MISTERIJA KENEDI: Koga štite FBI i CIA?

U svakom slučaju, ako Bela kuća sakrije makar i jedan papir, to će zacementirati armiju poklonika teorije zavere u uverenju da se prava istina o pucnjima u centru Dalasa pre 54 godine i dalje krije

U 3.150 dokumenata FBI, CIA i Ministarstva pravde, koji se i dalje nalaze u Američkom nacionalnom arhivu pod oznakom tajnosti, možda se krije ključ jedne od najvećih misterija 20. veka - ko se krije iza ubistva 35. američkog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija.
Arhiv, prema zakonu iz 1992. godine, ima rok do 26. oktobra da ih obelodani, a jedini čovek koji to može da spreči je 45. predsednik SAD Donald Tramp ako to od njega zatraži neka od vladinih bezbednosnih agencija uz izgovor da bi njihovo objavljivanje ugrozilo nacionalnu bezbednost.
Ali kako sada stvari stoje, dugotrajna kampanja američkih vlasti da opovrgne stare i spreči proizvodnju novih teorija zavere u vezi s Kenedijevim ubistvom preti da se završi velikom konfuzijom, ako ne i potpunim haosom.
Jer sve ukazuje na to da će, ako ijedan dokument ostane neobjavljen, to samo doliti ulje na vatru koja će raspaliti nove teorije zavere u pogledu toga da li je 22. novembra 1963. godine u Dalasu Li Harvi Osvald smrtonosne hice kalibra 6,5x52 mm puške iz „manliher karkano" ispalio sam, da li mu je neko pomogao, da li ga je neko obučavao i podstrekivao...
Sam Tramp, kome teorije zavere nisu strane, uključujući i onu totalno neodrživu o vezi između Kenedijevog ubistva i oca njegovog republikanskog protivkandidata Teda Kruza, još nije otkrio svoje planove. Trampov prijatelj i politički savetnik Rodžer Stoun, autor knjige u kojoj tvrdi da je zapravo mozak cele operacije ubistva Kenedija bio njegov naslednik na mestu predsednika Lindon Džonson, nedavno je izjavio kako su ga pouzdani ljudi obavestili da CIA pritiska Trampa da odloži objavljivanje dokumenata za još četvrt veka.
„Ta dokumenta sigurno gadno pogađaju CIA iako su praktično svi koji su bili umešani u ubistvo odavno mrtvi", objavio je Stoun na svom sajtu.
CIA nije ni potvrdila ni demantovala da je tražila od Trampa da blokira objavljivanje nekih od dokumenata. U zakukuljenom prošlonedeljnom saopštenju CIA je navela samo kako „i dalje nastoji da odredi odgovarajuće korake u vezi s bilo kojim prethodno neobjavljenim informacijama".
U svakom slučaju, ako Bela kuća sakrije makar i jedan papir, to će zacementirati armiju poklonika teorije zavere u uverenju da se prava istina o pucnjima u centru Dalasa pre 54 godine i dalje krije.

Bomba
S tim se slaže i Fil Šešnon, novinar koji je duže od dve decenije radio za „Njujork tajms", a pre četiri godine izdao je i knjigu o ubistvu Kenedija pod nazivom „Okrutan i šokantan čin - tajna istorija Kenedijevog ubistva".
- Ako predsednik Tramp ne odobri objavljivanje dokumenata, mislim da će to stvoriti nove teorije zavere u vezi sa ubistvom Kenedija. Ljudi će pretpostaviti da i dalje ima tajni iza samog ubistva - kaže Šenon za „Ekspres".

Bila bi prava bomba ako bi ijedan dokument pokazao da je CIA već tokom Osvaldove posete Meksiko Sitiju znala za njegove namere, a da o tome nije obavestila nikoga u Vašingtonu pre samog atentata, ocenjuje novinar Fil Šenon

Na pitanje šta se može naći u dokumentima koji više od pola veka čekaju da ugledaju svetlost dana, Šenon odgovara kako je uveren da će mnogi od najinteresantnijih dokumenata sugerisati da su vlasti, a naročito CIA i FBI, znale za Lija Harvija Osvalda pre samog ubistva i da su mogle da ga spreče u njegovoj ubilačkoj nameri.
- Mnogi dokumenti odnose se na misteriozni Osvaldov put u Meksiko Siti, par meseci pre atentata, gde se sreo s kubanskim i ruskim špijunima. Tamo je bio pod prismotrom agenata CIA. Bila bi prava bomba ako bi ijedan dokument pokazao da je Agencija već tokom Osvaldove posete Meksiko Sitiju znala za njegove namere, a da o tome nije obavestila nikoga u Vašingtonu. Ali za sada nemamo dokaze za to - kaže Šenon.
Kada su u pitanju motivi CIA i FBI da ovi dokumenti i dalje ostanu van domašaja javnosti, Šenon ocenjuje da mu oni nisu baš najjasniji „iako će agencije sigurno tvrditi da bi oni nekako mogli da ugroze nacionalnu bezbednost".
- Pretpostavljam da bi neki od dokumenata mogli da identifikuju ljude koji su još živi, a koji su šezdesetih godina bili doušnici ili agenti CIA i FBI. Mislim da bi svi dokumenti trebalo da budu objavljeni kako bi se izbegle dalje sumnje o tome da li vlada krije istinu o samom atentatu. Ako su neki ljudi još živi, vlada može da preduzme mere kako bi ih zaštitila - uveren je Šenon.

On je, inače, još krajem jula u tekstu koji je zajedno sa dr Lerijem Sabatom, direktorom Centra za politiku Univerziteta u Virdžiniji, objavio u „Vašington postu" obelodanio kako su ga zvaničnici upozorili da će najmanje dve savezne agencije zvanično tražiti od Bele kuće da ne dozvoli objavljivanje nekih dokumenata.

Misterija u Meksiku
Dr Sabato, koji je takođe 2013. godine napisao knjigu o atentatu u Dalasu pod nazivom „Kenedi - pola veka: predsedništvo, ubistvo, i zaostavština DžFK", ocenjuje za „Ekspres" da se godinama zna kako se na najvišem nivou krije koliko su i šta su FBI, CIA i ostale vladine agencije zapravo znale o Liju Harviju Osvaldu i kako su sve te agencije podbacile jer nisu delovale u skladu sa informacijama kojima su raspolagale.
- Ne možemo da znamo da li bi, da su reagovali, sprečili ubistvo Kenedija, ali je danas očigledno da su te agencije znale mnogo više nego što su tvrdile da znaju tokom istrage Vorenove komisije (komisija koja je ispitivala ubistvo DžFK, a koju je formirao predsednik Lindon Džonson 29. novembra 1963. i na čijem je čelu bio predsednik Vrhovnog suda SAD Erl Voren; ona je 1964. godine zaključila da je Osvald delovao sam, prim. nov.). Ostaje nada da će nam preostali dokumenti pomoći da razrešimo misteriju koja se i dalje nadvija nad atentatom na Kenedija, o tome šta je vlada tačno znala u tom trenutku, kao i o ljudima koji su direktno ili indirektno bili uključeni u ubistvo - kaže dr Sabato za „Ekspres".
Samo potpuno objavljivanje ovih dokumenata, kako ocenjuje dr Sabato, dovešće nas bliže tome da saznamo ko je i šta tačno znao.
- Čak ni tada nisam siguran da ćemo saznati celu priču jer verujem da su ključni dokumenti uništeni pre nego što su došli pod dejstvo zakona o otvaranju dosijea iz 1992. godine - dodaje naš sagovornik.

Čak i da objave sve dokumente, nisam siguran da ćemo ikada saznati celu priču jer verujem da su ključni dokumenti uništeni pre nego što su došli pod dejstvo zakona o otvaranju dosijea iz 1992. godine, ocenjuje dr Leri Sabato

I on pretpostavlja da se u tim papirima nalaze bitna otkrića o radu raznih vladinih agencija, naročito CIA i FBI, ali i Ministarstva pravde.
- Mislim, takođe, da ćemo iz njih saznati više nego što znamo sada o Liju Harviju Osvaldu, njegovom putu u Meksiko Siti septembra 1963. godine, a možda čak i o kontaktima koje je američka vlada imala s njim u godinama pre ubistva. Ali malo je verovatno da će nam dokumenti dati odgovor na pitanje nad pitanjima: da li je Kenedija Osvald ubio sam ili je reč o zaveri koja ne mora nužno da uključuje još jednog atentatora, već pre svega ljude koji su možda pripremili i ohrabrivali Osvalda da to uradi. U svakom slučaju, otkrivanje ovih dokumenata pomoći će nam da dalje razjasnimo ovaj značajan momenat naše istorije - zaključuje dr Sabato.

Vijetnam
On je u svojoj knjizi zastupao i tezu da je malo verovatno da bi Kenedi nastavio politiku koju je, u pogledu rata u Vijetnamu, vodio njegov naslednik Lindon Džonson, a koja je rezultirala sa više od 58.000 mrtvih američkih vojnika. Postoje, naime, prilično uverljivi dokazi da je Kenedi još 1962. godine potpisao naredbu o povlačenju američkih trupa iz Vijetnama do kraja 1965. Neki od tih prilično uverljivih dokaza prezentovani su septembra ove godine u seriji pod nazivom „Usijanje oko Kenedijeve izlazne strategije", koja je emitovana na američkoj televiziji PBS.
A među njima su i instrukcije Roberta Meknamare, ministra odbrane, iz maja 1963. godine da se razradi plan za povlačenje, detaljan prikaz misije Meknamare i Maksvela Tejlora, načelnika združenog generalštaba američke vojske, koji se u Vijetnam vratio s planom povlačenja razrađenim tokom njihovog odsustva iz Pentagona pod direktnom Kenedijevom kontrolom.
Tu je i audio-zapis rasprave u Beloj kući koja je vodila odobravanju memoranduma 263 Saveta za nacionalnu bezbednost o implementaciji plana povlačenja, kao i precizne instrukcije za povlačenje koje je Maksvel Tejlor preneo saradnicima u združenom generalštabu 4. oktobra 1963. godine.

Šta je znao Kastro?
Moguće je, naravno, da papiri dovedu do još nekih bombastičnih otkrića, a jedna od spekulacija tiče se i mogućnosti da je za Osvaldovu nameru znao kubanski lider Fidel Kastro. On je, inače, bio trn u oku svim američkim predsednicima, a Kenedi se s njim i direktno sukobio kada je poslao jedinicu kubanskih plaćenika koje je obučila CIA da sruše njegov režim. Pokušaj je, naravno, neslavno propao jer je kubanska vojska za svega četiri dana eliminisala snage koje su se 15. aprila 1961. godine iskrcale u Zalivu svinja.
Samo nekoliko meseci posle Kenedijevog ubistva, naime, viši zvaničnik Američke komunističke partije sastao se u Havani s Kastrom, koji mu je tom prilikom prosuo priču kako je Osvald tokom posete kubanskoj diplomatskoj misiji u Meksiko Sitiju septembra 1963. rekao: „Ubiću Kenedija."
Ispostavilo se, međutim, da je američki komunista zapravo doušnik FBI i ova uzbudljiva priča uskoro je stigla do direktora FBI, svemoćnog Džeja Edgara Huvera. I dalje ne zvuči mnogo verovatno da je Kastro imao direktnu ulogu u atentatu na američkog predsednika, ali je moguće da je čuo Osvaldovo hvalisanje pre samog ubistva.
Ranije objavljeni dokumenti već su otkrili da je CIA sumnjala kako je kubanofila Osvalda na političko nasilje podstakao tekst objavljen u njuorleanskim lokalnim novinama „Tajms pikajun" u kojem se nagoveštava mogućnost američke zavere da se ubije Kastro.
Nejasno je, međutim, zbog čega su istražitelji atentata praktično zaobišli Osvaldovu meksičku vezu iako je Li Harvi tokom samog boravka u toj zemlji bio pod prismotrom CIA, koja mu je prisluškivala i telefon.
On je, inače, bio „na merama" FBI i mnogo pre nego što je zakoračio na šesti sprat skladišta za knjige u centru Dalasa noseći pušku koju je kupio putem narudžbenice, a iz koje je ispalio tri hica na Kenedija, od kojih su dva bila smrtonosna.
Pokušaji FBI da razgovaraju s njegovom suprugom Marinom toliko su ga frustrirali da je početkom 1963. godine čak poslao pismo agentima u Dalasu preteći da će dići u vazduh policijsku stanicu ako ne prestanu s tim. Ovu poruku je, međutim, FBI uništio neposredno posle Kenedijevog ubistva.
Ranije objavljeni dokumenti već su pomogli u otkrivanju mnogih Osvaldovih poteza koji su, da su ih agenti pravilno protumačili, možda mogli da pomognu da se spreči atentat. Nije, međutim, otkriveno, a možda se nalazi u još neobjavljenim papirima, da su vladini agenti ikada eksplicitno naveli da Osvald predstavlja pretnju za SAD.
Novi dokumenti najverovatnije neće potvrditi ni da je Osvald bio deo ili žrtva šire zavere, kako je sam pokušao da se predstavi nakon hapšenja, mada je već dobro poznato da je jedan od sovjetskih „diplomata" s kojim se sreo u Meksiku sasvim slučajno bio ekspert za atentate.
Neće ti papiri dati za pravo ni onima koji sumnjaju da se pravi ubica izvukao, izmakavši iz ruku federalnih agenata, jer ne postoji nijedan kredibilan dokaz, pa čak ni osnovana pretpostavka da je oroz povukao bilo ko drugi osim Lija Harvija Osvalda.
Prema tome, ako ovi dokumenti ikada ugledaju svetlost dana, najviše što se može očekivati da oni otkriju jeste koliko su zapravo američke bezbednosne službe bile blizu toga da sačuvaju Kenedijev život.