ZAŠTO GORE KLADIONICE PO BEOGRADU

Prema istraživanju „Ekspresa", samo u 2015. i 2016. godini ukupni prihodi svih 18 kladionica, koliko ih je registrovano u Srbiji u Upravi za igre na sreću, iznose 960 miliona dolara. Mnogi tvrde da su mnogo veće brojke one koje se ne vide u papirima, a da poslovanje na crnom tržištu lako privuče mafiju

Činjenica je da klađenja postoje od kada je sveta i veka, i da pored puke zabave ljude privlači i zarada. Kako one što tiket uplate, tako i one koji klađenje organizuju. Razlika je „samo" u milionima. Odavno smo se pomirili sa činjenicom da su nam državu preplavile pekare i kladionice, ali i sa opštim znanjem da iza kvota i tiketa stoje mutne igre, često opasne po život. Teško je odupreti se takvom mišljenju kada se samo prisetimo svih ubistava i razbojništava koji su se dogodili u kladionicama...

U samo poslednjih mesec dana u Beogradu su izgorela čak tri lokala lanca kladionica „Mozzart", kao i jedan objekat kladionice „Planet Win 365". Previše za slučajnost. Dok policija istražuje, pojedini stručnjaci zaključuju da je reč o klasičnoj osveti ljudi koji smatraju da su u kladionici na neki način prevareni, a drugi pak misle da je u pitanju gruba igra konkurencije. Sve je moguće i ništa nije utvrđeno.

Međutim, povezanost kriminala i kladionica datira još iz davne 1998. Tada je na Novom Beogradu ubijen Jusuf - Jusa Bulić, direktor FK Železnik i vlasnik kladionica „Lavovi", a potom i Zoran Kovačević Koča, vlasnik lanaca kladionica „Zona". Tri godine kasnije, prema pisanju medija, za ubistvo direktora kladionice „Zona sreće" Dušana Trkulje osumnjičen je Slobodan Arambašić, inače vlasnik te kompanije od 1999. Arambašić je ubrzo pušten jer je tužilac odustao od istrage, ali mu je ostao debeli dosije, budući da je osuđivan pet puta, na ukupnu kaznu zatvora od godinu i pet meseci, zbog stavljanja u promet narkotika i nelegalnog posedovanja oružja. Zbog krađe, razbojništva i nelegalnog oružja osuđivan je i ubijeni Trkulja.

Slobodan Arambašić i danas ima većinskih 52 odsto vlasništva u kladionicama „Zona sreće".
Slična sudbina kao i Trkulju zadesila je i Darka Živkovića, zvanog Žika Šumadinac, koji je ovim lancem srećnih kladionica upravljao od 2004, a koji je zajedno s dva prijatelja, Vladimirom Samardžićem i Dušanom Pejovićem, ubijen 2007. godine. Živković je u policiji bio zabeležen kao pripadnik grupe koja je imala jake veze u voždovačkom klanu i organizovao je krađe automobila. Februara 2006. u kafiću „Zec" u Obrenovcu ubijen je vlasnik kladionice „Taš" Jovica Ćirić, zvani Joca Pedala. Pola godine kasnije ubijen je vlasnik lanca kladionica i direktor FK Bežanija - Goran Mijatović Mita, a u julu 2007. na Novom Beogradu ubijen je Miroslav Žarković, vlasnik kladionice „Monako".

Paljenje kladionica uzelo je maha još decembra 2008, kada je u novosadskom hotelu „Park" u požaru stradalo troje ljudi. Prema pisanju medija, meta je zapravo bio Milan Narandžić Limun iz Zemuna, nekadašnji pripadnik surčinskog klana, koji je navodno u Novom Sadu držao brojne kladionice i kockarnice.

Upućeni sagovornici, koji po pravilu insistiraju na tome da ostanu anonimni, kažu da se iza kladionica krije ogroman lanaca u kojem učestvuju svi iz sveta sporta, posebno kada je u pitanju najvažnija sporedna stvar na svetu. Od vlasnika kladionica u Srbiji, koji su često istovremeno i vlasnici brojnih drugih firmi, hotela i kafića, pa sve do vlasnika klubova i igrača koji su potplaćeni da slučajno izgube utakmicu te sportskih novinara koji o svemu tome ne napišu ni slovo. Mala bara puna krokodila. A kako i ne bi bila kada se na tržištu klađenja u Srbiji obrću ogromne pare.
Prema istraživanju „Ekspresa", samo u 2015. i 2016. godini ukupni prihodi svih 18 kladionica, koliko ih je registrovano u Srbiji u Upravi za igre na sreću, iznose nešto više od 90 milijardi dinara (91.554.9421.000 dinara), što znači oko 960 miliona dolara! Poređenja radi, 2015. godine samo kladionice (bez prihoda kockarnica i Državne lutrije Srbije) imale su ukupan prihod od 583.816.726 dolara, dok je kompletna zarada od turizma te godine bila 1,2 milijarde dolara. Sledeće godine kladionice su zaradile blizu 380 miliona dolara (379.929.494 dolara), a ukupna zarada od turizma bila je 1,04 milijarde dolara.

Prema podacima Poreske uprave te 2016. godine, samo od plaćanja naknada za odobrenje i priređivanje posebnih igara na sreću od kladionica se u državnu kasu slilo 12,8 miliona evra. A gde su PDV, porezi na doprinose na plate i lokalne komunalne takse, kao i porez od 15 odsto na razliku između uplate i isplate, odnosno na naknadu na svaki dobitak veći od 11.000 dinara.

To nikako nije zdrav biznis, bez obzira na ogromne svote novca koje se obrću. Bolje da nam je BDP manji nego da podstičemo ovaj biznis, kaže ekonomista Mlađen Kovačević

Ekonomista Mlađen Kovačević za „Ekspres" kaže da je efekat poslovanja kladionica višestruko loš uprkos velikim prihodima, od kojih se deo novca sliva i u državnu kasu.

- Čak i kada ne bismo pominjali sve loše posledice po društvo i psihu ljudi koji redovno posećuju kladionice, o čemu su lekari i psiholozi pozvaniji da govore od mene, poslovanje ovih firmi je vrlo problematično i po državu. Naime, ubeđen sam da je upravo klađenje i kockanje jedan od razloga zbog kojeg imamo užasno malu štednju, od koje pak zavise investicije. To nikako nije zdrav biznis, bez obzira na ogromne svote novca koje se obrću i koje čak i ulažu u prevenciju bolesti zavisnosti. Bolje da nam je BDP manji nego da podstičemo ovu vrstu biznisa. Ne treba ih potpuno ukinuti i zabraniti jer bi se time sve samo preselilo na crno tržište, već ih treba žestoko oporezivati - kaže Kovačević.
Opširniji tekst o tome ko pali kladionice pročitajte u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kioscima