SVE JE TO POSAO: Kako je otac troje dece postao surovi plaćeni ubica

Ričard Kuklinski godinama je radio za mafiju kao plaćeni ubica. Kada je za to bio raspoložen, ubijao je golim rukama, ljude bacao sa zgrada ili ih utapao. Svakom ubistvu prethodilo je brutalno mučenje. Nekim žrtvama bi nožem naneo površinske rane, a onda ih bacao pacovima da ih žive jedu

Ričard Kuklinski, poznat i kao Ledeni, zaradio je nadimak zbog toga što je žrtve držao u zamrzivaču da istražitelji ne bi mogli da utvrde tačno vreme smrti.
On je bio sasvim običan uspešni poslovni čovek iz kraja koji je živeo sa ženom i troje dece. Međutim, slabo ko je u komšiluku znao da je on bio plaćeni ubica, a kamoli da je time počeo da se bavi još kao tinejdžer. Procenjuje se da je hladnokrvno ubio između 100 i 250 muškaraca, ali da je imao lično pravilo da nikada ne ubija žene ili decu. Specifične metode ubijanja privukle su pažnju mafijaške porodice Gambino, koja ga je zaposlila. Godinama je bio na njihovom platnom spisku.
Monstrum i porodični čovek
Ričard Kuklinski rođen je u aprilu 1935. godine kao drugo od četvoro dece u siromašnoj poljskoj porodici u Džersiju. Njegove roditelje je, pored ljubavi, spojila i patologija - oboje su fizički zlostavljali svoju decu. To su radili toliko brutalno da je Ričardov brat Florijan 1940. godine preminuo nakon što su ga majka i otac pretukli. Ovo ubistvo su zataškali tvrdnjama da je dečak pao niz stepenice. Međutim, ubrzo posle toga otac ih je napustio i prekinuo sve kontakte s porodicom. Zbog toga, u kombinaciji sa zlostavljanjem od vršnjaka u školi, Ričard je izrastao u dečaka koji mrzi sve oko sebe.
Već u 14. godini života počinio je svoje prvo ubistvo. Članovi lokalne bande stalno su mu se rugali jer je imao klempave uši, čak su ga tukli i ismevali jer je bio došljak. Čim se ukazala prilika, približio se vođi bande i ubio ga metalnom šipkom. Iako se plašio da će biti uhapšen, policija mu nikada nije ušla u trag. Uz osećaj krivice i straha, ubrzo je Ričard osetio još nešto - uzbuđenje i moć. Podstaknut time, Ričard je gotovo do smrti pretukao sve ostale članove bande.
U isto je vreme zadovoljstvo je pronašao i u stravičnom mučenju životinja, a najviše je, prema vlastitom priznanju, voleo spaljivati žive mačke i gledati njihovu agoniju. Do 20. rođendana, Kuklinski je sagradio opaku uličnu reputaciju. Ako bi ga neko uvredio ili ga samo popreko pogledao, Ričard bi ga premlatio ili ubio. Tada su ga zapazili Gambinovi. Ubrzo će potpisati ugovor s njima i postati njihov omiljeni ubica. Posao je obavljao cijanidom, ali i vatrenim oružjem, noževima i - motornom testerom. Kada je za to bio raspoložen, ubijao je golim rukama, ljude bacao sa zgrada ili ih utapao. Svakom ubistvu prethodilo je brutalno mučenje. Žrtvama bi nožem naneo površinske rane, a onda ih bacao pacovima da ih žive jedu. Toliko je voleo tu metodu da je ubistva često snimao kamerom.

Čak 13 muškaraca ubio je tako što im je u donji deo kičme zabio otvarač za flaše, što ih je u potpunosti paralizovalo, ali su ostajali pri svesti. Nakon toga bi im udove rezao motornom testerom

Čak 13 muškaraca ubio je tako što im je u donji deo kičme zabio otvarač za flaše, što ih je u potpunosti paralizovalo, ali su ostajali pri svesti. Nakon toga bi im udove rezao motorkom. Silovatelja ćerke jednog gangstera je pak privezao za drvo, iščupao mu genitalije, a onda mu oštrim nožem skidao listiće mesa. Takvog izranjavanog i još živog posuo je solju. Svako ubistvo bilo je drugačije i brutalnije od prethodnog.
Paralelno s karijerom, razvijao je i porodični život. Oženio se Barbarom Pedriči i dobio dve ćerke i sina. Iako su spolja delovali kao sasvim normalna porodica, Kuklinski je bio vrlo nasilan prema njima. Godinama radeći za mafiju, prilično se obogatio te su se preselili u skupu kuću u elitnom naselju. Ubistva je naplaćivao i do 50.000 dolara te je mogao vrlo lagodno da živi. Niko, pa čak ni supruga, nije znao čime se on tačno bavi jer je iz kuće izlazio u sitne noćne sate.
Tokom osamdesetih godina bio je na vrhuncu moći. Povučen time, uključio se u pornografsku industriju, narkotike i kockanje na svetskom nivou. S druge strane, u svom poslu postao je previše samouveren i sve češće je ostavljao tragove i dokaze.
Sve je to posao
Nakon što su tri njegova najbliža saradnika pronađena mrtva, policija je osnovala poseban tim koji je imao jedan jedini zadatak - da uhapsi Kuklinskog. S obzirom na to da nisu pronašli ništa dovoljno dobro da ga mogu osumnjičiti, specijalni agent Dominik Polifrone je godinu i po dana glumio plaćenog ubicu kako bi stekao poverenje Kuklinskog. I zaista, ovaj mu je posle nekog vremena počeo do detalja opisivati ubistva, što je ubrzo rezultovalo hapšenjem. Osuđen je za pet ubistava, a njegovo suđenje prenosile su velike televizije. Sve je priznao i sud ga je osudio na dve doživotne robije. Umro je u zatvoru 2006. godine. Vreme iza rešetaka proveo je dajući intervjue za brojne dokumentarce i televizijske priloge koji su se bavili njime. Rado je razgovarao s kriminolozima, psihijatrima, piscima i svima koji su pokušavali da proniknu u njegov um i razloge za monstruozne zločine koje je počinio. Za njega je to jednostavno bio posao, a jedino što sebi nije oprostio jeste što nije ubio i svog oca.