UKRADI I SPAVAJ MIRNO: Slučaj bivšeg direktora "Resavice" Stevana Dželatovića

Specijalni sud u Beogradu zbog primanja mita osudio je Stevana Dželatovića, bivšeg v.d. direktora "Resavice", na zatvorsku kaznu od 2,5 godina zatvora i praktično ga amnestirao za brojna krivična dela u javnom preduzeću gde je više od dve godine bio prvi čovek

Mnogi roditelji u Srbiji trpe veliki duševni bol pošto ne mogu da odgonetnu u koje škole valja upisati dete da bi postalo političar ili direktor javnog preduzeća. Jer to je najunosnije zanimanje u zemlji, sve kriminalno-lukrativne radnje i teške prevare su im dostupne, enormne zarade zagarantovane, preferiraju bankovne račune u inostranstvu, namireni su im potomci u nekoliko kolena, a zaštićeni su pred svim zakonima ovog sveta.
Sve pomenuto i nije neka novost, sve je to deo naše svakodnevice, a na pomenuto nas podseti saopštenje Specijalnog suda u Beogradu u kojem nas obaveštavaju da je sud zbog primanja mita osudio Stevana Dželatovića, bvšeg v.d. direktora rudnika "Resavica", na dve i po godine zatvora. Zapravo glavnu vest Specijalni sud saopštava u podtekstu gde kaže da je Tužilaštvo za organizovani kriminal postiglo nagodbu sa Dželatovićem, koji je priznao krivicu pa mu je zbog tog "dobročinstva" izrečena kazna da robija 2,5 godina, da vrati 30.000 evra koje je uzeo kao mito. Još piše da Dželatović "ima zabranu da obavlja delatnosti i dužnosti vezane za raspolaganje, korišćenje, rukovanje i čuvanje državne imovine"?!
Iz saopštenja Specijalnog suda u Beogradu jasno se razume da je gospodin Dželatović amnestiran, ne samo za krivično delo uzimanja mita, nego i za sve potencijalne kriminalne radnje u JP PEU "Resavica", o kojima su radnici pisali peticije a dnevna štampa zvonila na uzbunu. Istini za volju i istražni timovi Ministarstva unutrašnjih poslova mesecima su istraživali mnoge sumnjive radnje uprave "Resavice" i o tome, verujemo, obavestili nadležne institucije i pojedince. Tim povodom jedan inspektor, čije je ime poznato redakciji "Ekspresa", saopštio nam je da je "to što se radilo u 'Resavici' velika sramota ne samo za ovaj okrug, za 'Resavicu', za EPS, nego i za celu Srbiju". Za sada sve ostalo do čega su došli inspektori je tajna. Istini za volju, slučaj Dželatović je tipična srpska pljačkaška bajka, poznat je scenario, početak i kraj. Što više drpiš, bezbedniji si pred pravdom i zakonom... Treba najzad pohvaliti i sud. Dželatović je uhapšen 19. aprila a osuđen je 11. avgusta ove godine. Pravda je brza i kusa. Vinovnik je priznao krivicu, odležaće u najgorem slučaju 18 meseci i kao dživdžan na slobodu.
"Ekspres", posle saopštenja Specijalnog suda, samo želi da podseti na neke poslovne avanture gospodina Dželatovića. Urbana legenda iz Rudnika "Resavica" kaže da se Dželatovićev rukopis dao prepoznati na samim počecima njegovog službovanja u ovom javnom preduzeću. Naime, JP PEU "Resavica" je kao i većina rudarskih kombinata imalo svoju ekonomiju, odnosno pune obore svinja o kojima su brinuli invalidi "Resavice" koji su promenili VES da ne idu u invalidsku penziju. Dželatović je, kaže legenda, bio jedno vreme upravnik ekonomije. Pošto je ekonomija imala evidenciju o broju svinja u svojim oborima ali ne i njihov gabarit, Dželatović je u više navrata donosio malo prase, a iz obora terao tovljenika, negde ga je utapao, gledao svoja posla.
O poslovnim avanturama bivšeg v.d. direktora "Resavice" najrečitije govore radnici ovog javnog preduzeća, koji su 12. oktobra 2016. uputili opširno pismo na sedam gusto kucanih stranica koje su uputili tadašnjem predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću i ministru rudarstva i energetike Saši Antiću. Dug je spisak navedenih nepočinstava koja pominju radnici. Citiramo samo neke: "Rukovodstvo JP PEU 'Resavica' na čelu sa v.d. direktora Stevanom Dželatovićem, između ostalog, bez javnog tendera sklopilo je štetne ugovore o transportu uglja od rudnika do termoelektrane 'Morava' sa ćerkom firmom 'Rembas trans'. Po tom ugovoru transport uglja je plaćen za oko 60 odsto skuplje od tržišne cene. Ugalj je po ugovoru do TE 'Morava' transportovan kamionima, a svaki pređeni kilometar je 'Resavica' plaćala 950 dinara 'Rembas transu'. Ugalj do TE 'Morava' ranije je transportovan železnicom a plaćan je po kilometru 600 dinara. U ovom slučaju jedna tura kamionom plaćana je 47.500 dinara...

Stevan Dželatović je sa Tužilaštvom za organizovani kriminal postigao nagodbu, priznao je krivicu za primanje mita (uhvaćen je in flagranti s obeleženim novčanicama) i biće slobodan posle 18 meseci provedenih iza rešetaka

Gospodin Dželatović u drugom slučaju direktno je oštetio 'Resavicu' prodajom uglja bliskim saradnicima, prijateljima i kumovima po ceni znatno nižoj od tržišne. Tako je privatna firma 'Imperijal Compani A3 plus' njegovog kuma Zorana Vučkovića za 2016. sklopila ugovor o kupovini uglja u količini većoj od 2.000 tona po ceni od 8.000 do 9.500 a posle isti taj ugalj prodavala po ceni od 16.000 dinara.
Drugi Dželatovićev kum Milan Garača bio je dugogodišnji snabdevač 'Resavice' preko svojih firmi 'Gea investment' i 'Gea kapital'. Garača je isporučivao 'Resavici', između ostalog, energetske kablove, elektrode, žicu za varenje, kotrljajuće ležajeve po cenama većim od tržišnih, a roba je bila sumnjivog kvaliteta. Po svim saznanjima energetski kablovi kupljeni su kao polovna roba i plaćana je kao nova..."
U pomenutom pismu radnici traže objašnjenje da li je bilo neophodno da "Resavica" u 2015. od "Zastave energetika" kupi polovne automobile i plati ih 155.000.000 dinara. Sve je, tvrde radnici, rađeno preko firme izvesnog Peđe Bogdanovića iz Kragujevca. Međutim, centralna priča iz pisma fokusirana je na tada aktuelnu zaplenu imovine "Resavice" od privatnih izvršitelja. Ova akcija zamalo da je oterala u stečaj "Resavicu" a usledila je na osnovu sudske presude za neisplaćeni smenski rad po tužbi 2.700 rudara. Dug je nastao za period 2007-2014. godine i iznosio je oko dve milijarde dinara. Vlada Srbije, da bi spasla "Resavicu" bankrota, intervenisala je iz budžeta i isplatila sudska potraživanja radnicima u iznosu od 1,5 milijardi dinara.
Ono što je izazvalo veliko ogorčenje rudara u "Resavici" je njihovo ubeđenje da v.d. direktora Stevan Dželatović smišljeno i potajno rukovodi ovom aferom. U pismu radnici podsećaju da je u martu 2016. ministar Aleksandar Antić postigao dogovor sa rudarima da se za zaostali neisplaćeni smenski rad odmah isplati dve stotine miliona dinara, a v.d. direktora Dželatoviću je naloženo da napravi dinamiku i način isplate, i da sve to stavi u novi ugovor sa radnicima, na šta su radnici pristali. "Dželatović do danas ništa nije učinio", stoji u pismu rudara "Resavice".
Indirektno, to nečinjenje v.d. direktora Dželatovića oštetilo je budžet Republike Srbije direktno 1,5 milijardi dinara. U saopštenju Specijalnog suda ove "sitnice" se ne pominju.
"... Ovaj problem nije nov, ali nije jasno zbog čega ga poslovodstvo 'Resavice' nije rešavalo na vreme. Čak i sadašnji postupci v.d. direktora Dželatovića su sumnjivi. Pitanje je zašto se ugalj ne prodaje na javnoj licitaciji u skladu sa Zakonom o izvršenju, čiji član 95 stav 2 kaže da se zaplenjena imovina prodaje javnom licitacijom minimum 15 dana posle zaplene. Postoje indicije da je v.d. direktora napravio tajni dil preko svojih ovlašćenih ljudi da privatni izvršitelji plene imovinu 'Resavice', procenjuju je na oko 30 odsto njene tržišne vrednosti, pa posle zaplene istu robu prodaju po realnim cenama..."
Rudari "Resavice" u pomenutom pismu pitaju zbog čega to rukovodstvo radi "iako je upozoreno od pravnika i drugih saradnika da ne prodaje imovinu u bescenje. Dželatović se na to oglušio, nastavio je da radi po svome. Zbog čega direktor nije dao nalog da se proda ugalj po tržišnoj vrednosti, koji leži na skladištu. Isto je mogao da uradi i s otpadnim gvožđem i bakrom... Zašto bivši direktor 'Rembasa' Stevan Perović od privatnih izvršilaca kupuje zaplenjeni ugalj, pa ga prodaje privatnim firmama 'Minikom' i 'Ineks Morava' izvesnog Mome Nikolića iz Niša, inače najvećeg kupca uglja iz 'Resavice'. Usput, v.d. direktora Dželatović je tog Perovića angažovao kao svog savetnika..."
U pismu rudari pitaju kako je moguće da se ukupne količine uglja otpremljene železnicom iz "Resavice" ne slažu s količinom istog uglja koji stiže železnicom u Niš. To se jednostavno može proveriti u tovarnim listovima "Železnica Srbije"... U pismu navode da se među kupcima zaplenjenog ugla pominje i Dragan Marković Palma, koji nema registrovanu firmu za prodaju uglja...
Pominjani Moma Nikolić je, uz Dželatovića, glavni junak ove krimi priče, tvrde radnici u pismu upućenom predsedniku Vlade Srbije i resornom ministarstvu.
"Na identičan način radi i izvesni Kulić iz Svilajnca, koji kupuje ugalj na crno, nema registrovanu firmu za te poslove a prodaje ugalj firmi 'Ineks Morava' iz Niša, koja je u vlasništvu Mome Nikolića. Prodajom zaplenjenog ugla bavi se i 'Breza' iz Svilajnca, čiji je vlasnik Dragan Milosavljević."
U pismu radnici tvrde da "tom poslu kumuje sudija Vesna Savić iz Svilajnca, koja svom miljeniku Draganu Milosavljeviću namešta i ove poslove".
U tom vapaju rudara "Resavice" pominje se "veoma čudna veza Slobodanke Kokerić, pravnice koja je radila u 'Resavici', napustila je posao, uzela otpremninu u socijalnom programu. Ona je posle toga otvorila advokatsku kancelariju i pokrenula tužbu protiv JP PEU 'Resavica' za neisplaćen smenski rad. Njen suprug je i danas desna ruka Stevana Dželatovića", pišu u pismu ozlojeđeni rudari "Resavice".
Država Srbija iz budžeta svake godine izdvoji između 35 i 40 miliona evra da bi sačuvala kakvu-takvu proizvodnju u "Resavici". Da li se u finansijskim bilansima "Resavice" vidi gde se utroše ti milioni? Sudeći po svemu izrečenom - ne verujemo!
... Na slučaju Stevana Dželatovića pravosuđe i država Srbija imali su priliku da pokažu da se razlikuju od tako česte pojave fenomena "dželatović" u našim životima. Nisu. Zbog čega, neobjašnjivo je, ako zanemarimo da je u državi Srbiji sve na prodaju, od fakultetskih diploma, radnih mesta, pravde i slobode za počinjeni zločin. Ili će nas država Srbija ipak iznenaditi? Od vapijućeg pisma radnika koje smo citirali, prošlo je deset meseci, nije jasno koji je odgovor države? Dželatović je uhapšen, ne zbog kriminalnih radnji u "Resavici" već zbog primanja mita. Da li su mu svi ostali gresi oprošteni?
Šta sa Dželatovićem? Ne mora da bude pravilo, ali razmislite - da li još važi ona latinska poslovica "Nomen est omen" iliti da li ime znači zanimanje?

BEZ PLANA I AMBICIJA

Iz mase novinskih tekstova koji su se bavili, u najmanju ruku čudnim rukovođenjem Stevana Dželatovića Javnim preduzećem "Resavica" koje zapošljava 4.200 radnika, izdvajamo elementarne podatke koji govore o javašluku, bezočnoj otimačini, hajdučiji. Plan poslovanja JP PEU "Resavica" za 2016. nije usvojen do danas, zbog čega ovo javno preduzeće nije moglo da podigne cenu uglja, da ga uskladi sa tržištem. Plan nije mogao da se usvoji, jer rukovodstvo "Resavice" nije uskladilo Predlog plana sa zahtevima Ministarstva privrede.
Da su usvojili plan poslovanja za 2016, "Resavica" je mogla znatno da podigne cenu uglja i tako ojača svoje finansijske bilanse. Šta bi na ovo pitanje odgovorio gospodin Stevan Dželatović?

NIKO NE ŽELI DA IH OSIGURA

U kakvom materijalnom i sveopštem stanju životari "Resavica" najrečitije govori podatak koji pominju njeni rudari u pismu koje su uputili predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću i resornom ministru Aleksandru Antiću. "Skoro nijedna osiguravajuća kuća nije htela da rizikuje i da osigura "Resavicu". Poslovne osiguravajuće kuće veruju da bi to bilo krajnje rizično.
Osigurani su samo radnici od povreda, što spada u obavezno osiguranje, a nisu imovina, okna, mašine koje vrede na milione evra.

DVANAEST VELIČANSTVENIH U IZBORU DŽELATOVIĆA

V.d. direktora Stevan Dželatović imao je svoje omiljene i odabrane partnere, sa većinom je bio u veoma prijateljskim odnosima. Uglavnom pravo preče kupovine oko 94.000 tona uglja u 2016. imalo je samo dvanaest privatnih firmi. Dnevne novine u Srbiji objavile su ovaj spisak odabranih: "Ineks Morava" iz Niša, "DD Nikolić" iz Ćuprije, "Duga komerc" iz Despotovca, "Aleksa P" iz Svilajnca, "Gud vil VG" iz Beograda, "Ogrev Stamenković" iz Zaječara, "Vranjica" iz Beograda, "Iskra Krajina komerc" iz Batajnice, "Bravoks" iz Sokobanje, "Sole komerc" iz Beograda, "Ogrev centar" iz Niša i "Imperija kompani A3-plus" iz Beograda.