galeb-metaloplastika".
Problemi počinju blokadom poslovnog računa „Galeb GTE" 29. jula 2015. godine.
U tom trenutku, prema krivičnoj prijavi, Arsićeva ITG „Signalizacija" duguje šabačkom „Galeb sistemu" onih 30.000 pozajmljenih evra i nešto više od 200.000 dinara na ime kamate za tu pozajmicu. Arsić, međutim, uz pomoć ostalih prijavljenih blokira račun „Galeb GTE" zbog neisplaćene kamate na kredit koji su otkupili od Erste banke, raskida ugovor o kreditu i proglašava ga u celosti dospelim za naplatu. O tome, navodi se u prijavi, osim Slobodana Veselinovića ništa ne zna niko od zaposlenih ili rukovodilaca u „Galeb GTE" - jer se dopisi ITG „Signalizacije" antidatiraju i ne prijavljuju nadležnima (Gvozdićeva i Ivankovićeva).
Sledi prepiska i niz pravnih radnji na relaciji Isaković - Slobodan Veselinović - Arsić - privatni izvršitelj Aleksandar Vulović, da bi onda „Slobodan Veselinović, kao direktor „Galeb GTE", pripremio predlog teksta za izvršenje protiv sopstvenog privrednog društva i prosledio ga Arsiću. A Arsić, opet prema krivičnoj prijavi, kao vlasnik ITG „Signalizacije", u Privrednom sudu u Beogradu pokreće izvršni postupak na bazi pomenutih menica zbog potraživanja nešto većeg od 29 miliona dinara. O rešenju suda kojim se ovo odobrava pojma nemaju zaposleni i rukovodioci „Galeb GTE". Tako, na koncu, „Galeb telekomunikacije", čiji je stoprocentni vlasnik „Galeb GTE", postaje vlasništvo Arsićeve ITG „Signalizacije". U ovoj transakciji, „Galeb telekomunikacije" vredi 10,8 miliona dinara po kupoprodajnom ugovoru koji su potpisali izvršitelj Vulović i Arsić. Promena vlasnika je registrovana i u Agenciji za privredne registre.
„Nakon što su članovi odbora saznali za navedeno i zahtevali izveštaj osumnjičenog Slobodana Veselinovića o preduzetim radnjama bez znanja odbora direktora, 16. oktobra 2015. Slobodan Veselinović je podneo ostavku na mesto direktora 'Galeb GTE' i 'Galeb telekomunikacije'", navedeno je u krivičnoj prijavi.
Kako je Arsićeva firma kupovinom „Galeb telekomunikacije" samo delimično namirila pomenuto potraživanje prema „Galeb GTE", „Galeb GTE" angažuje oditorsku kuću „Aca Proffesional Audit Company" da uradi pripremnu reviziju finansijskih izveštaja za „Galeb GTE" kao matičnog društva i „Galeb telekomunikacije" kao zavisnog društva. Prema krivičnoj prijavi, oditorska kuća 3. novembra 2015. obaveštava rukovodstvo „Galeb GTE" da ugovorenu obavezu ne mogu da izvrše jer im je onemogućen uvid u dokumentaciju, rečima: „Znamo zašto tražite baš tu dokumentaciju, neće vam biti dostavljena na uvid i evo vam broj našeg advokata preko koga možete tražiti uvid u dokumentaciju."

Milinko Isaković se „lažno predstavljao kao saradnik BIA, član Nacionalnog saveta za bezbednost i stručnjak za zaštitu informacionih sistema od spoljnih upada"

Od Višeg javnog tužilaštva se traži da ispita ove navode i povede krivični postupak protiv svih prijavljenih. Na krivičnoj prijavi radio je Radojica Simikić iz novosadskog Ortačkog advokatskog društva „Gucunja".
„Moj klijent Radoslav Veselinović je mislio da je njegov sin deo njegovog tima i da je angažovan na tome da se ceo 'Galeb sistem' rastereti", pojašnjava Simikić. „Ispostavilo se da je suština nešto drugo: da Arsić postane vlasnik 'Galeb telekomunikacije', koja je veoma profitabilna firma. Ako tužilaštvo ne uspe da utvrdi koje su stvarne namere svakog prijavljenog ponaosob, biće teško dokazati izvršenje krivičnog dela iako je i laicima jasno da firma koja je novoosnovana bez ijednog dinara ne može postati vlasnik uspešne firme. Najcrnje u svemu je što su oni namirili samo deo duga i u izvršnom postupku, gde se imovina prodaje za trećinu stvarne vrednosti, mogu da za male pare dođu do još nekih profitabilnih 'Galebovih' zavisnih preduzeća. Ispada da im je jedini cilj preuzimanje cele 'Galeb grupe', kojoj se nanosi šteta, koju onemogućavaju da posluje da bi je na tržištu obezvredili i onda je uzeli za male pare."
Advokat Simikić dodaje da ima dokaza da je „o svemu uredno obaveštavan Isaković, pa se da zaključiti da je u pozadini svega on". Kad je reč o Slobodanu Veselinoviću, advokat veli da u praksi „nije imao prilike da čuje tako nešto", da posredi „nisu njegovi lični motivi, kao što je sukob sa ocem", a da „u stvarne motive ne može da prodre".
„U toku je istraga po ovoj krivičnoj prijavi, rečeno nam je da je veoma obimna i kompleksna jer je potrebno proučiti mnogo dokumentacije i saslušati mnogo ljudi", veli Simikić. „Ne mogu da kažem koja su lica do sada saslušana i u kojem svojstvu. To ne znam. Istrage i glavni pretresi iz oblasti privrednog kriminala, posebno kad je reč o organizovanoj grupi, traju godinama. Praksa naših tužilaštava je da privremenu meru zabrane otuđenja imovine traže od suda kada je oštećena država. Kod privatne imovine takva praksa tužilaštva ne postoji. U ovom slučaju bi tužilaštvo ipak trebalo da od suda traži privremenu meru zabrane raspolaganja menicama izdatim Erste banci, jer se tim menicama pokreću svi postupci protiv nekih zavisnih preduzeća iz 'Galeb grupe'."
S druge strane, advokat Goran Radovac kaže da ne zastupa osumnjičene u krivičnoj prijavi „Galeb GTE" jer su mu fah privredno pravo i stečajni postupci.
„Tačno je da zastupam jednog poverioca u ovoj priči, ali o detaljima ne mogu da se izjašnjavam jer je reč o profesionalnoj, advokatskoj tajni", dodaje Radovac, koji ne može da kaže ni to da li je Arsić taj klijent.
„Galeb grupa" je pre opisanog problema i raskida privatizacije (2011. godine) u zemlji imala 1.400 zaposlenih, a u SAD, Africi, Aziji i Evropi oko 40. Danas ih, na svim tržištima, ima 430. U predstečajnom je stanju, priprema restrukturiranje duga sa svojim poveriocima. Pet njihovih firmi radi i ide u reprogram duga jer su u blokadi. Poslovnih problema nemaju „Galeb sistem" i „Metal pak", sa 230 radnika. Između 2007. i 2010, „Galeb grupa" je na godišnjem nivou plaćala državi poreze, doprinose i carine oko 6,5 miliona evra, a sada oko tri miliona evra godišnje.

TO PREVAZILAZI MOJA ZNANJA IZ PSIHOLOGIJE
Kao advokat, Dragoslav Aleksić zastupao je Miroslava Arsića i mlađeg Veselinovića u parnicama u Privrednom sudu u Beogradu i prilikom donošenja nekih privremenih mera, a protiv preduzeća i imovine koji su u većinskom vlasništvu Radoslava Veselinovića.
„Jesam zastupao sina i nastojao da ne svađam Veselinoviće, nego da ih izmirim, da smanjim tenzije", kaže Aleksić. „Kada je 'Galeb grupa' došla u kriznu situaciju, postojali su različiti modeli izlaska iz nje. Suština je bila u izboru puta, ali je po tom pitanju došlo do konflikta između oca i sina. Otac je većinski vlasnik većine tih firmi, a samo u dve do tri firme sin je mogao da utiče na poslovanje. Bilo je tu parnica, čuda i stečajeva, ali je problem ipak bio rešiv. Kada god pomislim da nešto pozitivno počinje da se dešava, iskrsne neki događaj koji kod sina ili oca dobije veći efekat nego što zaslužuje. Ne mislim da je otac potpuno u pravu, niti da je sin potpuno u pravu. To nije vodilo izlazu, mogao sam da dobijem pet parnica, ali sam znao da će biti 50 novih, da tu nema kraja na takav način. Zato sam iz priče izašao pre dve godine. Slobodan Veselinović i Arsić su i poslovno i prijateljski povezani, a Isaković jeste pominjan u razgovorima oca i sina. Zašto sin, koji je od oca i porodice dobio sve (od visokog obrazovanja u inostranstvu do direktorske pozicije u više očevih kompanija) ne može da nađe minimalni zajednički interes sa ocem (i ostatkom porodice) u porodičnom biznisu starom blizu pola veka? Odgovor na ovo pitanje prevazilazi moja znanja iz psihologije."