SRPSKA POSLA U ČIKAGU: Potomci sprskih žrtava i tužba protiv NDH

SRPSKA POSLA U ČIKAGU: Potomci sprskih žrtava i tužba protiv NDH


Tužba potomaka ustaških žrtava podneta sudu u Čikagu imala bi veliki značaj i na pravi način bi otvorila pitanje restitucije srpske imovine u Hrvatskoj i skrenula bi pažnju na genocid počinjen nad Srbima u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu. To je tema od koje zvanični Zagreb beži

Kako se od ozbiljne stvari napravi sprdnja? Vrlo jednostavno, samo u problem ubacite neke Srbe i stanovitu novčanu sumu i imate zagarantovan provod. Ako ne razumete, da probamo da pojasnimo na jednostavnom primeru. Zamislite da stavite pet običnih Srba za isti sto. Nije bitno odakle su. Evo, ilustracije radi, mogu biti i iz Sjedinjenih Američkih Država. Iako je to samo po sebi nemoguća misija, da pet takvih individua sedne za isti sto, ali eto pretpostavimo da je čak i to moguće. I onda na taj isti sto postavite tanjire i escajg da se nešto prezalogaji, po starom srpskom običaju. A onda na pomenuti astal stavite, recimo, 5.000 dolara/evra/nečega i onda ugasite svetlo. Pretpostavljate šta bi se moglo dogoditi. Brojali biste mrtve i ranjene, a parama niko ne bi mogao da uđe u trag. E sad, zamislite da je suma u milijardama, recimo 3,5 milijardi evra. I da je broj Srba, pošto je i suma veća, ukupno sedam. Katastrofa je na pomolu.

Tako otprilike izgleda i najnoviji poduhvat sa podizanjem tužbe koju su pred sudom za Severni okrug Ilinoja u Čikagu u maju prošle godine podigli ovim redom: Lizabet Lalić, Mladen Đuričić, Robert Predrag Gaković, Veljko Miljuš, Bogdan Kljajić, Dejvid Levi i Danijel Pjević. Pomenuti su tužbu podneli protiv Republike Hrvatske kao potomci žrtava ustaškog režima NDH u vreme Drugog svetskog rata, za naknadu štete. Odštetni zahtev je postavljen na visinu od 3,5 milijardi dolara, koliko je po njihovoj proceni vredela imovina Srba u Hrvatskoj. Nije poznato kojom metodologijom je opredeljen iznos odštetnog zahteva. Poređenja radi, 1940. godine u današnjoj Hrvatskoj živelo je 2.040.000 Srba i oko tri miliona Hrvata. Srbi su bili zemljišnoknjižni vlasnici više od 40 odsto ukupnog obradivog zemljišta na primer… Ukupan broj Srba žrtava genocida u NDH nikada nije tačno utvrđen, ali prema podacima, nije manji od 800.000 ljudi. U državi NDH, imovina je Srbima oduzimana po automatizmu, kao neprijateljima države. Srbima i Jevrejima podjednako. Nakon završetka rata, imovina potomcima žrtava nije vraćena. U novim okolnostima društvenog uređenja, ona je uglavnom nacionalizovana. Međutim, ni nakon završetka građanskog rata na teritoriji bivše SFRJ devedesetih godina prošlog veka, pa ni danas kada je Hrvatska punopravni član Evropske unije, pitanje restitucije imovine predratnih vlasnika nije pokrenuto.

AVNOJ, upomoć

Mnogo je tu zainteresovanih strana. Pored Srba, tu su i Jevreji i njihovi potomci koji vrlo predano, koristeći sve poluge moći koje im stoje na raspolaganju, rade na pitanju restitucije njihove imovine u Hrvatskoj. Slično je sa Italijanima i Nemcima. S tim u vezi, tužba koju su podneli pred sudom u Čikagu potomci stradalih od ustaškog noža imala bi veliki značaj, i na pravi način bi otvorila pitanje restitucije srpske imovine u Hrvatskoj i skrenula pažnju na genocid počinjen nad Srbima u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu. To je tema od koje zvanični Zagreb beži.

Advokat Mark Flesner za „Ekspres” negira da je angažovan na ovom slučaju, ali ne može da komentariše da li je njegovo ime zloupotrebljeno u postupku

Od Jasenovca, jama u Prebilovcima… Ministar inostranih poslova Republike Hrvatske Davor Štir sigurno se nije osećao prijatno kada mu je zvaničnim putem, preko Ambasade SAD u Zagrebu i Stejt departmenta, stigla tužba u slučaju Lalić i ostali sa zahtevom da se izjasne po pitanjima tužbe. Odgovor je bio spreman. Hrvatski ministar tvrdi da Republika Hrvatska nije pravni sledbenik Nezavisne Države Hrvatske pošto, jelte, u preambuli Ustava Hrvatske stoji da ona svoje državotvorne korene vuče kao naslednica tradicija i odluka Avnoja i ZAVNOH-a. Znači, Jajce je posredi. Tako se Davor Štir setio namah antifašističke tradicije i temelja moderne Hrvatske, pritom vešto zaobilazeći pitanje povraćaja imovine predratnim vlasnicima. Ali sve bi bilo mnogo drugačije da je tužba u slučaju Lalić i ostali protiv Republike Hrvatske ispravno podneta.

Čija je tužba

Naime, medijima je prošle nedelje američki advokat Bernard Levi poslao saopštenje da se u slučaju Lalić protiv Hrvatske radi o prevari.
– Dužan sam da obavestim javnost da se u slučaju Lalić protiv Hrvatske pred Severnim okružnim sudom u Čikagu radi o klasičnoj krađi identiteta, prevari i nameri da se sud dovede u zabludu. Ja zastupam Lalićevu i Kljajića koji nisu tužili Hrvatsku i nemaju nameru da to učine. Takođe, sa spiska tužilaca troje je pokojno, a imamo indicije da ni ostali navedeni u tužbi, kao i moji klijenti, nemaju nikakva saznanja da je u njihovo ime podneta tužba – izjavio je Levi, dodajući da on zastupa Lalićevu i Kljajića i u slučaju pred američkim sudom koji se vodi protiv Vatikanske banke, koja je sakrivala novac i dragocenosti opljačkane od Srba na teritoriji NDH. Levi smatra da će u ovom slučaju on i njegovi klijenti imati podršku Hrvatske.

Tužba Lalićeve i ostalih verovatno će se naći u ćorsokaku sa tendencijom da poprimi sasvim drugačiji tok usled optužbi za prevaru, krađu identiteta i obmanu suda

Sve njegove navode je srpskim medijima potvrdio Bogdan Kljajić, koji je dodao da je zbog objavljivanja informacije da je on jedan od ljudi koji su tužili Hrvatsku za 3,5 milijardi dolara imao neprijatnosti pa i da je uplašen za svoj život.

Prema podacima koje su mediji objavili, pomenutu tužbu Lalić i ostali protiv Republike Hrvatske pred sudom u Čikagu podneli su advokati Triša Mišel Rič i Mark Flesner iz advokatske kancelarije „Najt and Holand”, Aron Ros Valner iz advokatske kancelarije „Valner, Antonio Alfredo D’Amato”, advokat i profesor s Nortvestern univerziteta i advokat Ričard M. Karbonara.

Međutim, u razgovoru za „Ekspres”, Mark Flesner kaže da ni on ni njegova firma nisu bili angažovani na ovom slučaju i da nisu podneli tužbu sudu.
– Ovaj slučaj nam je pre nekih godinu dana predložio profesor sa Nortvesterna, gospodin D’Amato i advokat Robert Berger. Ali mi smo kao firma odbili da radimo na tom slučaju.

Na naše pitanje da li su oni podneli u ime oštećenih tužbu, Flesner je odgovorio da nisu. Ko je podneo tužbu i da li je njihovo ime zloupotrebljeno, nije želeo da komentariše s obzirom na to da se radi o tekućem procesu.
Pokušali smo da stupimo u kontakt sa Robertom Bergerom, ali on nije odgovarao na naše pozive i poruke. Kao ni Antonio Alfredo D’Amato, profesor s Univerziteta Nortvestern, inače branilac Milana Kovačevića, optuženog pred Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije u Hagu.

Tako će se, po svoj prilici, tužba Lalić i ostali pred sudom u Čikagu naći u ćorsokaku s tendencijom da cela priča usled optužbi za prevaru, krađu identiteta i obmanu suda poprimi sasvim drugačiji tok. Kao i uvek kada u igri imate nas, s jedne strane, i velike pare s druge strane. Zasad su Kolinda Grabar Kitarović i Davor Štir sigurni.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar