ZAFIR NAMESTIO UBISTVO ROGANOVIĆA

ZAFIR NAMESTIO UBISTVO ROGANOVIĆA


Đorđe Zafirović nadgledao likvidaciju u Beču. Dan ranije ručao s Vladimirom Roganovićem u ruskom restoranu

Đorđe Zafirović Zafir (37), bivši zet Dragoslava Kosmajca, ubijen je po nalogu kavačkog klana zbog sumnje da je pet dana ranije namestio ubistvo njihovog istaknutog člana Vladimira Roganovića (35). Roganović je ubijen 21. decembra u sačekuši u Beču, a navodno je Zafirović iz neposredne blizine nadgledao izvršenje zločina – poslednja je informacija koja je iz srpskog podzemlja došla do inspektora MUP-a koji su uključeni u istragu oba zločina.

Zafirović je, prema informacijama koje su došle do srpske policije, bio u Beču u isto vreme kada i Roganović, koji je u austrijsku prestonicu stigao 18. decembra, tri dana pre nego što je ubijen.

MISTERIJA LAŽNOG HRVATA

– Njih dvojica su bili u zavadi, ali su se na poziv Roganovića sreli u Beču. Dan pre ubistva zajedno su bili u jednom ruskom restoranu, a istog dana viđeni su i u društvu jednog poznatog Srbina za kojim je naša država raspisala poternicu, ali koji uprkos tome u drugom bicirku drži vrlo posećen gril restoran – kaže za „Ekspres” izvor upoznat sa istragom koja se vodi na rasvetljavanju Zafirovićevog ubistva.

On navodi da je prema poslednjim informacijama Roganović pozvao Zafirovića na sastanak kako bi izgladili odnose.

– Roganović je, navodno, predložio Zafiroviću da zakopaju ratne sekire, pozvao se na to da imaju zajedničke prijatelje, ali i zajedničke neprijatelje, te da bi bilo dobro da ujedine snage. Njih dvojica su nekada bili jako dobri prijatelji, ali su ih u međuvremenu poslovi doveli u sukob. Roganović je pokušao da pridobije Zafirovića na stranu kavačkog klana, ali mu se viđanje s njim najverovatnije obilo u glavu. Roganovićevi saradnici sumnjaju da je upravo Zafirović prodao informaciju o Roganovićevom boravku u Beču, ali ne samo to. „Kavčani” imaju informaciju da je Zafirović bio u neposrednoj blizini restorana „Figmiler” 21. decembra, upravo u momentu kada je Roganović ubijen, čak veruju da je njegov zadatak bio da nadgleda izvršenje zločina. Ove informacije se trenutno proveravaju i, ako se pokažu kao tačne, mogle bi da ukažu na osvetu kao motiv Zafirovićevog ubistva pet dana kasnije – kaže naš izvor.

On navodi i da je eventualna Zafirovićeva umešanost u Roganovićevo ubistvo najverovatnije i razlog što se na njegovoj sahrani u Futogu nisu pojavili ni bivši tast Dragoslav Kosmajac niti njegova ćerka, s kojom je imao sina.

– Do Kosmajca je očigledno stigla informacija o motivu ubistva njegovog bivšeg zeta. Zato se očigledno ni on ni njegova ćerka nisu pojavili na sahrani. Kosmajac u ratu „škaljaraca” i „kavčana” ne želi da staje ni na jednu stranu – kaže naš sagovornik.

 Znao je da će ga ubiti

Zafirović je ubijen 26. decembra oko 17 sati u Futogu, u Ulici kneza Lazara ispred broja 7 dok je parkirao automobil „golf 6″ čiji je zvanični vlasnik njegova devojka Jovana S., s kojom je to veče i trebalo da se nađe.

Dvojica napadača, koji još nisu identifikovani, prišli su mu vozilom BMW, iz kojeg je zatim kroz prozor ispaljen rafal. U Zafirovića je sa suvozačeve strane automobila ispaljeno sedam hitaca, od kojih su ga dva pogodila u glavu. Zafirović je na sebi imao pancir, zbog čega je, kada su hici zapraštali, pokušao da sačuva glavu. Prebacio se na suvozačevo mesto, otvorio vrata s te strane svog automobila, ali nije uspeo da izbegne smrtonosne hice.

Posle zločina ubice su pobegle, a njihovo vozilo zatim je nađeno zapaljeno u novosadskom naselju Kamenjar. Sporni BMW, bez registarskih tablica, prethodno su meštani videli u Futogu, a pretpostavlja se i da su napadači bili maskirani „fantomkama”.

Da je Zafirović znao da mu se sprema ubistvo, bilo je jasno po reakciji njegove devojke, koja se ubrzo pojavila na uviđaju.

– Sinoć mi je rekao da ga je strah i da će ga ubiti. Uspeli su – ponavljala je devojka.

S njom su inspektori novosadske policije obavili informativni razgovor, koji je označen kao službena tajna, pa javnosti za sada nije poznato da li je Jovana znala od koga je Zafiroviću pretila opasnost i da li je to rekla policiji.
Policiju u proveri ove informacije najviše interesuje za koga je Zafirović namestio Roganovića, inače istaknutog pripadnika kavačkog klana.

Naime, Zafirović je bio u sukobu s klanom Luke Bojovića, najvećeg prijatelja škaljarskog klana, što znači da bi po toj podeli u kriminalnom podzemlju trebalo da bude na strani suprotstavljenog kavačkog klana. Ali…

– Zafirović je u sukob s klanom Luke Bojovića došao nakon ubistva Radeta Rakonjca, kuma Željka Ražnatovića Arkana, 2014. godine. Luka je sumnjao da je Zafirović umešan u ubistvo Rakonjca. Zafirović je u tom momentu nestao i niko nije znao gde je nekoliko meseci. Međutim, interesantno je da se nekoliko meseci kasnije Filip Korać, koji vodi Bojovićev klan u Beogradu, pojavio u gradu upravo vozeći jedan od Zafirovićevih luksuznih automobila – kaže naš izvor.

Zafirović je u međuvremenu postao blizak i s Milošem Delibašićem, sestrićem Slobodana Šaranovića koji je vodio krvnu osvetu s Lukom Bojovićem. U tom ratu, koji je počeo nestankom, odnosno kako se pretpostavlja ubistvom Šaranovićevog kuma Slobodana Radulovića, ubijeni su i Slobodanov brat Branislav, ali i Lukin brat Nikola Bojović. Slobodan Šaranović ubijen je u martu 2017, a njegov sestrić Miloš Delibašić nedavno je ponovo uhapšen i u pritvoru čeka ponavljanje suđenja za ubistvo Nikole Bojovića.

– S obzirom na bliskost s Delibašićem i sukob s Bojovićem i Koraćem, Zafirović bi trebalo da bude blizak s „kavčanima”, ali je on i s njima, a posebno s Vladimirom Roganovićem, imao neraščišćene račune – kaže naš izvor.
Odnos Zafirovića i Roganovića zakomplikovan je još pre desetak godina. U to vreme je, naime, Zafirović pokušao da preotme poslove jednog istaknutog niškog narko-bosa koji iz inostranstva na veliko vodi poslove trgovine drogom. Zbog toga se našao na meti tog Nišlije, koji je za likvidaciju Zafirovića angažovao saradnike iz Crne Gore. Od naručene smrti Zafirovića je tada spasao upravo njegov tadašnji prijatelj Vladimir Roganović, koji je izdejstvovao otkazivanje likvidacije i smirivanje situacije.

Ubrzo posle toga Zafirović i Roganović su se sreli u Londonu, gde je između njih dvojice došlo do svađe i fizičkog sukoba u kojem je Zafirović izvadio nož i ubo Roganovića.

– Posle te svađe, odnosi između njih dvojice su bili na ivici noža. Zafirović je tada već bio u vezi s Kosmajčevom ćerkom, kojom se zatim i oženio. Pozicija Kosmajčevog zeta ga je i spasla od daljeg sukoba. Roganović je na poslednjem sastanku u Beču pokušao da izgladi situaciju i pridobije Zafirovića na stranu svog klana, i to je platio glavom. Kome je i zašto Zafirović prodao Roganovića, nije poznato. Roganović je sigurno bio na meti suparničkog škaljarskog klana i nije isključena mogućnost da je Zafirović bio na vezi s njima uprkos tome što je u ratu s njihovim saradnicima iz Bojovićevog klana. Sve opcije su moguće i sve se ispituju – kaže sagovornik „Ekspresa”.

Ubistvo, dom, ranjavanje…

Zafirovićevo ime je odavno poznato policiji, i to po debelom dosijeu. Prvo ubistvo počinio je 1995. u rodnom Nišu, zbog čega je osuđen i poslat u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu, odakle je pobegao i krio se od policije. U Niš se vratio 2004. godine, a njegovi roditelji su, kako se tada pričalo, unajmili dvojicu policajaca koji su ga obezbeđivali. Nekoliko meseci kasnije, u aprilu 2004. godine, ispred TC „Kalča” na Zafirovića su zapucale Nišlije Đorde Petković i Aleksandar Kocić. U pucnjavi su, osim Zafirovića, ranjena još dvojica policajaca koji su ga čuvali i jedna prolaznica.
Zafirović se, prema operativnim podacima policije, dovodio i u vezu s pokušajem ubistva Mladena Lazarevića, pripadnika pljačkaške bande „Pink Panter” koji se sumnjiči za pljačku zlatare u Dubaiju. Pre tri godine Lazarević je ranjen u sačekuši u Zemunu. Bio je u belom džipu „lend rover” kada mu je prišao crni „audi” iz kojeg je napadač ispalio tridesetak metaka u šoferšajbnu i staklo s vozačeve strane. Atentator je pobegao, a Lazarević je uspeo da se sam doveze do bolnice. Napadači su pobegli, a slučaj zvanično još nije rešen.

Misteriozni Gidra

Sačekuša u Beču u kojoj je ubijen Vladimir Roganović i ranjen Stefan Vilotijević još nije rasvetljena. Na njih je pucano po izlasku iz restorana u centru Beča. Roganović je preminuo na mestu pucnjave, dok je Vilotijević ranjen u glavu.

Roganović je do 7. decembra bio u zatvoru u Spužu. Po izlasku na slobodu bio je u Crnoj Gori, a u Beč je stigao tri dana pre ubistva.

U istragu austrijske policije odmah su se uključile i kolege iz Srbije i Crne Gore.

Crnogorski MUP dostavio je bečkoj policiji imena svih osoba iz suparničkog škaljarskog klana koje su neposredno pre likvidacije Roganovića prešle granicu i uputile se ka zemljama Evropske unije.

Srpska policija, s druge strane, dostavila je identitet treće osobe koja je s Roganovićem i Vilotijevićem bila na ručku neposredno pre pucnjave. Radi se o muškarcu poznatom po nadimku Gidra iz beogradskog naselja Medaković. On je za stolom restorana plaćao račun od 27 evra u momentu kada je maskirani napadač prišao Roganoviću i Vilotijeviću i zapucao u njih. Gidra je neposredno posle zločina ispitan, ali je zadržan zbog nelogičnosti u izjavi. Kod njega je pronađen hrvatski pasoš na ime Danijel Milićević, ali je ubrzo utvrđeno da se radi o originalnoj putovnici s lažnim podacima. Srpska policija identifikovala je Gidru na osnovu otisaka prstiju. Njegova eventualna uloga u zločinu još nije otkrivena.

 

Zvicer pobegao iz Beča  

Hapšenjem Jovana Vukotića i Slobodana Kašćelana, škaljarski i kavački klan ostali su bez vođa u najvećem mafijaškom ratu na Balkanu, koji je za poslednje četiri godine odneo više od 30 žrtava.

Jovan Vukotić uhapšen je u septembru u turskom letovalištu Antalija, nakon što je kod njega pronađen falsifikovani makedonski pasoš na ime Georgije Andonov. On je zatim izručen Srbiji, gde je poslednjeg dana novembra osuđen na 15 meseci zatvora.

Dve nedelje kasnije u Češkoj je uhapšen njegov najveći suparnik, Slobodan Kašćelan.
Kašćelan se krio u iznajmljenom stanu u Pragu, a i kod njega su pronađena falsifikovana dokumenta. Za njim je raspisana poternica Crne Gore, koja još čeka njegovo izručenje.
Kako se sumnja, Kašćelanu su u skrivanju pomagali pripadnici narko-klana Darka Šarića, dok je Vukotić imao pomoć saradnika Luke Bojovića.

Na slobodi su i dalje njihovi glavni saradnici, koji su preuzeli vođenje klanovima.
Škaljarskim klanom upravlja Igor Dedović, a kavačkim Radoje Zvicer.

Prema nezvaničnim saznanjima „Ekspresa”, i Zvicer se nalazio u Beču u vreme kada je ubijen Vladimir Roganović. Nakon zločina, u strahu za svoju bezbednost, Zvicer je napustio Beč.
Vilotijević pušten uz kauciju od 20.000 evra

Stefan Vilotijević (23), za kojim je Srbija raspisala poternicu, po odluci suda u Beču pušten je 7. januara na slobodu uz kauciju od 20.000 evra.

U napadu 21. decembra u Beču u kojem je ubijen Roganović, Vilotijević je ranjen hicem u stomak, dok ga je jedan metak okrznuo po glavi.

Nakon što je odveden u bolnicu, ispostavilo se da je za njim raspisana poternica Srbije, zbog čega mu je određen ekstradicioni pritvor.

Portparolka Krivičnog suda u Beču Kristina Salcborn saopštila je da je Vilotijević nakon plaćene kaucije pušten na slobodu.

Uz kauciju, Vilotijević je morao da navede i adresu u Beču na kojoj će čekati odluku austrijskih vlasti o ekstradiciji Srbiji.

Za Vilotijevićem je poternica raspisana zbog izbegavanja odlaska u zatvor, na koji je osuđen zbog posedovanje ilegalnog pištolja.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar