DOSIJE PAVELIĆ - KAKO JE TITO UBEĐIVAO ARGENTINU DA IZRUČI POGLAVNIKA NDH
O nameri poglavnika NDH da se iz Vatikana skloni u Argentinu, Beograd je odmah obavešten. Čitavu narednu deceniju obeležili su napori Titove vlasti da ubedi Argentinu da izruči Antu Pavelića kako bi mu se sudilo za genocid. Dokumenta u posedu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje "Ekspres" prvi put objavljuje, bacaju novo svetlo na okolnosti zbog kojih ustaški poglavar nikada nije izručen Jugoslaviji
O pacovskim kanalima napisano je mnoštvo knjiga a da zapravo njihova prava priroda i namena nikada do kraja nije, a verovatno i neće biti rasvetljena. Kao što, uostalom, neće biti do kraja otkriveno ni ko je zapravo smislio takav plan. Njegovi dizajneri ostaće sasvim sigurno u senci, bez adekvatnog ali zakasnelog istorijskog suda o njihovom delu. Za sud pravde odavno je kasno.
U prvim danima maja 1945. godine svima pa i Anti Paveliću bilo je jasno da od NDH neće ostati ništa i da je razumno bilo napustiti teritoriju Hrvatske i spas naći u predaji Britancima ili Amerikancima. Procena, sasvim ispravna uzgred, bila je da ako dopadnu u ruke Rusima, žive glave svakako neće izvući. Tako se poglavnik sa svojom svitom i zlatom i ostalim dragocenostima zaputio prema Austriji u nadi da će prvo naleteti na Amerikance ili Engleze. I imao je sreće, nakon dve nedelje potucanja uspeo je da se dokopa britanske okupacione zone. Ispostaviće se da je to bilo odlučujuće za njegovu sudbinu. Prema podacima kojim su baratali Amerikanci, odnosno njihova OSS (preteča CIA), nije bilo poznato šta se tačno dešavalo u tih nekoliko dana, ali su Amerikanci u Rimu registrovali dolazak Pavelića u pratnji dvojice engleskih pukovnika u Vatikan, odnosno u manastir San Jeronimo dei Croati u ulici Tomičeli. U prvom trenutku nisu znali da je jedan od pukovnika zapravo bio Ivan Babić. Iako na prvi pogled deluje zbunjujuće, objašnjenje je zapravo jednostavno. Negde potkraj 1943. godine Pavelić je namirisao da bi ceo posao sa Nemcima mogao poći po zlu, pa je preko Alojzija Stepinca i Vatikana stupio u kontakt sa britanskim ambasadorom pri Svetoj stolici Darsijem Ozbornom, sa jednostavnim predlogom. Ukoliko bi stranci bili voljni da se iskrcaju na Balkanu, NDH bi bila spremna da pruži svaku podršku ovakvim naporima, kako je to vešto Pavelić sročio. Pošto se u tom trenutku zaista i razmišljalo o Balkanu kao opciji za invaziju na Hitlerovu tvrđavu Evropu, hrvatskom se predlogu ozbiljno pristupilo. Sa Pavelićeve strane određen je njegov čovek od poverenja, pukovnik Ivan Babić, koji sa Britancima održava kontakte po Severnoj Africi, ali ubrzo menja dres i prelazi u britansku armiju gde mu čak i priznaju pukovnički čin.
Pošto se našao u Vatikanu, a nalazio se na londonskom spisku ratnih zločinaca, Amerikanci su ga tražili. Pošto se formalno nalazio na teritoriji Vatikana gde okupacione snage nisu imale jurisdikciju, nije mu se baš moglo prići i uhapsiti ga. Ali Amerikanci su bili uporni pa su njihovi napori na kraju izazvali reakciju Vatikana, odnosno monsinjora Montinija, koji je alarmirao engleskog ambasadora da utiče na Amerikance da se manu Pavelića. O tome je čak i pred američkim sudovima svedočio kapetan Vilijem Gouven, oficir OSS u Rimu. Inače, monsinjor Montini, nadbiskup Milana, 1963. godine postao je papa Pavle VI.
Tako je Pavelić bio pod nekom vrstom nadzora u Rimu sve do dolaska Evite Peron u posetu Italiji 1947. U prvom trenutku Amerikanci nisu znali šta je prava priroda njene posete sve dok nisu dobili izveštaj njihovog saradnika, upravo sa sastanka iz manastira San Jeronimo dei Croati, na koji ju je odveo monsinjor Montini i na kojem je bio i Pavelić i Krunoslav Draganović. Amerikanci su imali ubačenog novinara, Mađara Ferenca Vajdu koji je bio višedecenijski prijatelj Pavelića. Upravo on ih je izvestio da će poglavnik NDH otići u Argentinu.
Ekskluzivne informacije iz dosijea Ante Pavelića i prepisku jugoslovenskih i argentinskih vlasti možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji će se od petka naći u prodaji na kioscima
© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.
NE PROPUSTITE:
PACOVSKI KANALI OD VATIKANA DO ARGENTINE: Evita Peron spasla Antu Pavelića