SVA LEGIJINA DECA

SVA LEGIJINA DECA

Foto Printscreen Youtube


Dečacima i mladićima širom Srbije i dalje su uzori antiheroji iz devedesetih. Paradoks leži u tome što neki od njih i ne znaju zašto Ulemek robija u zatvoru

Bože spasi kraljicu
ona nije živo biće
Nema budućnosti
Engleska je san
Nemoj da ti pričaju ono što želiš
Nemoj da ti pričaju ono što ti treba

Gde je i da li je uopšte nestao taj bunt mladih generacija oličen u pesmi pank grupe „Seksualni pištolji”, rečeno po srbski. Sedamdesetih su klinci u Jugoslaviji slavili pank bendove, veličali Če Gevaru… Osamdesetih su voleli EKV, gledali su Felinija, Bertolučija, Vendersa. Imali su uzore u umetnosti, filmu, muzici, istorijskim revolucijama…
Ostale su stope,
otisci u blatu
U onome ratu
Devedeset devete,
Kao stope svete
Da sjaje u tmini
Srbskoj domovini,
Ponos naš i snovi,
Nada nam i pravda
Naši su vukovi
Odraz pravoslavlja…

Te vukove opevane u odi Crvenim beretkama i njihovom vrhovnom vođi Miloradu Ulemeku Legiji danas slave dečaci i mladići širom Srbije. Među njima su ili oni što se nisu ni ispilili kad je Jedinica za specijalne operacije pod Legijinom rukom vršljala po Jugoslaviji, ili oni što su samo kao deca mogli da slušaju o njima hvalospeve u toplini porodičnog doma i u ulično-dragstorskim raspredanjima. Jer malo je toga posle „Sablje” 2003. i hapšenja Legije 2004. zbog ubistva premijera Đinđića moglo pozitivnog da se čuje u javnosti o specijalnoj jedinici nekadašnjeg Resora javne bezbednosti i sklepanog odreda Arkanovih tigrova i Dobrovoljačke garde.

Ako se i uzme u obzir da su ih mladi sa zlatnim kajlama devedesetih uzdizali u nebesa kao hrabre borce i branitelje srpstva, koji delaju s policijskim, bezbednosnim i političkim aminom, postavlja se pitanje šta je to što dvadeset godina kasnije, bez rata, siromaštva, izolovanosti i sankcija i dalje navlači srpsku omladinu da se poistovećuje sa antiherojima – junacima sklonim ozbiljnim moralnim posrnućima. Oni, prema rečima psihologa i sociloga, ne vrednuju antisistemske i antiprotivne ideale, već one koji duboko poštuju poredak, ali ih je država otpisala. Kod njih cene patriotizam, snagu, hrabrost i opraštaju im što „ponekad skliznu u kriminalni milje”. Za njih je dovoljno što vole svoj narod i što su za njega spremni da polože svoj ili tuđi život.

Veličao ih je i Nikola Jović (23), mladić izrešetan u mafijaškom stilu u leskovačkom kraju Dobočica. Tog sina pripadnika Žandarmerije hladnokrvno su ubili na rođendan. U po noći je zastao da priča s nepoznatom osobom, a već sledećeg trenutka ubica ga je najpre ranio u nogu, a onda u njega ispalio još šest metaka. Jović je bio kik-bokser, a osuđivan je za trgovinu narkoticima i ugrožavanje bezbednosti, kao i za druga nasilna krivična dela. Na Fejsbuku je podržavao JSO, a objavio je i sliku na kojoj drži majicu vuka s beretkom, simbol koji je Legija nosio na završnoj reči na suđenju za likvidaciju premijera. Nikola je pored svog imena na toj društvenoj mreži dodao „Legion entragere” (Legija stranaca, prim. aut.), francuski odred u koji je Ulemek stupio 1986. godine nakon neuspele pljačke.

Jović nije jedini poštovalac Legijinog lika i dela. Sedam godina mlađi M. Z. (16) ne krije čije bi postere držao na zidovima. On je želeo da ostane anoniman, a našli smo ga preko Fejsbuk grupe „Legija JSO”, koja broji 329 članova. Isprva oprezan, u zavereničkom stilu rekao je da mu je čudno što novinari s njim kontaktiraju zato što voli „srpske heroje i sinove”, da bi se potom raspričao o idolima detinjstva.

– Prvi put sam se s tim sreo kao klinac i bio sam fasciniran hrabrošću i junaštvom JSO, kao i time što su oni heroji srpstva. Godinama kako sam polako rastao i shvatao neke stvari, polako sam došao do te naše priče o junacima – ispričao je M., priznajući da je za Legiju isprva mislio da je filmska zvezda.

– Video sam Legiju prvi put na telefonu mog oca na slikama, ali sam tada mislio da je u pitanju neki glumac, a posle sam bio u fazonu, vau, ja sam njega davno primetio. Da takvih kao što su JSO ili Arkanovi tigrovi i vojska nije bilo, danas možda ni mene ne bi bilo, kao ni mnogih drugih. Smatram da se i za samo jednog Srbina treba boriti jer kako se danas prodaju ljudi na Kosovu i Metohiji, tako ćemo se i mi u ostalim delovima prodavati, a mali je Beograd za nas sve – podelio je on, ali je ipak u sledećim redovima pobrkao lončiće.

– E, i da dodam da smatram da je ubistvo Miloševića namešteno i da ga nije ubio Legija. To što krive jedinicu JSO ili Crvene beretke za šverc kokaina možda i jeste tačno, ali zašto je kažnjena cela jedinica, a ne ljudi po imenu i prezimenu?

Komentarišući idolatriju mladih, sociolog Ratko Božović kaže da je to primer promašene identifikacije, odnosno pseudoidentifikacije, koja nije zasnovana na pozitivnim vrednostima, kao posledica anomalijskog društva.

– Nema nijednog segmenta našeg društva u kojem nije došlo do poremećaja. Adolescenti posebno odlaze u ekstreme, a svaki ekstrem je patologija. To vidimo i kroz vršnjačko nasilje i kroz učešće u navijačkim grupama. Sve je to konsekvenca tranzicije, u kojoj smo već više od dve decenije, a traje i dalje. Počelo je od perioda kada je i ljudski život bio bezvredan. Porodica je, takođe, bez jasnih odrednica i ograničenja. Nije ni tradicionalna ni moderna, niti sadrži harmoniju u sebi. Škola nije više obrazovna institucija. Đaci biju profesore, onda roditelji brane te male nasilnike. Sve to u zbiru dovodi do jednog košmara, gde deca mogu da se poistovećuju s ljudima koji su osuđeni za najteža krivična dela – objašnjava Božović, dodajući da je u prirodi mladih da se dive prekršajima i prestupnicima.

– Međutim, ovde se ide i korak dalje, obožavaju se oni koji nose puške i primenjuju silu, a destrukcija ne može da bude pozitivna. Logika koja ih okreće žestokim momcima, koji su najgrublji i najsuroviji, jeste antilogika. I to ne možete porediti s periodom kada su mladići želeli da budu Če Gevara. Iako je on bio ratnik, on se borio protiv jednog diktatorskog poretka, bio je revolucionar. A o Legijinom ratovanju, s druge strane, ni mi odrasli ne znamo ništa, a kamoli mladi. Oni se drže neke pseudoistorije, koja im se servira, i zato ga veličaju doživljavajući ga kao heroja – napominje Božović za „Ekspres”.

Opširniji tekst o tome kako mladi u Srbiji doživljavaju Legiju kao heroja pročitajte u najnovijem broju Ekspresa koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar