ZAREZ ZA NASERA

Prvostepena osloba­đajuća presuda Naseru Oriću, ratnom komandantu Srebrenice, ukinuta je ne zbog ne­čije istine ili kosmičke pravde, već zbog proceduralnih razloga. Apelaciono veće naložilo je odr­žavanje obnovljenog postupka. To je za bosanske medije potvrdila Orićeva advokatkinja Lejla Čović, koja nije bila dostupna za komentar „Ekspresu“.

„Stigla mi je odluka, presuda je ukinuta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pretres će biti ponovljen pred Apelacionim većem“, kazala je Čovićeva za N1. Ni Naser Orić se nije oglašavao tim povodom. Stručnjaci tvrde da apelacija sad ima dve opcije. Jedna je da ukine presudu i samo odluči da sprovede novi postupak, u kojem ne bi saslu­šavalo nove svedoke i dokaze nego bi na bazi postojećih podataka donelo novu odluku. Drugi, i manje verovatan, scenario je da Apelaciono veće odluči da sprovede novi prvosteni postupak pred nadležnim sudom kako bi se otklonili svi nedostaci. U tom slučaju je moguće dopuniti dokazni postupak i tužila­štva i odbrane.

Podsetimo, u oktobru pro­ šle godine Sud BiH je oslobodio Orića, bivšeg komandanta Armije Bosne i Hercegovine u Srebrenici, i Muhića, pripadnika ovih snaga, za sumnju da su 1992. godine u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti, među kojima i sudiju Slobodana Ilića. Tužilaštvo BiH zatražilo je početkom maja ove godine od Apelacionog veća da ukine prvostepenu presudu kojom su Orić i Muhić oslobođeni optu­ žbi, te da se postupak obnovi. Tužilaštvo je žalbu uputilo zbog bitne povrede odredaba krivič­ nog postupka i nepotpuno i netačno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilac Miroslav Janjić je rekao 8. maja na žalbenoj sednici da je reč o jedinstvenoj presudi u sudskoj praksi državnog suda jer se, prema njegovom mišljenju, ona zasniva na imaginarnom dokazu. Dodaje i da je prvostepeno veće izreklo jednu presudu, a poslalo drugačiji pisani otpravak.

- Prilikom objave presude, predsednik prvostepenog veća govorio je o iskazu svedoka od 3. septembra 2003, zaštićenog svedoka S1. No iskaz zaštićenog svedoka nikada nije prezentovan na glavnom pretresu, niti on u fizičkom smislu postoji, o čemu je konstatovano i u pisanom otpravku presude. Čak je i prvostepeno veće konstatovalo da se radi o službenoj belešci - naveo je Janjić.

Prema njegovim rečima, prvostepena presuda „nerazumljiva je i protivrečna samoj sebi“.

- Bilo je teško napisati žalbu na to jer je prvostepeno veće izreklo jednu presudu, a poslalo drugačiji pisani otpravak. Veće u presudi navodi da se poziva na praksu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, po kojoj neće ceniti svaki dokaz pojedinačno i dovoditi ih u vezu, što je suprotno Zakonu o krivičnom postupku ove zemlje - rekao je Janjić.

Za tužioca je sporno i to što prvostepeno veće nije uzelo u razmatranje iskaze nekoliko svedoka koji su bili skriveni na tavanu kuće u čijoj neposrednoj blizini je navodno ubijen sudija Slobodan Ilić, a čiji su iskazi bili saglasni sa iskazom glavnog zaštićenog svedoka koji je svedočio o okolnostima ubistva Ili­ća, za šta tužilaštvo tereti Nasera Orića. Odbrana je tada, očekivano, negirala te navode. Kazali su da je zaštićeni svedok neverodostojan, da je 12 puta pravosnažno osuđen po različitim krivičnim delima, da nije bio pripadnik Armije BiH pa nije mogao ni da učestvuje u akcijama u Zalazju, što su i dokazali.

Čak se u svedočenju zaštićenog svedoka ne navodi ubistvo Slobodana Ilića, već udaranje, navela je odbrana. Advokati Orića i Muhića predlo­ žili su da se žalba Tužilaštva BiH odbije u celosti i potvrdi prvostepena presuda iz oktobra prošle godine, kazavši da je žalba Tužilaštva BiH „konfuzna, nejasna i nerazumljiva“.

Orićeva braniteljka Lejla Čović je tada pojasnila da nije tač­ no da se presuda zasniva na nepostojećem dokazu, već da je reč o uloženoj službenoj zabelešci na iskaz svedoka koju veće sadržajno nije ni ocenilo. Taj dokaz, iskaz koji je dat u policijskoj stanici u Bratuncu, pribavilo je upravo tužilaštvo, koje do žalbenog postupka na njega nije imalo nikakav prigovor. Čovićeva je na tvrdnje tužioca da su iskazi svih svedoka tužilaštva saglasni sa svedočenjem zaštićenog svedoka navela da je upravo suprotno, da su oni svedočili kako je Orić pokušao da zaštiti zarobljene vojnike.

Zbog svega navedenog zatražili su potvrdu oslobađajuće presude. Koliko je ovaj slučaj podelio nikad ujedinjenu BiH, pokazuje činjenica da je odluku apelacije komentarisala i premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović.

- Republički centar za istra­živanje rata i ratnih zločina predočio je brojne dokaze protiv Ori­ ća i zato očekujem da se on nađe pred licem pravde. Ovde smo videli nešto što je postojalo mnogo godina i što je bila praksa u BiH i nigde drugo, imali smo retroaktivnu primenu zakona, odnosno prava i selektivan pristup pravdi, jer su Srbi presuđivani po stro­žem zakonu, kasnije donesenom, dok je nad Bošnjacima primenjivan zakon koji je bio na snazi u vreme počinjenja ratnog zločina - rekla je Cvijanovićeva.

Svedok: Orić preklao sudiju Slobodana Ilića

Tokom suđenja koje je počelo u januaru 2016. za zločine počinjene u selima oko Srebrenice i Bratunca, svedok Tu­ žilaštva BiH potvrdio je da mu je optuženi, Naser Orić, lič­no rekao da je „preklao zarobljenika Slobodana Ilića“. Svedok Ibran Mustafić rekao je da mu je Orić u stanu koji je koristio u Srebrenici ispričao svoju ulogu u tom ubistvu:

- Bahato mi je ispričao da je likvidirao Ilića. Rekao je da je njemu dopao u grupi zarobljenika, objasnio mi je način kako je to uradio. Udario ga je u oko. Ilić je imao bradu i nije puštao krike, pa je Orić rekao da je osetio strah i onda ga preklao - kazao je Mustafić.

On je dodao da je tu bio i njegov brat, koji je ubijen kada je Srebrenica pala, u julu 1995. godine. Ovaj razgovor sa Ori­ ćem, kako je naveo, dogodio se 27. maja 1993. godine. Mustafić je rekao za Orića da je mislio da ga poznaje, ali da više nije siguran. Potvrdio je da su u srodstvu i da nisu u svađi.