ZABRANITE NAGODBU DILERA I TUŽIOCA!

Sudije izriču minimalne kazne dilerima jer je srpski Krivični zakonik među najstrožima u Evropi

Sprski Krivični zakonik, kada je u pitanju preprodaja droge, predviđa kazne koje se smatraju među najstrožim u Evropi. Te „stroge kazne" se, međutim, vrlo retko izriču jer upravo to što su među „najvišim" kao posledicu povlači sudsku praksu kojom se većini dilera izriču minimalne kazne. S druge strane, droga je sve prisutnija na ulicama i odnosi sve više žrtava. Samo u poslednjih pet meseci šestoro mladih je umrlo od predoziranja i jedino logično pitanje koje podrazumeva rešavanje tog problema je da li je problem droge moguće rešiti samo još oštrijim kaznama.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je kao predsednik Komisije za borbu protiv droge u školama najavio pokretanje šire društvene rasprave o izmeni Krivičnog zakonika kojom bi se prodaja droge maloletnicima tretirala kao pokušaj ubistva.

- Komisija za borbu protiv droge u školama predložiće Ministarstvu pravde da se pooštre kazne za sve one koji proizvode i diluju narkotike. Neophodna je revizija Krivičnog zakona jer za dilere i proizvođače droge nema opravdanja i olakšavajućih okolnosti. Imamo i zahtev da se prodaja droge maloletnom detetu tretira kao pokušaj ubistva i o tome će biti pokrenuta široka društvena rasprava. Važno je da svako ko pomisli da proizvodi drogu zna da će završiti na dugogodišnjoj robiji - rekao je ministar Lončar.

Ideja da se prodaja droge maloletnicima tretira kao pokušaj ubistva potekla je od grupe građana „Aranđelovčani i Aranđelovčanke", koji planiraju treću protestnu šetnju nakon što je u tom gradu od jedne kobne tablete ekstazija preminula petnaestogodišnja učenica Sofija Siljanoski.

Ivan Ivanović iz Aranđelovca kaže da je ideja potekla od građana, pre svega roditelja koji su svesni da droga može da ubije njihovu decu.

- Dileri su svesni da smrt dolazi na kraju. Da svaka prodaja na kraju dovodi do ubistva. Njih, međutim, to ne zanima. Jedino što njih interesuje jeste čist profit. I zato je naša dužnost kao građana da ustanemo, da pokažemo da se ne mirimo s tim da naša deca umiru - kaže Ivanović.

On navodi i to da su o ovoj ideji imali razgovor s ministrom Lončarom i advokatima te da su svesni da postoje pravne nedoumice, ali da je njihov cilj samo jedan - da se prodaja droge sankcioniše strože jer je to jedini način da se smanji količina narkotika na ulicama.

- Mi smo od opštinskog rukovodstva tražili izveštaj o sankcionisanju dilera u Aranđelovcu. I dobili smo izveštaj koji je skandalozan. Samo osam odsto dilera je osuđeno na zatvorske kazne, 50 procenata je sklopilo nagodbu s tužilaštvom i platilo novčanu kaznu, a ostali su osuđeni na uslovne kazne. Zbog takve sudske prakse i tražimo da se prodaja droge tretira kao pokušaj ubistva jer dileri tako neće imati priliku da se pogađaju s tužilaštvom - kaže Ivanović.

Pravnici, međutim, kažu da je takav zahtev nemoguć jer za kvalifikaciju dela pokušaj ubistva nedostaje ključni element, a to je da je osoba koja prodaje drogu imala nameru, to jest umišljaj da izvrši, odnosno pokuša ubistvo.

Advokat Miro Bojić za „Ekspres" kaže da ako se ne može dokazati namera da je diler želeo da mololetnu osobu ubije, onda se delo ne može kvalifikovati kao pokušaj ubistva.

- Čak i da je u pitanju ubistvo iz nehata, teško je dokazati da je diler, to jest prodavac droge makar i nesvesno dozvolio takvu mogućnost. Ni u jednoj evropskoj zemlji ne postoji zakon koji bi prodaju droge kvalifikovao kao pokušaj ubistva. Ako se žele promene, onda je jedino rešenje da se povećaju maksimalne kazne za prodaju droge - kaže advokat Bojić.

Prema važećem Krivičnom zakoniku Srbije, kazna za proizvodnju i prodaju narkotika je od tri do 12 godina zatvora. Ako je u pitanju grupa, to jest u slučaju da je izvršilac organizovao mrežu preprodavaca, predviđena je kazna od pet do 15 godina zatvora, dok je minimalna kazna u slučajevima kada se prodajom droge bavi organizovana kriminalna grupa deset godina.

Advokat Veljko Delibašić za „Ekspres" kaže da se za prodaju droge ne izriče kazna ispod tri godine zatvora.

- Prodaja droge bi kao pokušaj ubistva mogla da se kvalifikuje samo u slučaju da se dokaže da je neko svesno prodao ili dao nekome smrtonosnu dozu narkotika s namerom da tu osobu ubije. U svim drugim slučajevima se o prodaji droge ne može govoriti kao o pokušaju ubistva. Ukoliko se žele strože kazne, onda je dovoljno da se delo kvalifikuje kao prodaja droge maloletnicima, za šta je predviđena kazna od pet do 15 godina zatvora, ista kao i u slučaju pokušaja ubistva - kaže advokat Delibašić.

On, međutim, smatra da povećanje kazne za preprodaju narkotika neće rešiti problem droge na ulicama.

- Važnije je povećati efikasnost otkrivanja izvršilaca ovog krivičnog dela, jer se dileri više boje samog hapšenja nego toga da li će biti osuđeni na tri, pet ili sedam godina zatvora. U nekim azijskim zemljama je za prodaju droge predviđena smrtna kazna, ali se droga i dalje prodaje. Krivično pravo je bespomoćno u rešavanju problema droge jer onog momenta kad jedan diler droge ode u zatvor, na njegovo mesto odmah dolazi drugi. U pitanju su velike pare i biznis mora da funkcioniše - kaže Delibašić.

On objašnjava i da su predviđene kazne za pokušaj ubistva iste kao i za ubistvo.

- I za ubistvo i za pokušaj ubistva minimalna kazna je pet, a maksimalna 15 godina zatvora. S tim što se u slučaju ubistva uglavnom izriču kazne koje su bliže maksimumu, a za pokušaj ubistva bliže donjoj, minimalnoj granici - objašnjava Delibašić.

On navodi i to da je naš Krivični zakonik jedan od najstrožih u Evropi i da sudovi iz tog razloga za većinu krivičnih dela izriču kazne koje su bliže minimumu nego maksimumu.

I advokat Nebojša Perović smatra da je pravno nemoguće prodaju droge maloletnicima kvalifikovati kao pokušaj ubistva.

- Ali trebalo bi praviti razliku o kojoj vrsti droge se radi jer heroin, kao i neke savremene hemijske droge, može biti smrtonosan. Tako bi bilo moguće odrediti novo krivično delo „teško narušavanje zdravlja putem opojnih droga", za šta bi mogla biti zaprećena kazna kao za teža krivična dela - kaže Perović.

On smatra i da bi posedovanje i prodaju težih droga trebalo strože kažnjavati.

Posedovanje droge za sopstvene potrebe u praksi se obično završava izricanjem uslovne kazne ili odlaganjem krivičnog gonjenja, odnosno oportunitetom, čime se izvršiocu nalaže plaćanje novčane kazne koja se uglavnom kreće od 60.000 do 100.000 dinara. Za prodaju droge, kako navode naši sagovornici, ne postoji mogućnost izricanja uslovne kazne ili oportuniteta.

Međutim, u praksi se često događa da policija kod nekoga nađe 20 grama marihuane, a da tužilaštvo zatim slučaj kvalifikuje kao posedovanje za lične potrebe iako je jasno da je deo droge bio namenjen prodaji.

S druge strane, bilo je i slučajeva da se za deset grama heroina izrekne kazna zatvora od tri godine, pa je teže sudiji da izgovori kaznu nego okrivljenom da je čuje.

Roditelji su s pravom na suprotnoj strani razmišljanja od pravnika.

Verica Grgurović iz Subotice, koja je kao majka narkomana započela borbu protiv narkomanije, a sada je predsednik Udruženja za zaštitu prava građana Srbije, kaže da posle svega što je prošla kao jedini spas vidi izricanje smrtne kazne za prodaju narkotika.

- Smrtna kazna za dilere je jedina mera da se sačuva srpski narod. Međutim, s obzirom na to da smo demokratska zemlja, kod nas se o uvođenju smrtne kazne za ovo delo, ali i druga teška krivična dela, i ne razgovara.
Nadležni se pozivaju na komplikovanu proceduru izmene zakona, podeljena mišljenja stručne javnosti, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima... Slažem se da treba poštovati međunarodne ugovore i obaveze, ali mislim da je mnogo važnije zaštititi mlade i čitavu naciju. Ubeđena sam da bi uvođenje smrtne kazne za distribuciju narkotika smanjilo i broj narko-dilera i broj narkomana. Ne bi trebalo tolerisati ni posedovanje droge za ličnu upotrebu. Droga koja se koristi u sopstvene svrhe je samo ulazak u tunel iz kojeg je izuzetno teško izaći i ubistvo na odloženo - kaže Grgurovićeva.

Ona se ne slaže ni s tvrdnjama advokata da je teško dokazati da je prodavac droge prodajom narkotika
nekoga želeo da ubije.

- Taj narko-diler je znao da čovek kome je prodao drogu može da umre, i svesno ga je doveo u opasnost. Podsećam na rečenicu koja se često navodi u optužnicama i presudama, „da je okrivljeni bio svestan dela i da je olako držao da do najgoreg neće doći". Tako vam je i sa prodavcima droge. Kada bi se pitanje smrtne kazne za narko-dilere postavilo kao referendumsko, ubeđena sam da bi ona bila izglasana velikom većinom građana. Zato ministri ne treba da budu menadžeri i posrednici, nego da daju konkretne predloge koji će u bitnoj meri promeniti život građana nabolje - kaže Grgurovićeva.

Dileru iz Aranđelovca preti kazna od tri do 15 godina zatvora

Nikola Bogdanović (21), koji je na žurku doneo tablete ekstazija od kojih je preminula Sofija Siljanoski, još je u jednomesečnom pritvoru, a prema članu 247 KZ mogao bi da bude osuđen na kaznu od tri do 15 godina zatvora.
Član ovog zakona kaže: „Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uživa on ili drugo lice ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugom da uživa opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je delo učinjeno prema maloletnom licu ili prema više lica ili je izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina. Ako je usled izvršenja dela nastupila smrt nekog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina."

Izmena regulative za bolnice za bolesti zavisnosti

Komisija za borbu protiv droge u školama donela je odluku da bolnice koje leče zavisnike odvoje deo kapaciteta za lečenja narkomanije kod mlađih od 18 godina. U narednih mesec dana, kako je najavio ministar Zlatibor Lončar, uslediće izmena regulative za sve bolnice koje se bave bolestima zavisnosti, a biće urađen i pravilnik kojim će se jasno precizirati šta svaka škola mora da uradi ukoliko postoji sumnja da se pojavila droga i da je neko od učenika koristi. Komisija za borbu protiv narkomanije u školama osnovana je u julu ove godine, a prvi korak bio je osnivanje 48 timova koji će kroz predavanja o štetnosti droge deci i roditeljima biti angažovani u 1.700 škola. U timovima je više od 300 stručnjaka iz oblasti psihologije, psihijatrije, tužioci, sudije, ljudi iz policije i prosvete.

Smrtni slučajevi

17. jun - Jovan Paunović (17) preminuo na VMA nekoliko sati nakon što je pronađen kako ispred jednog beogradskog splava leži u bunilu i grči se u bolovima jer je konzumirao smrtonosnu količinu ekstazija.
20. jun - Nemanja Šafarik (18) umro u svojoj kući u Bačkoj Palanci. Telo mladića pronašao je otac.
24. jun - Marija Marković (17) iz Kragujevca, učenica Politehničke škole, umrla u stanu druga u Šumaricama nakon što je, kako se sumnja, popila više od dve tablete ekstazija. Za njenim bratom Stefanom Markovićem (20) odranije je raspisana poternica zbog trgovine narkoticima.
5. jul - Mirjana Milić (21) umrla u iznajmljenom stanu na Dorćolu posle žurke u centru Beograda. Ona je 17 dana ranije pokušala da pomogne Jovanu Paunoviću pre dolaska Hitne pomoći.
28. oktobar - Ivana Mlađović (30), „Plejbojev" model i statista u seriji „Selo gori, a baba se češlja", nađena mrtva u stanu u Kragujevcu pored verenika koji je zbog velike količine narkotika bio u nesvesti.
6. novembar - Sofija Siljanoski (15), učenica iz Aranđelovca, preminula na VMA četiri dana nakon što je na žurki popila tabletu ekstazija.