SRPSKI NARKO PILOTI

Priča je počela da se raspliće 8. decembra prošle godine, kada je s proplanka na planini Rif u Maroku poleteo helikopter nemačke proizvodnje BO-105 za čijim komandama se nalazio Milan Vujić, državljanin Srbije, bivši pilot RV i PVO VJ

Pored Albanije i Grčke, Španija se smatra glavnom kapijom za ulazak narkotika u Evropu iz Severne Afrike, Južne i Srednje Amerike, odakle se zatim droga distribuira do Skandinavije zahvaljujući razgranatoj mreži dilera. Evropski centar za izveštaj o narkoticima i carina EU „Fronteks" u zvaničnim podacima navode da 75 odsto hašiša i marihuane koji stignu u Evropu dolaze upravo preko Španije.

Zbog toga je španska vlada odlučila da krene u organizovanu borbu s kriminalnim grupama s juga zemlje. Operacija je dobila kodno ime „Andaluzija Seranija", po nazivima dve oblasti u Španiji gde je prema obaveštajnim podacima bio glavni distributivni centar hašiša za Evropu. Tokom prikupljanja podataka došlo se do informacija da su narko-bande za šverc hašiša ponajviše koristile plovila koja razvijaju brzinu i preko 30 čvorova. Međutim, zbog akcije marokanske vojske i španske mornarice u presretanju ili uništavanju plovila, narko-bande su smislile drugačiji način transporta, mnogo efikasniji -takozvane crne letove.

Za transport narkotika u nekoliko zemalja EU, za sumu 140.000-500.000 evra po komadu, kupljen je veći broj polovnih helikoptera, koji su transportovani kopnenim putem do Španije, a onda u improvizovanim radionicama, u zabačenom delu zemlje prepravljeni.

Priča na ovu temu je počela da se raspliće 8. decembra prošle godine, kada je s proplanka na planini Rif u Maroku poleteo u crno obojeni helikopter nemačke proizvodnje BO-105 za čijim komandama se nalazio Milan Vujić, državljanin Srbije, Nemačke i Švajcarske, bivši pilot RV i PVO VJ, koji je armiju napustio 1997. Kopilot je bio Mentor Ukaj, neformalni šef helikopterskih mehaničara, od kojih su neki bili poreklom s Kosova i Metohije, i -kako se kasnijom istragom ispostavilo -glavni restaurator helikoptera da bi zajedno mogli da ponesu što više narkotika.

Helikopter je poleteo po propisu, a pilot i kopilot su na glavi imali crne kacige s uređajima za noćni let. Leteli su veoma nisko nad otvorenim morem, tri-pet metara nad površinom, u nadi da će izbeći radare obalskog osmatranja. Nisu očekivali da je policijski doušnik po njihovom poletanju dojavio rutu leta i teret. Prvih 25-30 minuta leta nad morem prošlo je mirno. Ulazak u vazdušni prostor Španije za njih je bila rutina jer su tražili rupe u radarskoj pokrivenosti. Međutim, nisu ni slutili da su praćeni preko mobilnih radara. Ulaskom u Španiju aktivirana je civilna garda, koja je naoružana dugim cevima krenula u akciju.

Španska civilna garda helikopter je uočila kada se spuštao na farmu „Las Kabezaz de San Huan". Tu su ih čekala dva muškarca da preuzmu drogu. Ipak, pilot je shvatio da je otkriven, okrenuo je helikopter ka moru, pri čemu je uspeo da teret baci u more. Krenuo je odmah prema Maroku, ali se ubrzo nakon toga vratio na drugu parcelu na hacijendi „Las Kabezaz de San Huan", gde je uhapšen.

Pilotima koji su nosili crne kacige na glavi su stavljene lisice, uhapšeni su zbog šverca narkotika. Pored pilota, pali su i organizatori šverca.

Prevozio hašiš za 100.000 € po letu
U policiji Vujić je rekao da je dobio informaciju da su provaljeni kad su bili u blizini Sevilje, zbog čega je pogasio sva svetla na helikopteru i nastavio let u potpunom mraku. Takođe je ispričao da se posle izvesnog vremena prizemljio i da su ga opkolili. Ispričao je sve o švercu, kao i to da je po letu uzimao 100.000 evra i da je dolazio iz Švajcarske da obavlja posao.
Ovi događaji svakako su pravi povod za priču da li srpski piloti i danas učestvuju u prevoženju narkotika iz Afrike, Srednje i Južne Amerike. Međutim, na tu temu naišli smo na zid ćutanja kako u španskoj civilnoj gardi, tako i u srpskoj policiji.

Posle dužeg ubeđivanja, na razgovor o tome nerado je pristao dugogodišnji vojni pilot helikoptera, koji iz straha od mogućih problema nije želeo da mu spominjemo ime.

-Svakako da ih ima, lete, transportuju drogu. Ali teško je reći da penzionisani vojni piloti odlaze da se time bave masovno. Uglavnom je većina njih, kao i Vujić, otišla pred rat. Tamo 1996/1997, kada je određeni broj pilota helikoptera napustio vojsku zbog loše materijalne situacije i nesređenog života. Većina njih je stigla iz bivših jugoslovenskih republika. Otišli su za boljim životom i ne treba ih osuđivati iako ih mi nismo blagonaklono gledali kad su odlazili. Koliko sam video, helikoptere koji su se koristili mi nismo imali u našem naoružanju. Jedno je leteti na „gazeli" i na Mi-8, a drugo na BO-105, koji je nemački helikopter i koji zahteva preobuku. Znači, samo oni koji su obavili preobuku za taj helikopter mogu da lete, a da neko u debelim godinama kad više nije u rutini dođe i sedne za komande te poleti na nepoznatom helikopteru, to teško, za mesec-dva obuke možda. Odmah nikako -kaže bivši vojni pilot helikoptera koji je karijeru proveo na letelicama SA-342 i Mi-8.

On dodaje da je teško licitirati broj pilota koji se time bave, ali po njegovom mišljenju verovatno brojka ne prelazi 10-11 pilota. U Srbiji po njegovim rečima takvih nema da bi sad otišli da lete za narko-bande po svetu. Ipak, većina njih se posvetila drugim stvarima i ne bi švercovala drogu.

- Na kraju, u celoj EU postoji mnogo pilotskih škola gde je dosta mladih pilota. Zašto bi neko angažovao starije pilote, koji istina imaju koliko-toliko časova leta i znanja za sobom, da lete nad morem i prenose drogu? To je suludo. Pa, ja sad da sednem u helikopter, znam da poletim, ali nemam rutinu, posebno kad je u pitanju profil leta nisko-nisko, i tu se sve završava. To je jako složen let, posebno nad morem, i zahteva veliku koncentraciju i obučenost. Oni što su otišli na zapad da lete na naftnim bušotinama za neke privatnike ili na nekim imanjima, možda to mogu jer su tamošnji helikopteri slični tim što si mi pokazao, ali sad da mi posle ratova i svega masovno idemo da radimo za narko-bande, to je diskutabilno. Ne kažem da ih nema, ali masovnosti svakako nema niti će je biti - dodaje on pomalo revoltirano.

Švajcarska veza
Inače, posle hapšenja Vujića i Ukaja, za koga se niko ne seća da je bio pilot i mehaničar, ostalo je nerazjašnjeno pitanje ko održava te helikoptere. To je i dalje enigma za špansku civilnu gardu i policiju.

Naime, kada je sprovedena racija, zaplenjena su tri helikoptera tipa BO-105, koje poseduju Španija, Nigerija, Albanija, ali i Švajcarska, kao i Nemačka.
Postoje neke indicije da mehaničari dolaze iz Albanije. Naime, pre više od skoro četiri godine desio se jedan masovni odliv kadrova mehaničara i pilota iz albanskog vazduhoplovstva, koje poseduje te helikoptere.

Ta priča ima tragičnu epizodu iz januara 2015. godine, kada je u švercu hašiša poginuo major albanske armije Sokol Feka. On je bio vojni pilot koji je označen kao pilot najvišeg poverenja, unapređen u čin majora, i bio je instruktor u bazi „Farka" u Albaniji upravo na helikopteru BO-105. Poginuo je 14. januara 2015. u okolni Malage, kada je u niskom letu njegova letelica zakačila vodove dalekovoda. Helikopter u kojem je bilo oko 900 kilograma hašiša se srušio, a Feka je poginuo. Interesantno je da je došao iz Švajcarske u Španiju da tokom odmora zaradi nešto novca.

Godinu dana pre Feke, sreće nisu imala dva pilota - Francuz Žak L. iz švajcarskog grada Bazela, i Johanes D. iz Birsfeldena. Obojica su završila iza rešetka zbog šverca 600 kilograma hašiša. Inače, Žak L. je 2014. preživeo pad kad se letelica R-44 srušila. Interesantno je da je, osim što je radio kao pilot helikopterske jedinice hitne pomoći u Švajcarskoj, tri meseca bio pilot na helikopteru AS-350B koji je prevozio bogatu holandsku porodicu na liniji Malaga-Marabelja.

Otkriven je i pilot Ukrajinac, kao i major kolumbijske armije, takođe pilot, koji je u vatrenom obračunu ubijen. Španska policija zabeležila je i neke ruske pilote, ali najviše bivših vojnih pilota bilo je iz zapadnoafričkih zemalja.

Njima su se priključili i Vujić i Ukaj, a mreža je definitivno razbijena poslednjih dana februara, čime je privremeno šverc hašiša helikopterima završen. Da li će ova ruta biti ponovo otvorena i da li će biti srpskih pilota koji će upravljati helikopterima, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ili da negira, ali 100.000 evra je svakako primamljiva suma za svakoga po obavljenom letu.

Ono što je interesantno u celoj priči jeste da je informacija o hapšenju Vujića i Ukaja procurila tek krajem februara ove godine. Prekretnicu u celom slučaju predstavljao je 8. februar, kada je 20 maskiranih muškaraca s dugim cevima umarširalo u lokalnu bolnicu u španskoj luci La Linea, gde se pod policijskom stražom nalazio Semjuel Krespero Domingez. Policajci su razoružani, a bos je nestao. Veruje se da mu se trag gubi u Maroku. Za njim je izdata poternica.

Dan kasnije, na meti se našla istražna sudinica, gospođa koju je opkolilo 40 ljudi i pretilo joj da obustavi svaku istragu o tome. Iste večeri uhapšeno je 10 osoba iz četvrti La Zabal, gde je stopa nezaposlenosti 35 odsto i gde se većina meštana bavi švercom hašiša. Sredinom februara kreće finale akcije „Andaluzija Seranija", kad je španski prsten definitivno razbijen. Ono što je tada otkriveno bili su helikopteri, a tad je privedeno još njih 18, uključujući Vujića i Ukaja. Tada je i cela priča puštena u medije.

Helikopteri koje narko-bande obožavaju
BO-105 je prvi samostalno razvijen helikopter u posleratnoj Nemačkoj. Radi se o lakom helikopteru s dva motora. Više od 1.300 primeraka je proizvedeno od 1967. godine. Helikopter nad morem može da razvije maksimalnu brzinu od 270 kilometara na čas. Maksimalna težina u poletanju je 2.500 kilograma. Maksimalni dolet je 1.112 kilometara.
R44 Raven II je imao svoj prvi let 1990. Na njemu su uvedene hidraulične komande, što je otklonilo vibracije i tako povećalo prodaju helikoptera. Novi model se prodaje od 2000. godine i poseduje jači motor. Maksimalna težina tereta plus gorivo je 621 kilogram. Najveći dolet je 640 kilometara.

Ko je pilot Milan Vujić?
O samom Milanu Vujiću zna se vrlo malo. Prema nekim podacima, rođen je na jugu Srbije. Završio je 31. klasu Vazduhoplovne vojne akademije u Zemuniku kod Zadra. Vazduhoplovnu gimnaziju je završio u Mostaru. Za pilota helikoptera se školovao od 1978. do 1982, kad je unapređen u čin potporučnika. Tokom pilotske karijere službovao je i u Podgorici i Nišu. Prošao je obuku za helikoptere SA-342 i Mil Mi-8. Poslednje službovanje mu je bilo u Nišu, u 118. helikopterskom puku. RV i PVO VJ napustio je sredinom devedesetih, kada odlazi u inostranstvo i gubi mu se svaki trag. Navodno je prvo živeo u Nemačkoj, a zatim se preselio u Švajcarsku, čije papire je dobio. Čime se tamo bavio, ostalo je nepoznato iako se u povremenim dolascima u Srbiju hvalio da je našao „bogatu matorku koja ga izdržava". Povremeno je putovao za Španiju, gde je početkom decembra prošle godine uhapšen. Njemu sada preti kazna od tri godine zatvora za šverc hašiša.