SUDIJA, KADIJA I SNAJA

Da li je u slučaju tužioca Edisa Arifovića reč o porodičnom nasilju, korupciji u pravosuđu ili ugrožavanju prava nacionalnih manjina? Jedni će odgovoriti da mu zbog toga što je Bošnjak poturaju lažne optužbe da je pretukao snaju, dok će drugi tvrditi da ga na mesto zamenika tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine gura Naser Orić glavom i bradom, uz pomoć ovdašnjih prijatelja, što je nedopustivo

Pojedincima smeta da jedan Bošnjak postane deo Tužilaštva za ratne zločine i zato mi nameštaju konstrukcije, koje nemaju uporišta ni u realnosti ni u pravu", ovim rečima započinje razgovor zamenik višeg javnog tužioca u Novom Pazaru Edis Arifović, čije ime je nedavno dospelo u žižu javnosti, ali ne zbog nacionalne pripadnosti, već zbog nasilja u porodici.

Zbog optužbi da je tukao svoju snaju, Arifoviću je prošlog petka izrečena hitna mera zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom A. C. (24) u narednih 30 dana. Osnovni sud u Novom Pazaru istu meru izrekao je i tužiočevom sinu A. M. (21).

Kako „Ekspres" saznaje, njih je policiji prijavila nevenčana supruga tužiočevog sina, nakon što ju je, kako tvrdi, pretukao svekar. Prema njenoj izjavi datoj u policiji u Novom Pazaru, muž i ona od sredine decembra živeli su u zajedničkoj kući „gotovo bez ičega".

- Nismo imali ni za hranu, a sve vreme smo na neki način bili zatočeni u četiri zida sa nemogućnostima da se bilo kako snađemo. Verbalna tortura u porodici polako je prerasla u fizičku sa oblicima nasilja. Fizičko nasilje prvo je krenulo prema mom suprugu od strane njegovog oca i strica. Ja nisam mogla da verujem, ali onda su počeli fizički da nasrću na mene, da me tuku, a najviše Edis Arifović, moj svekar, koji me je tukao rukama u predelu glave i tela, o čemu postoje vidne modrice i tragovi nasilja. Ukupno me istukao jednom, a verbalna tortura i od njega i svih ostalih ukućana bila je konstantna. Istučena sam otprilike pre četiri-pet dana o čemu postoje i lekarski izveštaji, a kod lekara me odveo lično svekar, i to kod svog prijatelja, tako da ja nisam dobila tu dokumentaciju. Dobila sam i frakturu prsta, koji su mi namestili u ambulanti -navela je devojka u prijavi, dodajući da su joj osumnjičeni pretili smrću.

- Nevenčani suprug mi je stalno govorio da će mi okačiti bombu na vrat, da će me iskasapiti, ubiti i zapaliti. Svekar mi je pretio da će me ubiti iz pištolja - tvrdila je žrtva u policiji.

Očekivano, Edis Arifović, koji se prošle godine kandidovao za mesto zamenika u Tužilaštvu za ratne zločine, tvrdi da to nije istina.

- Toliko je proteklih dana bilo sramnih naslova da sam se osetio kao da sam u „Parovima" ili „Zadruzi". Ja sam tužilac koji već 20 godina časno i odgovorno obavlja posao, te uživam neki ugled u ovom gradu. Neverovatno kroz kakvu medijsku golgotu sam morao da prođem samo zbog toga što sam se kandidovao za ratne zločine. Krivična prijava, koju je ta devojka podnela, nebulozna je i pravno neutemeljena. Kad ste čuli da neko nekog prebije i 10 dana drži zatočenog? Pa to onda ne bi bilo nasilje u porodici, već ozbiljnije krivično delo trgovine ljudima ili otmice. Koliko je to daleko od istine najbolje govori činjenica da je devojka baš u to vreme redovno išla kod kozmetičara, frizera i na korekciju usana. To su notorne činjenice, koje ja sad treba da dokazujem, a to može da se utvrdi sa uličnih kamera. Nedavno je 380 evra dala u prodavnici odeće „Replay", toliko o tome da nisu imali od čega da žive i baš u toj odeći se slikala u policiji. Povredu prsta, kako je sama priznala, o čemu postoje i medicinski nalazi, zadobila je pomeranjem nameštaja krajem decembra. Shvatite, nije u tome problem, već u mojoj kandidaturi i u biografiji u kojoj imam 100 odsto potvrđenih optužnica. Verovatno sam bio najbolji kandidat u Srbiji za to mesto, ali nekome je smetalo što sam Bošnjak. Umesto da mi to bude prednost, za takvu poziciju, ispostavilo se kao prepreka - objašnjava Arifović dodajući da je po svakoj logici trebalo da ovaj slučaj ne pripadne tužilaštvu u Novom Pazaru zbog sumnje u pristrasnost.

Kažu, đavo je u detaljima. U dokumentaciji, u koju smo imali uvid, ovaj ugledni tužilac je u policiji kao svoje zanimanje naveo samo „radnik". Na naše pitanje zbog čega je to uradio ako je već ponosan na svoju karijeru, Arifović odgovara da to on nije učinio:

- Možda je greška u pitanju ili policajac nije dobro upisao. Pa tim policajcima sam ja nadređeni, nemoguće je da neko ne zna ko sam ja, niti bih se ja predstavljao drugačije.

Upućeni, pak, tvrde da ovaj potez nikako ne može biti slučajnost, već da je u pitanju svojevrsni pokušaj zataškavanja čitavog slučaja. Zanimljivo, tužilac svih proteklih dana, kako sam priznaje, najnormalnije odlazi na posao i radi.

Za kraj nam je poručio da je, ako sud ne uvaži njegovu žalbu na odluku o meri zabrane prilaska žrtvi i ostane pri stavu tužioca, spreman da podnese ostavku na mesto zamenika tužioca.
Čitava priča ne svodi se samo na dostojnost jednog tužioca za obavljanje funkcije, već ima i dublju političku pozadinu. Prema saznanjima iz više nezvaničnih izvora, ljudi koji su bliski sa Arifovićem i koji mu pomažu u potencijalnom napredovanju u karijeri su, na ovaj ili onaj način, povezani sa komandantom Armije BiH u Srebrenici, koji se sumnjiči za najteže ratne zločine. Ni manje ni više nego sa Naserom Orićem.

Reč je o Vahidu Tahiroviću, pomoćniku predsednika opštine Sjenica, koji je navodno Oriću kum, i o bivšem novopazarskom tužiocu Stanislavu Dukiću, koji je danas član Državnog veća tužilaca. Imajući u vidu da je reč o maloj sredini i da ceo Sandžak ima oko 400.000 stanovnika, malo je verovatno da se oni ne poznaju. Posebno ako se ima u vidu da je Arifović bio zamenik Dukiću u Novom Pazaru. Tahirović, koji ima biznis i u Srbiji i u BiH, tu bi mogao da bude finansijska podrška, dok je Dukić, najverovatnije, trebalo da ga poveže sa najvišim sudskim instancama u Beogradu.

Arifović, očekivano, negira sve ove navode tvrdeći da je „Orića video samo u medijima, a da su sve ovakve priče na granici zdravog razuma".
Nešto blaži u izjavama bio je Tahirović, koji kaže da je tužioca „sreo ukupno dva puta u životu, ali da nikakvih dodirnih tačaka sa njim nema". Daleko manje se distancirao od Orića. Na konkretno pitanje u kakvim su odnosima njih dvojica, kratko je odgovorio „nemam komentar". I to samo jednom, a čak se i Sveti Petar Isusa odrekao triput. Ipak, fotografije sa zajedničkih proslava govore suprotno.

Ovo, inače, nije prvi incident u porodici Arifović. Njegov sin M. A. i pre pet godina bio je u žiži javnosti kada je njegovu tuču sa vršnjacima u Novom Pazaru istraživala čak BIA. Moćni otac, po svemu sudeći, tada se postarao da dečaci koji su mu napali sina završe u pritvoru, ali javnosti nije poznat epilog tog slučaja.

Dukić: Edis je vredan i odgovoran tužilac
Izborni član DVT iz redova tužilaca Stanislav Dukić potvrđuje da Edisa poznaje još iz perioda kada mu je bio zamenik u Novom Pazaru.
- Edisa znam kao vrednog i odgovornog tužioca, a šta je radio kod kuće ne znam. Ne mogu da tvrdim ni jedno ni drugo, ali znam da ima šestoro dece i da su svi dobri đaci. Znam za ovog momka da je odličan student, ali nisam ni znao da se oženio. Kada je reč o Arifovićevoj kandidaturi za mesto zamenika tužioca za ratne zločine, mogu samo da kažem da sam bio član komisije koja je ispitivala kandidate. Sačinili smo neke zapisnike o tim razgovorima, ali o rezultatima ne bih mogao ništa da kažem dok veće ne usvoji odluku o formiranju liste. O meri koja mu je izrečena čuo sam samo u medijima, ne znam da li ju je Viši sud potvrdio -kaže Dukić, dodajući da mu je neobično ako se Edis predstavio kao radnik u policiji, imajući u vidu da je vrlo ponosan na svoj rad.
- Mada, kad ga pozove policija u nekom drugom svojstvu, čovek se možda drugačije ponaša. Proceduralno, u uzimanju iskaza ne bi se promenilo ništa ni da je rekao da je tužilac, jer se ne sumnjiči za krivično delo u obavljanju funkcije. Takođe, bilo je logično da se traži izuzimanje nadležnosti novopazarskog tužilaštva u ovom slučaju. Ne znam zašto to nije urađeno. Važno je da se održi i nepristrasnost i utisak o tome u javnosti - zaključuje Dukić.