SLUČAJ UBISTVA NIKOLE BOJOVIĆA I MILOŠA VIDAKOVIĆA: 30+12×0=0

SLUČAJ UBISTVA NIKOLE BOJOVIĆA I MILOŠA VIDAKOVIĆA: 30+12×0=0


Kako je moguće da Tužilaštvo za organizovani kriminal za Miloša Delibašića, optuženog da je organizator grupe koja je počinila dva ubistva, traži 40 godina zatvora, tačnije 30 za ubistvo Vidakovića i 12 za kriminalno udruživanje, a da sud kaže da nema dokaza ni za jedan dan robije? Zašto je potvrđena optužnica u tom delu ako su dokazi tanki ili ih uopšte nema?

Specijalni sud u Beogradu osudio je četiri osobe na ukupno 114 godina zatvora jer su kao članovi organizovane kriminalne grupe 2013. godine učestvovale u ubistvima Nikole Bojovića i Miloša Vidakovića i planirali još četiri likvidacije.

Miloš Delibašić

Miloš Delibašić

Ta vest bila bi samo jedna u nizu dugoočekivanih sudskih epiloga međumafijaških obračuna da u istom slučaju nije oslobođen Miloš Delibašić, koji je označen kao jedan od šefova grupe. Kako je moguće da Tužilaštvo za organizovani kriminal za istog tog Delibašića traži 40 godina zatvora, tačnije 30 za ubistvo Vidakovića i 12 za kriminalno udruživanje, a da sud kaže da nema dokaza ni za jedan dan robije? Zašto je uopšte potvrđena optužnica u tom delu ako su dokazi toliko tanki?

Optužnica, a samim tim i presuda, sačinjena je iz tri dela. Jedan deo se odnosi na ubistvo brata Luke Bojovića, Nikole, drugi na likvidaciju Vidakovića, a treći na kriminalno udruživanje. Međutim, nisu svi optuženi za sve. Tako je Saša Cvetanović, zvani Pitbul, osuđen na 35 godina jer je 29. aprila 2013. u centru Beograda upucao rođenog brata Luke Bojovića, Nikolu, dok je Ratko Koljenšić kao pomagač kažnjen sa 30 godina zatvora zato što je nabavio oružje, automobil i stan u kojem je boravio ubica.

„Nisam ubio, znam ko jeste”
Istom presudom, zbog ubistva Miloša Vidakovića u julu 2013. u Budvi, na 35 godina zatvora osuđen je Slaviša Novaković, a kao direktni izvršilac na ukupnu kaznu od 14 godina osuđen je Miloš Vojnović, koji je s Tužilaštvom sklopio sporazum o svedočenju i na čijem iskazu je i baziran čitav slučaj. Vojnović je na taj način dobio status okrivljenog saradnika, što pravno nije isto što i svedok saradnik. Iako je u potpunosti priznao krivicu i ulogu svih optuženih u izvršenjima, on nije imao tako dobre uslove za nagodbu s Tužilaštvom jer je, u očima zakoma, to uradio kasno, tek pošto je optužen. Portal Krik.rs prenosi kako je on odlučio da Tužilaštvu ispriča sve što zna.

-Rekli su: „Ti si ubio Nikolu”. Prvo sam rekao da ne znam ništa, a posle sam odlučio da sve kažem. Bilo mi je dosta svega. Rekao sam: „Nisam ja, ali znam ko je” -objasnio je Vojnović, dodajući da je Delibašić pod nadzorom Šaranovića vodio kriminalnu grupu koja se bavila pljačkama, iznudama, kidnapovanjima, a kasnije i likvidacijama.

Prema njegovim rečima, Delibašić nije znao ništa o ubistvu Bojovića jer je Šaranović to izveo na svoju ruku. Posle ubistva, strahujući od odmazde, rešili su da ubiju Bojovićeve bliske saradnike: Luku Đurovića, Vladimira Jovanovića Japanca i Filipa Koraća. Vojnović je zato otputovao u Budvu da likvidira Luku Đurovića, međutim, prema njegovim rečima, Delibašić mu je saopštio da je došlo do promene plana i da treba da se ubije Miloš Vidaković. Vidakovića je ubio početkom jula 2013. u kafiću „Sejlor” u Budvi, a dve nedelje kasnije je uhapšen u Beogradu. Vojnović je rekao da Vidaković nije imao nikakve veze s klanom Luke Bojovića i da je to bio jedan od razloga zašto je odlučio da Tužilaštvu otkrije istinu. Mada postoje i drugačija tumačenja (vidi okvir). Bilo kako bilo, optužnica je podignuta tri godine kasnije.

Kako piše Krik.rs, sud je u obrazloženju naveo da je poverovao Vojnovićevom svedočenju u vezi sa ubistvom Bojovića pošto snimci sigurnosnih kamera i drugi materijalni dokazi potvrđuju njegov iskaz. Drugom delu njegovog svedočenja u vezi sa ubistvom Vidakovića, sud, međutim, nije poverovao, pre svega „zbog animoziteta koji je pokazivao prema Delibašiću tokom suđenja”. Inače, važan detalj je da su Delibašić i Vojinović bili prijatelji do pre nekoliko godina. Kada ih je Vojnović odrukao Tužilaštvu, Delibašić mu je pretio da će seksualno opštiti s njegovom ćerkom „uz njen pristanak”. S druge strane, Vojnović se u sudnici više puta požalio da se „Delibašić uvek izvuče”.

-Ne znam da li smo sada ovom presudom potvrdili njegov stav da se Delibašić uvek izvuče. Ipak, Vojnović nije mogao da se seti nekih važnih detalja u vezi sa zločinom, ali je zato upamtio ime prodavačice sladoleda -istakao je sudija Vladimir Duruz u kratkom izlaganju presude, dok se objavljivanje tog dokumenta i dalje čeka.

Aleksandar Janić, Delibašićev branilac, izjavio je da je ovo očekivana presuda iako je njegov klijent godinama šikaniran u medijima i dovođen u vezu sa zločinima u koje nije bio umešan, pa da je ovo poruka i novinarima. On za „Ekspres” kaže da su u tom slučaju osuđeni neposredni izvršioci dva ubistva na osnovu svedočenja, ali i materijalnih dokaza.

-Vojnovićevo svedočenje potkrepljeno je snimcima sa sigurnosnih kamera, DNK veštačenjem i antropološkim nalazima. Takvih dokaza za mog klijenta nije bilo. Iskaz svedoka je imao težinu za Tužilaštvo tokom formiranja optužnice, ali se kasnije ispostavilo da je pun nelogičnosti i kontradiktornosti, posebno u delu koji se odnosi na Delibašića. Oni su mogli da traže 40 godina i tražili su 30 za jedno delo i 12 za drugo, što objedinjeno dođe 40 godina, ali za Delibašića nijedan drugi dokaz nije postojao osim svedočenja njegovog bivšeg prijatelja -ističe Janić.

Isto to je tokom čitavog suđenja tvrdio i Delibašić pokušavajući da diskredituje okrivljenog svedoka. Govorio je za Vojnovića da je narkoman i da je u nekoliko iskaza koje je dao Tužilaštvu i sudu menjao verzije događaja. Dva puta je tražio da veštaci provere Vojnovićevo psihičko stanje, ali su oba puta utvrdili da nema poremećaja ličnosti.

Za ostale optužene sud je imao lakši zadatak. Naime, Vojnovićev iskaz poklapao se sa snimcima sa sigurnosnih kamera, kao i sa prisluškivanim razgovorima članova grupe. Na snimku iz Budve vide se Vojnović i Novaković kako se odvoze posle ubistva Vidakovića. Na suđenju je trebalo da svedoče i Filip Korać, blizak saradnik Luke Bojovića, i Uroš Mišić, navijač Crvene zvezde osuđivan za nanošenje teških telesnih povreda žandaru i saradniku Šaranovićeve grupe, ali se to nije dogodilo.

Tužilac Mandić je u završnoj reči rekao da su navodi optužnice potvrđeni svedočenjem Miloša Vojnovića, koje je u skladu sa svim prezentovanim dokazima. Mandić je istakao da je očigledno da su optuženi „postupali kao organizovana kriminalna grupa” čiji je organizator bio Slobodan Šaranović, kao i da su „delovali planski i organizovano”. Motivacija za ovo, kako je naveo, bila je bezobzirna osveta i koristoljublje.

Nikola Bojović

Nikola Bojović

Jeziva krvna osveta
„Sve govori u prilog teze tužilaštva”, bio je uveren tužilac i predložio je kazne za optužene. Ipak, sud nije mislio tako. Pored Delibašića, oslobođen je i Goran Bojanić, koji je bio optužen kao pripadnik kriminalne grupe.

Ovo suđenje je počelo u decembru 2016, a prisustvovala su mu četvorica okrivljenih od njih sedmorice. Novaković je bio u bekstvu, a u odsustvu se sudilo i Šaranoviću i Koljenšiću pošto ih je početak procesa zatekao u crnogorskom pritvoru. Naime, u trenutku kada je srpsko tužilaštvo pokrenulo istragu, tražilo je izručenje Šaranovića. Tužilaštvo u Crnoj Gori, međutim, protiv njega pokreće istragu za isto ubistvo, određuje mu pritvor i na taj način sprečava izručenje. Tri meseca po izlasku na slobodu, u martu prošle godine, Slobodan Šaranović ubijen je ispred svoje kuće u Budvi, u 78. godini života. Time su okončani svi postupci protiv njega. On, međutim, nije bio jedina žrtva krvne osvete koja se razbuktala. Nekoliko meseci kasnije, u septembru, ubijen je i brat optuženog Saše Cvetanovića, Jugoslav, koji je bio svedok u postupku. On je na sudu odbio da svedoči, verovatno strahujući za svoj život. Nakon njegovog ubistva, Saša Cvetanović je na sudu rekao: „Čestitam Luki Bojoviću što mi je ubio brata”.

Luka Bojović, od koga mnogi strahuju, u Španiji već šest godina služi kaznu od 18 godina zatvora za nedozvoljeno držanje oružja i falsifikovanje isprave. Država Srbija je prošle godine povukla poternicu za njim nakon što je pravosnažno oslobođen optužbi za više ubistava.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar