AZILANT, JEDNA DRUGAČIJA PRIČA: Zašto želim da živim u Srbiji, a ne u EU

Kroz Srbiju je od prošlog leta prošlo oko milion izbeglica čiji je cilj neka od zemalja Evropske unije, najčešće Nemačka. Sudanac Ajman jedan je od svega nekoliko stotina njih koji su u proceduri za dobijenje azila i koji svoj život vide u Srbiji

Voli Bajagu, želeo bi da živi na Vračaru i da pokrene sopstveni biznis. Nije reč o novom Beograđaninu iz neke od bivših jugoslovenskih republika, već o Ajmanu - tridesetsedmogodišnjem Sudancu koji je, kao izbeglica, podneo zahtev za dobijanje azila i namerava da ostane u Srbiji. Kroz Srbiju je od prošlog leta prošlo oko milion izbeglica i migranata čiji je cilj neka od zemalja Evropske unije, najčešće Nemačka. Ajman je jedan od svega nekoliko stotina njih koji su u proceduri za dobijenje azila i koji svoj život vide u Srbiji.

Dok čeka dokumenta, smešten je u prihvatnom centru u Krnjači i pomaže Komesarijatu za izbeglice i migracije kao prevodilac, uči srpski jezik. U Srbiju je stigao pre oko dve godine. Kako je naveo, već tri puta je podnosio zahtev za azil i bio odbijen, ali očigledno ne gubi nadu i strpljivo čeka da se procedura završi.
- Rekli su mi da čitava procedura dugo traje - kaže bez mnogo ljutnje i sekiracije.

Školovao se i radio u Rusiji čak 12 godina, a kada se vratio u rodni Sudan, dočekali su ga sukobi i stradanja najbližih.
- Tamo je rat, ljudi stradaju. Ja sam imao problema sa vladom, mislili su da radim za neke obaveštajne službe. Mogli su da me ubiju. Imam prijatelje koji su nestali, gubi im se svaki trag - objašnjava Ajman.

Ipak, ne želi mnogo da priča o životu i problemima u Sudanu, svemu što je preživeo, jer tamo, kako kaže, niko više ne može da mu pomogne.

Izgubio je oca, majku i brata. Neki od članova njegove porodice i prijatelji još su u Sudanu, a neki su rasuti po evropskim zemljama ili su u Americi. Kada je krenuo iz rodne zemlje, njegov plan bio je da ode u neku od država Evropske unije, nije znao konkretnu koju, nije mu bilo bitno, samo je želeo da pobegne.
- Kada ljudi stvarno beže iz užasa, jedini cilj trebalo bi da im bude da se spasu.

Mnogi, ipak, ne razmišljaju tako, mnogi kao cilj vide isključivo razvijenije zemlje EU, najčešće Nemačku - objašnjava.

Nepoznata Srbija

Put ga je doveo do Srbije, o našoj zemlji nije znao ništa, nije znao šta da očekuje.
- Kada sam došao, pokušao sam preko Mađarske da odem u Evropu, ali nije uspelo. Posle tog pokušaja sam se i razboleo, imao sam velike probleme sa grlom. Tako sam ležao, imao sam vremena za razmišljanje i rešio - ostaću ovde - objašnjava Ajman.

Oni kojima je jedini cilj Evropska unija, njima je novac najbitnija stvar, idu za novcem. Meni to nije toliko bitno, bitno mi je u kakvom okruženju živim

Sebi je postavio pitanje: Da li baš mora da ide iz Srbije, da li mu ovde stvarno nešto smeta?
- Razmišljao sam i shvatio da je Srbija zemlja u kojoj mogu da živim, da je ova zemlja jedna dobro mesto - kaže Ajman, sa kojim smo razgovarali na engleskom pošto mu srpski jezik još nije jača strana, kaže, lakše bi mu bilo na ruskom.

Novac mu nije glavni cilj, nije mu najbitnija stvar u životu.
- Oni kojima je jedini cilj Evropska unija, njima je novac najbitnija stvar, idu za novcem. Meni to nije toliko bitno, bitno mi je u kakvom okruženju živim - podseća nas Ajman i na neke životne vrednosti.

Mnogi migranti sa kojima deli dane u prihvatnom centru ne razumeju njegovu odluku i jedva čekaju da produže ka EU. U raspravama pokušavaju i da ga odgovore od njegove namere da ostane u Srbiji, a glavni argument im je da u Srbiji nema budućnosti, nema posla i dobre zarade.
- Neki su mi rekli da nisam normalan, a ja im kažem: „Vi niste normalni!" - odlučno kaže ovaj mladi Sudanac.

Čeka da dobije pasoš, a posle planira i pokretanje sopstvenog posla. Kaže, ima i neke prijatelje iz arapskog sveta koji bi mu u tome pomogli.
- Kada dobijem sve papire, onda ću definitivno i rešiti kakav bi to posao mogao da bude, čime ću se baviti. Možda bude nešto u vezi sa kompjuterima i IT sektorom, za to sam se školovao, time sam se ranije bavio. Ipak, konačnu odluku doneću kada bude došao trenutak za to - priča Ajman o svojim planovima za budućnost.

Nostalgija za hranom

U Srbiji planira i ženidbu, pa i decu, kaže da mu odgovara ovdašnji mentalitet, ovdašnje navike.
- Srpske devojke su lepe - dodaje, i kaže da ga u Srbiji mnogo toga podseća na Rusiju, pa i žene. Između Srbije i Rusije ne vidi velike razlike u jeziku, kulturi ili karakteru.

Omiljeni muzičar iz Srbije mu je Bajaga, a pesma „Ruski voz". Ipak, nedostaje mu kuhinja iz Sudana, kaže da ima drugačiji ukus, da je meso drugačije

Udeljuje i komplimente: - Sviđa mi se vaša tradicija, ljubazni ste i želite da pomognete.

U Srbiji je stekao i prijatelje, pa ne provodi baš sve vreme u prihvatom centru u Krnjači, već i u nekim od vračarskih kafića. Požarevačka mu je jedna od omiljenih ulica. Omiljeni muzičar iz Srbije mu je Bajaga, a pesma „Ruski voz". Ipak, nedostaje mu kuhinja iz Sudana, kaže da ima drugačiji ukus, da je meso drugačije.

Priseća se i kako je nekada Jugoslavija bila poznata u njegovoj zemlji, nije teško pretpostaviti po kome.
- Često su stariji ljudi pominjali „Tito, Tito", pa i moj otac - kaže Ajman, i priznaje da ne prati aktuelnu političku scenu u Srbiji, ali da mu je prezime Vučić poznato pošto je premijer dolazio i u posetu prihvatnom centru.

Kao pravi domaćin, Ajman nam je ponudio kafu i sok, pokazao svoju sobu i proveo nas kroz svoj dom - centar u Krnjači, čekaonicu za neki drugačiji i bolji život. Poželeli smo mu da što pre dobije neophodna dokumenta i zvanično počne svoj novi život Srbiji, a on je na rastanku obećao da će nam sledeći put kada se vidimo dozvoliti da fotografišemo i njegovo lice, a ne samo siluetu.

DOBRA DECA U IZBEGLIŠTVU

UN odaju priznanje Srbiji na tome kako se ponela i kako je odreagovala u migranskoj krizi. Ističu da je reč o međunarodnom problemu koji Srbija ne može sama da reši. Predstavnica UN u Srbiji Irena Vojackova-Solorano nedavno je preporučila da bi fokus trebalo da bude na humanitarnoj pomoći, kao i na tome da se u Srbiji, svima koji to žele, omogući da podnesu zahtev za azil i počnu tu proceduru. U Komesarijatu za izbeglice kažu da je veoma malo, svega nekoliko stotina onih među migrantima koji žele da ostanu u Srbiji i koji su za to pokrenuli proceduru. Kako navode, to su uglavnom mladi ljudi, "dobra deca kojih se Srbija neće postideti".

Iz Komesarijata, takođe, uveravaju da je sve spremno za predstojeću zimu i da Srbija ima dovoljno kapaciteta, hrane, odeće, obuće i lekova za zbrinjavanje migranata. S druge strane, sve migrante pozivaju da postanu deo sistema, registruju se i borave u nekim od prihvatnih centara, gde su uslovi svakako bolji i humaniji nego u parkovima i improvizovnim skloništima.