SRCE SOFIJE SILJANOSKI PONOVO KUCA U ARANĐELOVCU

Čije je srce dobila, Tamara je saznala 18. novembra, nakon čega je objavila dirljivu poruku na svom Fejsbuk profilu: „U momentima kao što je ovaj ne postoje reči... Te večeri iz emisije saznajem čije srce produžava moj život

Tragična sudbina petnaestogodišnje Aranđelovčanke koja je 6. novembra preminula na VMA, nakon što je četiri dana ranije na žurki popila tabletu ekstazija, igrom sudbine donela je sreću drugoj aranđelovačkoj porodici - porodici Tamare Dobričić (41), majci troje dece, koja je čekala na transplantaciju srca.

U Tamari je posle tragedije zakucalo srce nastradale Sofije, čiji su roditelji dali pristanak za doniranje njenih organa. Čije je srce dobila, Tamara je saznala 18. novembra, nakon čega je objavila dirljivu poruku na svom Fejsbuk profilu: „U momentima kao što je ovaj ne postoje reči... Te večeri iz emisije saznajem čije srce produžava moj život. Tuga neizmerna u jednom domu, maltene u komšiluku, s druge strane neizmerna sreća u drugoj kući. Aranđelovac, samo tu se ovakva čuda dešavaju... Kako iskazati zahvalnost porodici donora? Kako se poneti da bi ostao čovek? U meni jača ovo divno srculence. Znaj, anđele moj, čuvam ga. Uvek ću ga čuvati..."

U ispovesti za „Ekspres", Tamara, koja je još u bolničkom ležaju Kliničkog centra Srbije, kaže da su njeni zdravstveni problemi počeli još 2002. godine.

-Tri godine kasnije konstatovan mi je miokarditis, ozbiljno oboljenje srca, i bilo mi je dobro do pre četiri godine, a onda opet problemi. Godine 2015. su mi ugradili dva pejsmejkera, ali mi se stanje stalno pogoršavalo, i početkom ove godine sam stavljena na listu za transplantaciju. Prošlog meseca mi se stanje znatno slošilo. Kraj. Znala sam da mi se bliži kraj. Završila sam u bolnici, u Urgentnom centru, a onda na Odeljenju za transplantaciju. I onda 6. novembra dolaze doktorke u moju sobu i kažu da postoji mogućnost da u toku večeri dobijem srce. Nisam verovala u to jer je i ranije bilo nekoliko najava, poziva, čekanja, ali ništa...Uveče, oko 19 sati, sve je počelo. Ušao je doktor i skinuo mi pejsmejker. Znala sam da je to početak transplantacije. Uspavali su me i tu noć su me operisali. Sutradan sam se probudila s novim srcem - priča Tamara.

Posle 11 dana saznala je čije je srce dobila.

- To nije bilo lako saznati. Mi smo Aranđelovčani, svi se znamo. Ja tu porodicu poznajem. Kod njih smo u radnji kupovali nameštaj. I Sofiju sam videla nekoliko puta. Uvek radosno dete, veselo. Ona nije bila narkoman, nije se drogirala. Tu noć ju je dečja radoznalost odvela u smrt, nažalost. To je jedino čega se i ja bojim za svoje troje dece - priča Tamara.

Kaže i da se za sada nije čula sa Sofijinim roditeljima.

-Ja sam još u bolnici i biću ovde bar naredne dve nedelje. Posle toga ću biti kod kuće, ali još mesec dana bez kontakta s drugima zbog virusa. Imam želju da odem kod njih, ali se istovremeno plašim jer možda ne bi trebalo. Osećanja su mi toliko pomešana da ću odluku o susretu prepustiti Sofijinoj porodici. Neka oni odluče. Meni je teško, a ne mogu zamisliti kako je tek njima. Ja sam njima zahvalna što su odlučili da budu donori. Znate, ovde u bolnici ljudi umiru svaki dan čekajući na organe. I to je veoma teško. Svima je teško, nama pacijentima, doktorima, medicinskim sestrama - priča Tamara.

Tamara je pre bolesti radila na gradskoj televiziji i zna šta se dešava u gradu kada je u pitanju narko-mafija.

- Mogu samo da poručim roditeljima da svoju decu vaspitavaju onako kako su nas vaspitavali naši roditelji. Držite ih pod kontrolom jer se strašne stvari dešavaju na ulici - kaže Tamara.

Otac nastradale devojčice Sofije, Boris Siljanoski, nije imao snage da priča za medije.

- Mi smo se kao roditelji trudili da uradimo sve što smo mogli za našu ćerku - bilo je sve što je Boris mogao da kaže u telefonskom razgovoru. Za poruke, savete roditeljima, nema snage. Previše je rano.

Novi protest Aranđelovčana u subotu

Ali Aranđelovac se podigao. Da li je to pravo rešenje i da li je dovoljno u borbi protiv narko-mafije?

Da li su građani, roditelji ti koji treba da preuzmu rešenje najvećeg problema u svakom gradu u Srbiji?
Ivan Ivanović, administrator Fejsbuk grupe „Aranđelovčani i Aranđelovčanke", za „Ekspres" kaže da su građani posle tragične smrti petnaestogodišnje Sofije shvatili da imaju ozbiljan problem u gradu i da je na njima da ga reše.

- Jedan život je ugašen zbog tablete koja košta hiljadu dinara. I to je problem, što se droga prodaje kao na trafici. To znači da neka kočnica u sistemu postoji, da neko ne radi dobro svoj posao, i zato su Aranđelovčani organizovali protestnu šetnju pod nazivom „Ne okreći glavu" - kaže Ivanović.

Nakon protesta građana usledio je sastanak s rukovodstvom opštine, na kojem su bili i predstavnici policije Aranđelovca i Kragujevca.

-Tražili smo kao građani izveštaje policije, tužilaštva, pravosuđa. Da vidimo koliko je dilera uhapšeno, optuženo, osuđeno. Na koje kazne. Jer negde postoji kočnica i mi želimo da vidimo gde je taj zastoj, šta je problem, zbog čega je toliko dilera na ulici, zbog čega je droga jeftina i dostupna - kaže Ivanović i navodi da je, prema dosadašnjim podacima, jedan od najvećih problema to što dileri dobijaju male ili nikakve zatvorske kazne. Većina dilera završi presudu nagodbom.

Ivanović kaže i da su na sastanku s predsednikom opštine Bojanom Radovićem građani predložili formiranje radnog tela s konkretnim predlozima, među kojima je i taj da se deca srednjoškolskog uzrasta obavezno testiraju na drogu pri sistematskim pregledima.

-Predložili smo da na predavanja u školama dođu zavisnici, narkomani, jer bi njihovo iskustvo, njihove reči na decu imale mnogo veći efekat. Tražili smo i tribine za roditelje jer prvi bi oni trebalo da primete da s njihovim detetom nešto nije u redu, a uglavnom su poslednji koji priznaju da im se dete drogira. Tražili smo i da se uvede SOS telefon na koji bi i roditelji i deca prijavljivali dilere, mesta na kojima se oni okupljaju - kaže Ivanović.

On navodi da su se predstavnici lokalne vlasti saglasili sa svim zahtevima građana, a novi protest Aranđelovčana, na kojem će oni tražiti odgovore, najavljuje za subotu.

-Nažalost, nismo primetili da je policija reagovala posle našeg sastanka. Prošlog vikenda nije bilo nijedne akcije u Aranđelovcu, nijedne racije po kafićima. Ali koliko smo mi kao građani primetili, na ulici je bilo manje dilera. Valjda su oprezniji zbog novonastale situacije u gradu. Ono što mi nećemo dozvoliti i zbog čega najavljujemo novi protest jeste da se naši zahtevi pretvore u zamazivanje očiju. Hoćemo konkretne rezultate. Naravno da bi problem droge trebalo da rešava država, ali neki problem postoji, a u pitanju su naša deca. Roditelji su stali uz svoju decu i, ako nema dovoljno policajaca da rešavaju situaciju u gradu, onda ćemo se mi kao građani organizovati. Mi ćemo kontrolisati škole, lokale, sprečavaćemo prodaju droge. To je uradilo Udruženje građana „Sveti Sava" u Lazarevcu i Lazarevac je sada mnogo bezbedniji. Više od 40 dilera je procesuirano nakon što su oni javno objavili njihova imena. I mi ćemo uspeti u tome. Organizovaćemo se da sprečimo narko-dilere da truju našu decu - kaže Ivanović.
Predsednik opštine Aranđelovac Bojan Radović za „Ekspres" kaže da je ukupna stopa kriminala u tom gradu pala za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

-Statistika, međutim, ne znači ništa kada se desi tragedija kakva se desila u našem gradu. Mi smo formirali Savet za bezbednost, u kojem će biti sve državne institucije koje su do sada nastupale samostalno. Znači da će u toj grupi biti povezani policija, tužilaštvo, sud i institucije koje su zadužene za edukaciju dece i roditelja. Akcija građana je uvek dobrodošla, ali moramo da imamo poverenje u državne institucije - kaže Radović.

On tvrdi i da nisu tačni navodi da svaki Aranđelovčanin zna bar 50 dilera.

-Ja razumem zabrinutost građana, ali tog spiska sa imenima dilera nema. Ni meni ni policiji građani nisu predali nikakav spisak - kaže Radović.

 „Sveti Sava" u Lazarevcu:Sprečili smo umiranje mladih

U susednom Lazarevcu građani su, da bi spasli mlade koje su sve više odlazili putem narkomanije, 2012. godine osnovali Udruženje „Sveti Sava". Osim tri crne knjige, u kojima su objavljena imena i fotografije 120 lokalnih narko-dilera, njihove adrese i vrste narkotika koje prodaju, članovi udruženja lepili su plakate sa slikama najaktivnijih dilera u gradu.

Predsednik udruženja poznat pod nadimkom Đovani i njegovi saradnici takođe su obaveštavali roditelje čija se deca drogiraju i vršili različite pritiske na državne institucije da rade svoj posao.

-Rezultati su i te kako vidljivi. Većina narko-dilera je pohapšena. Jedan deo njih se iselio iz Lazarevca, a jedan deo je zbog naših stalnih pritisaka prestao da prodaje drogu. Za pet godina, koliko radimo, u Lazarevcu nije registrovan nijedan novi heroinski zavisnik. Vidljivost narko-dilera je svedena na minimum, tako da oni više nisu pred očima dece, što je i bio cilj naše akcije - kaže Đovani za „Ekspres".

Na ulicama Lazarevca, uprkos njihovoj borbi, droga nije u potpunosti iskorenjena.Najviše se prodaju marihuana i heroin, a zatim spid, ekstazi, LSD i kokain.

-Ali zbog rada Udruženja „Sveti Sava" promenio se način prodaje narkotika u gradu. Dilera nema ispred škola, po gradskim kafićima. Sada se kriju i drogu prodaju na periferiji grada - kaže Đovani.

On kaže da su se na akciju odlučili zbog učestalih slučajeva predoziranja drogom u Lazarevcu.

-Ovakvim samoorganizovanjem pokušali smo da sprečimo umiranje mladih ljudi - kaže predsednik Udruženja „Sveti Sava".

U svojoj borbi imali su i imaju saborce iz policije, ali kako naglašavaju, sarađuju samo sa onim policajcima u koje imaju poverenja i za koje smatraju da su čestiti.

-Naravno da nisu svi takvi i naravno da postoji sprega lokalne policije i lokalnih narko-dilera. Pojedinci s našeg spiska diluju i po dve decenije. Bez podrške prljavih policajaca, oni na slobodi ne bi bili ni tri dana - kaže Đovani.

Za pet godina rada, kaže Đovani, nailazili su na različite opstrukcije.

-Udruženje nikada nije dobilo ni dinara pomoći od lokalnih institucija u gradu. S druge strane, ne prođe mnogo vremena a da ne saznamo da je neki lokalni diler dobio posao, dok su za nas vrata uglavnom zatvorena. Ponekad nam pomažu pojedinci i institucije iz drugih gradova, ali ono što je nama najvažnije jeste da uživamo veliko poštovanje i podršku građana Lazarevca - kaže Đovani.

Zatvori puni narkomana, a dileri na ulici

Verica Grgurović, predsednica Udruženja za zaštitu građana Subotice „Spas" i majka koja se bori sa zavisnošću svog sina, za „Ekspres" tvrdi da su prema njenom višegodišnjem iskustvu najveći problem institucije sistema, koje, kako tvrdi, ili ne rade svoj posao kako treba ili ga ne rade uopšte.

-Zbog ličnog dugogodišnjeg problema obraćala sam se svim zvaničnim institucijama. Prijavljivala sam osobe za koje sam imala pouzdane informacije da se bave prodajom narkotika ili sam lično s njima dolazila u kontakt, podnosila krivične prijave protiv njih, ali rezultata nije bilo. Iako sam imala podršku obrazovanih ljudi, profesionalaca u različitim oblastima, nisam uspela u svojoj borbi. Ali neću odustati. Čak sam došla do pouzdanih podataka da su pojedine sudije i tužioci u Subotici svojim nečinjenjem doprineli porastu broja narkomana u gradu i povećanju količine narkotika na ulicama grada. Time su doprineli i propasti porodica.

I tu više nema šta da se priča, nego mora da se dela. Već smo izgubili, a i dalje gubimo generacije naših ćerki i sinova zbog nedonošenja jasnih zakonskih propisa i represivnih kaznenih mera koje bi sankcionisale dilere, a ne samo korisnike narkotike. Kod nas su se zatvori pretvorili u sanatorijume, u njima su narkomani, a dileri šetaju slobodno - kaže predsednica Udruženja „Spas".

U svojoj borbi dolazila je u kontakt s roditeljima koji imaju isti problem. Pokušali su, kaže Grgurovićeva, udruženim snagama da pobede pošast na subotičkim ulicama. Nažalost, nisu uspeli. Pomoć nije dolazila ni od policije ni od tužilaštva ni od sudstva...

-Imam utisak da je droga sada dostupnija nego pre nekoliko godina. I to sve vrste droge. U Subotici je dostupnija nego u unutrašnjosti zbog blizine granice, ali i zbog nezainteresovanosti relevantnih institucija da se uključe u borbu protiv narko-mafije. Pre deset godina je u Subotici bilo registrovano 5.000 narkomana, a danas je taj broj daleko veći, i to je broj onih za koje se zna da su narkomani, koji su se obratili nadležnima za pomoć - kaže Grgurovićeva.

Ogorčeno tvrdi da je najveći problem abolicija narko-dilera.

- Ovde su uhapsili mladića sa drogom. Protiv njega je pokrenut postupak i na kraju se nagodio s tužilaštvom. Priznao je delo za koje se teretio i uplatio 30.000 dinara. S obzirom na to da je ispunio obavezu, odnosno da je platio sumu koju mu je sud odredio, nigde neće stajati da je osuđivan i zbog čega. Osnova svega je donošenje nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije. Sve ozbiljne zemlje imaju takvu strategiju, a donele su je u cilju povećanja nataliteta i očuvanja porodice. Srbija u poslednjih 20 godina nije uradila apsolutno ništa da bi zaštitila porodicu. Ako se zna i to da na crno uvozimo savremene lekove za lečenje narkomana, poput „naloreksa" i „buprenofrena", onda je tek pitanje koliko stvarno ima zavisnika - kaže Grgurovićeva.

Tokom višegodišnje borbe u kojoj je pokušavala, a i dalje pokušava da izvuče sina iz kandži droge, Grgurovićeva se susretala sa situacijama koje nije mogla da zamisli ni u najcrnjim snovima.

Najpre je, iskreno govori za „Ekspres", pratila ko njenom sinu donosi drogu.

- Kada sam bila sigurno ko od njih i na koji način radi, nabavlja i diluje drogu, sve sam prijavila nadležnom tužiocu. Sina sam smestila u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj. Prethodno sam ga vodila u manastir Crna Reka jer javnost tada još nije znala za oca Branislava. Na kraju je moj sin osuđen na zatvorsku kaznu od tri godine i osam meseci, a izrečena mu je i mera obaveznog lečenja. Iz zatvora je 2012.izašao čist. Bio je takav naredne dve-tri godine, ali se ponovo vratio drogi. Sada je opet dobar, ali kako mi je rekla jedna poznata doktorka iz Rusije, ništa ne može da se uradi sve dok su njemu i dalje narkotici u glavi, sve dok on i dalje želi drogu - priča Grgurovićeva.

Uzeli pare s biroa pa izgradili plastenike marihuane

Deo novca koji su mladi sa spiska subotičke Nacionalne službe za zapošljavanje dobili kao podsticaj za pokretanje privatnog biznisa, prema nezvaničnim saznanjima „Ekspresa", iskorišćen je za proizvodnju narkotika.
- Nacionalna služba je davala po 1.200 evra za pokretanje biznisa, i nekoliko mladih koji su konkurisali i dobili novac iskoristili su ga za pravljenje plastenika u kojima su uzgajali marihuanu. Za sve se saznalo kada je otkriveno nekoliko plastenika, i to na samoj granici s Mađarskom - kaže sagovornik „Ekspresa" upoznat s problemom narko-mafije u ovom kraju.

Smrtonosna tableta ekstazija

Sofija Siljanoski je tabletu ekstazija popila 2. novembra na privatnoj žurki u Aranđelovcu, na kojoj je bila u društvu starije dece. Prema saznanjima „Ekspresa",tamo je najpre korišćena marihuana, ali je neko predložio da uzmu nešto jače. Aranđelovčanin Nikola Bogdanović (21) tada je otišao do grada, a u stan se vratio s kesicom u kojoj je bilo sedam tableta ekstazija. Svi su uzeli po tabletu, a Sofija je uzela poslednju. Ubrzo zatim joj je pozlilo. Prebledela je i počela da povraća, zbog čega ju je jedan drug odvezao kući, odakle su je roditelji prevezli u bolnicu. Uprkos naporima lekara, Sofija je preminula.
Nikola Bogdanović, koji je doneo tablete ekstazija na žurku, posle Sofijine smrti je uhapšen i određen mu je jednomesečni pritvor.