SVEKAR, SNAHA I NASER ORIĆ

Edisu Arifoviću, zameniku višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, ukinuta je mera zabrane prilaska i kontaktiranja sa snajom A. Č., koja mu je izrečena nakon što ga je ona početkom februara prijavila policiji zbog porodičnog nasilja.

Viši sud u Novom Pazaru je, naime, uvažio Arifovićevu žalbu na prethodnu odluku Osnovnog suda da mu se na 30 dana produži 48-časovna mera zabrane prilaska, koju je izrekla policija nakon što ga je nevenčana supruga njegovog sina prijavila da ju je pretukao.

Slučaj je zanimljiv već sam po sebi, s obzirom na to da se odigrava u maloj i patrijarhalnoj sredini, u kojoj još, povrh svega, žena za nasilje prijavljuje -ni manje ni više -zamenika višeg javnog tužioca! S te strane gledano, moglo bi se reći da je pravo iznenađenje da je policija uopšte i reagovala, odnosno da se Osnovno tužilaštvo usudilo da zatraži izricanje mere predstavniku njima direktno nadređene instance.

Odluka Višeg suda se, dakle, može smatrati očekivanom, ali opet izaziva i sumnju da sud ili nije pravilno procenio situaciju ili je, što je još gore, postupao pod pritiskom samog Arifovića ili pak ljudi iz vrha tužilaštva, s kojima je Arifović blizak. Primera radi, bivši novopazarski viši javni tužilac Stanislav Dukić danas je član Državnog veća tužilaca, a o svom nekadašnjem zameniku ima samo reči hvale: „Edisa znam kao vrednog i odgovornog tužioca, a šta je radio kod kuće, ne znam. Ne mogu da tvrdim ni jedno ni drugo, ali znam da ima šestoro dece i da su svi dobri đaci."

Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra, ocenjuje da je jasno da Arifovićeva snaja i nije imala mnogo šanse „da prođe" s prijavom nasilja, imajući u vidu svekrovu funkciju i činjenicu da je reč o maloj sredini.

-Tu vrstu uticaja, ako ga je bilo, nažalost, mi ne možemo da izbegnemo -kaže Macanovićeva za „Ekspres" i dodaje da je iznenađena samom činjenicom da su policija i Osnovno tužilaštvo uopšte reagovali.

-Ista ta policija sarađuje s Višim tužilaštvom, a Osnovnom tužilaštvu Arifović je praktično bio nadređeni -dodaje naša sagovornica.

Ona, međutim, kaže i da  nije poznato šta je o celom slučaju rečeno na grupi za koordinaciju u Osnovnom tužilaštvu, u kojoj se nalaze predstavnici policije i Centra za socijalni rad, a rukovodi joj tužilac. Ovo telo, naime, sastaje se svakih 15 dana i pregleda sve prijave porodičnog nasilja koje su u međuvremenu prispele, razmatra šta je urađeno u prethodnom periodu, da li je to bilo adekvatno i da li treba još nešto preduzeti.

Sam Arifović za „Ekspres" kaže da je takva odluka bila jedina moguća jer je „cela priča tako plitko iskonstruisana" samo da bi se sprečio njegov iz bor za zamenika tužioca za ratne zločine zbog toga što je pripadnik nacionalne manjine. Za tu funkciju konkurisao je početkom godine.

-Nekome je očigledno trebalo da mi se to uzme kao negativna ocena, da to bude neka crta koja će odlučiti da li ću biti izabran ili ne. Priča je bila aktuelna kada je bio aktuelan konkurs, a sada to više nije interesantno. Verovatno neću biti izabran baš zbog toga. Ta je priča završena -kaže Arifović za „Ekspres".

Dodaje, međutim, da to „jeste tema za predstavnike vlasti, koji treba da se zapitaju šta je s poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa EU i šta se dešava s predstavnicima nacionalnih manjina koji su smogli snage da se kandiduju za Tužilaštvo za ratne zločine".

-To što se meni desilo nije dobro za Srbiju. A da li su to pojedinci izmakli kontroli ili ne misle dobro Srbiji, ja ne znam -kaže Arifović.

Čitava priča, međutim, kao da ima i dublju političku pozadinu jer su navodno ljudi bliski Arifoviću, koji mu pomažu u potencijalnom napredovanju u karijeri, na neki način povezani s Naserom Orićem, ratnim komandantom Armije BiH u Srebrenici, kome se i dalje sudi za najteže ratne zločine.

A ti ljudi su, navodno, Vahid Tahirović, pomoćnik predsednika opštine Sjenica, koji je navodno Oriću kum, i bivši novopazarski tužilac Stanislav Dukić, koji je danas član Državnog veća tužilaca. On je istovremeno bio i član komisije koja je ispitivala kandidate za zamenika tužioca za ratne zločine, pa je tako ispitivao i samog Arifovića.
Arifović, naravno, negira bilo kakvu vezu sa Orićem, koga je video „samo u medijima": „Sve što je već rečeno o meni je stvar konstrukcije, a šta tek da kažem na vezu sa Orićem."

Tahirović je ranije rekao da je Arifovića „sreo ukupno dva puta u životu, ali da nikakvih dodirnih tačaka s njim nema", dok je na konkretno pitanje u kakvim je odnosima sa Orićem odgovorio da nema komentar.

Kad svekar udari
Kako je „Ekspres" već pisao, A. Č. je policiji prijavila Edisa Arifovića i njegovog sina A. M. nakon što ju je, kako tvrdi, pretukao svekar. Prema njenoj izjavi datoj u policiji u Novom Pazaru, muž i ona od sredine decembra 2017. godine živeli su u zajedničkoj kući „gotovo bez ičega", te su sve vreme „na neki način bili zatočeni u četiri zida s nemogućnošću da se bilo kako snađu". Posle „verbalne torture", kao je rekla, usledilo je i fizičko nasilje, pri čemu ju je svekar tukao po glavi i telu, a čak joj je i polomio prst. Povrede je konstatovao i lekar. Arifović je demantovao sve njene navode.