UMUKNI, SOTONO! Kao su katolički sveštenici učili da isteraju đavola iz zaposednutih osoba

Na kursu o egzorcizmu koji je nedavno održan u Vatikanu, sveštenici su mogli da nauče ne samo kako da isteraju đavola iz zaposednutih osoba već i taktiku za skidanje crne magije koja se širi preko mobilnih telefona i TV ekrana

Katolička crkva nedavno je za 300 polaznika iz celog sveta, uglavnom sveštenika, u Rimu organizovala seminar „Egzorcizam i molitva oslobađanja“ zbog sve veće potrebe za „obučenim isterivačima đavola“ u savremenom svetu. Kurs je održan 13. put zaredom na Papskom univerzitetu „Regina Apostolorum“, koji vodi konzervativni red Legionari Hrista. Učesnici su platili po 372 dolara samo da bi prisustvovali sesijama, a simultani prevod ko­ štao ih je dodatnih 309 dolara.

Kako prenosi „Njujork tajms“, ovaj događaj sponzorisalo je nekoliko konzervativnih grupa u Katoličkoj crkvi koje dele mišljenje da je crkva pod papom Franjom „zarobljena“ i da se bliži kraj sveta. Upravo ti konzervativci nedavno su vrteli glavom dok je papa citirao, što Vatikan smatra pogrešnim, reči italijanskog novinara sa upitnim kredibilitetom koji ne veruje u pakao.

„To prevazilazi granicu svake tolerancije“, negodovao je ameri­ čki kardinal Rejmond Burk, vođa konzervativnog otpora Franji.

Zapravo, papa često govori o đavolu, ali izgleda suviše liberalno. U poslanici ovog meseca, pod nazivom „Raduj se i budi sre­ćan“, papa je napisao da je u biblijskim vremenima „lako moglo da se desi da se epilepsija pobrka s demonskim zaposedanjem“. Ipak, dodao je, vernici ne treba da zaključe suprotno, da su svi slučajevi koji se pominju u jevan­ đeljima u stvari imali veze sa psihološkim poremećajima i da đavo ne postoji ili da nije na poslu.

Da se stvari ne bi potpuno otele kontroli, Katolička crkva je organizovala sedmodnevni kurs. Jedan od predavača bio je kardinal iz Albanije - Ernesto Simoni. On iskreno, kao i u Boga, veruje u đavola, jer je naišao na zlo iz prve ruke. Proveo je decenije po zatvorima i radnim logorima, samo jer je ispovedao veru pod komunističkim režimom Envera Hodže. Već tokom uvodne reči, kardinal je s prisutnima podelio tajne uspešnog proterivanja nečastivog.

„Molite se bez prekida“, rekao je kardinal podsećajući publiku da je više od svega važna čednost egzorciste.

Simoni je govorio prisutnima i da na demona nekad treba vikati, ali i da je moguće oterati Sotonu preko mobilnog telefona.

„Zaposednutima nekada mo­ že da pomogne post, ali najče­ šće se mora igrati tvrdo sa Belzebubom (demon, jedan od sedam prinčeva pakla, prim. aut.) tako što ćete vikati na njega: ‘Umukni, Sotono’“, objasnio je kardinal.

Upitan da li preferira drevne rituale ili nove Vatikanske norme, uvedene 1999. godine, kardinal Simoni je rekao: „Isus zna sve jezike!“

Na sličan način, lakonski, odgovorio je i na pitanje kako razlikovati pacijente sa psihičkim bolestima ili poremećajima od zaposednutih:

„Sotonu uvek možete prepoznati“

Ipak, egzorcizam je zbog mnogih slučajeva zlostavljanja i dalje vrlo kontroverzan i daleko je od „duhovnog naučnog instrumenta“, kako ga u Vatikanu opisuju. Prema pisanju Bi-Bi-Sija, Katolička crkva je 1999. godine prvi put ažurirala pravila egzorcizma još od 1614. godine i napravila razliku između osoba koje je zaposeo demon i onih sa fizičkim ili psihološkim bolestima. Rezultat toga je da sveštenici danas rade s timom lekara, psihologa i psihijatra, koji su po pravilu svi verujući katolici, kako bi isklju­ čili sve moguće uzroke pre nego što dijagnostikuju prisustvo demona. Sveštenik tek na kraju prilazi sa serijom molitvi za osloba­ đanje. Egzorcizam se primenjuje kao krajnja mera.

Inače, kardinal Simoni je, kako je sam priznao, 100 ili 1.000 puta izvršio egzorcizam preko mobilnog telefona, što je tehni­ čki zabranjeno crkvenim zakonom.

Polaznici kursa okrivili su internet i ateizam za ono što vide kao udare zla u savremenom dobu modernih gedžeta i smartfona.

Jedan od prisutnih, otac Kardenas iz Kolumbije, upozorio je da se crna magija može prenositi kroz ekrane.

„Američki filmovi su tako­ đe problem, jer demoni ulaze u telo kroz pozadinu mozga. Rane traume poput seksualnog zlostavljanja mogu učiniti čoveka osetljivim na homoseksualnost i demone koji u teškim slučajevima uzrokuju suicidne ili nasilne tendencije, te oni moraju biti izbačeni“, podvukao je Kardenas.

Tada se u diskusiju uključio Jozef Pogemajer iz Toleda, Ohajo, rekavši da se egzorcisti danas suočavaju sa zlom koje se širi internetom te da je zato potrebno imati isterivača đavola u svakoj eparhiji.

Reforme Vatikanskog koncila i njegova zbunjenost urušile su ekspertizu egzorcizma i li­ šile nas seminara u demonologiji. To se jednostavno izgubilo. Mnogo eparhija u Sjedinjenim Državama nije imalo egzorciste dugo vremena, a to stvara probleme“, istakao je američki sveštenik.

Zanimljivo je da su se sve do trećeg veka isterivanjem đavola mogli baviti svi hrišćani bez razlike, a od tada samo sveštenici. Egzorcizam „u ime Hristovo“ simbolizuje njegovu prevlast nad princom tame kao palim anđelom. U hrišćanstvu se veruje da je ovaj dar Isus Hrist, pozivaju­ ći se na Svetog duha i uz prizivanje božije pomoći, preneo na svoje učenike - apostole. Ipak, taj paganski obred star je hiljadama godina i prisutan je u verskom sistemu mnogih religija.

Kako se isteruje đavo?

Obred se vrši tako što sveštenik, obučen u posebnu belu tuniku vezanu ljubičastim epitrahiljom, napravi znak krsta iznad glave zaposednute osobe i uz čitanje molitve i jevanđelja posipa svetu vodicu. Sveštenik priziva sveca, moli se i čita izvode iz Biblije u kojima Isus isteruje demone iz ljudi. Sudeći po starozavetnim i novozavetnim spisima, propratne reči mogle bi glasiti: „Gospod da te ukori, Sotono“ ili „Gospod neka ti zapreti“. Egzorcisti veruju da pre samog čina moraju stupiti u kontakt s demonima jer moraju znati broj demona, njihova imena i razlog zaposedanja čoveka, kao i vreme njihovog oslobađanja čoveka. Tada svakog demona isteruju posebno, što može potrajati. Zato je potrebna čvrsta vera egzorciste jer, ako je nema, može se dogoditi da demoni napadnu i njega samog. Po svedočanstvima, sveštenici u takvim trenucima recituju Sveto pismo na stranim jezicima, zaposednute osobe urliču i niko ih ne može zadržati, a demoni progovaraju dubokim zastrašujućim glasom. Ipak, naučnih dokaza za opsednutost nema, već su ta ponašanja u psihijatriji klasifikovana kao mentalna oboljenja