KO BRUKA BIA: Tajnu služba na udaru krugova moći

Kada navodi o kriminalizaciji tajne policije prođu kroz šake dobrih analitičara, jasno je da iza njih stoje pojedinci iz službe koji nisu naučili da ćute, što ih svrstava u red loših operativaca ili operativci koji više ne rade za službu nego za neke druge strane ili domaće centre moći 

Čoveka kad se rodi uče da što pre počne da priča, a kad se zaposli u tajnu policiju onda ga uče da ćuti. Kao i u svakom školovanju, i ovde ima dobrih i manje dobrih đaka. Operativci se među sobom razlikuju upravo po tome koliko je ko naučio da drži jezik za zubima.

Godinama unazad različiti formalni i neformalni centri moći pokušavaju da uruše srpsku Bezbednosno-informativnu agenciju, da je u javnosti kriminalizuju i na taj način oslabe njenu ključnu ulogu, a to je zaštita naroda i države.

Svedoci smo da se u javnosti gotovo redovno pojavljuju tekstovi koji u veoma negativnom kontekstu govore o BIA. Bez ikakvog uporišta u dokazima, navodi se da je deo naše tajne policije kriminalizovan, da se u detašmanima rade razne prljave radnje. Kompromitacija operativaca kroz objavljivanje njihovih imena i prezimena bez bilo kakve provere i njihove navodne veze sa podzemljem i sa kriminalcima uobičajena su pojava. Otkrivaju se, ne slučajno, i tajni poslovi na kojima su operativci angažovani, a sve sa ciljem da se kompromituju i služba i njeni radnici, da se unutar tog sistema napravi konfuzija kojom se slabi služba, a onda i bezbednost države.

Ovakva praksa nameće najmanje dva pitanja, prvo je da li bi se sistem bezbednosti države održao da je sve istina kao što se o službi piše u javnosti, a drugo pitanje je ko lansira neistine o srpskoj tajnoj policiji.

- BIA je zajedno sa drugim domaćim službama bezbednosti bila na velikom profesionalnom testu kad je u pitanju migrantska kriza. Na hiljade izbeglica sa Bliskog istoka prošlo je kroz našu zemlju, a među njima bio je sigurno određeni broj bezbednosno interesantnih osoba. Srpska tajna policija odgovorila je toj vrsti izazova jer su granice države očuvane, nije bilo nikakvih kritičnih situacija sa teroristima. Složenom pitanju delovanja radikalnih islamista ovde kod nas posvećuje se posebna pažnja i u tom smislu može se reći da je BIA uspela da tu vrstu problema stavi pod kontrolu i stvori bezbednosni ambijent u kome nema neposredne opasnosti od terorizma. To podrazumeva ne samo registrovanje suspektnih osoba koje dolaze iz islamskog sveta, već i opservaciju džihadista sa teritorije Sandžaka, zatim iz Bosne i sa Kosova. Srpska tajna policija prati i rovite bezbednosne prilike u regionu, Makedoniji, Hrvatskoj, BiH, i obaveštajno je potkrepljena informacijama o balkanskom buretu baruta, kao i o tome ko, kada i s kojim namerama želi da ga zapali. Ovo je zapravo ključni dokaz da je i pored svih napada srpska služba bezbednosti i danas sposobna da obavi složene zadatke i da bude aktivan deo šireg bezbednosnog sistema.

Ako prihvatimo ovu tezu, postavlja se pitanje ko zapravo lansira tekstove o BIA?

- Kada navodi o kriminalizaciji tajne policije prođu kroz šake dobrih analitičara, sasvim je jasno da iza njih stoje pojedinci iz službe koji nisu naučili da ćute, što ih svrstava u red loših operativaca ili operativci koji više ne rade za službe nego za neke druge strane ili domaće centra moći. Druga i potpuno realna mogućnost je da neko iz političkog establišmenta, sa mrljama u karijeri, crpi informacije od svojih "tastera" u službi, a onda preko određenih medija lansira priču o tome kako je BIA leglo kriminala. Razlog je, često, da se skrene pažnja sa sopstvenih kriminalnih poslova koji su pod lupom BIA. Naravno da postoje pojedinci koji su ulazili u poslove sa kriminalcima. U praksi se pokazalo da su ih šefovi kriminalnih grupa angažovali da bi na mere tajnog prisluškivanja telefona zakačili vođe suprotstavljenih klanova. Na taj način dobijali su podatke o kretanju konkurencije, o tome sa kim su na vezi, o čemu pričaju, šta planiraju.

Neko iz službe je na vezi sa političarem, a političar je na vezi sa štampom. To tako funkcioniše. I takva vrsta priče uvek je u službi političara koji hoće da diskredituje svog političkog oponenta ili partijskog partnera, Dobrivoje Radovanović, kriminolog

Kriminolog Dobrivoje Radovanović objašnjava da postoje tri koraka po kojima se informacije iz "preduzeća" plasiraju u javnost:

- Neko iz službe je na vezi sa političarem, a političar je na vezi sa štampom. To tako funkcioniše. I takva vrsta priče uvek je u službi političara koji hoće da diskredituje svog političkog oponenta, ali ovakvih radnji nisu pošteđeni ni njegovi partijski partneri. Na isti način, na osnovu podataka iz službe, političari su diskreditovali i ljude iz biznisa. Do medija, međutim, ne bi smeli da dođu podaci koji nose oznaku državne tajne, taj deo mora biti zaštićen, a on se štiti tako što za njega zna jako mali broj ljudi, a ti ljudi su zakleti službi, a za eventualno curenje informacija odmah bi se znalo od koga je poteklo.

S druge strane, postoje situacije kad je dobro da pod pritiskom javnosti služba popusti tamo gde je skrivala, na primer, kršenje nečijih ljudskih prava ili ugrožavanje građanskih sloboda.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, kaže da je BIA centralna obaveštajno-bezbednosna služba i ona je okosnica celokupnog sistema nacionalne bezbednosti.

- Priroda posla BIA zahteva konspirativnost bez koje nema funkionisanja ove službe nigde u svetu. Iako neke nevladine organizacije i borci za ljudska prava traže veću otvorenost kada je rad BIA u pitanju, moramo reći da nigde u svetu nema bezbednosno-obaveštajne službe koja je otvorena i koja govori šta radi. Postoje mehanizmi za kontrolu, među kojima je i Odbor za kontrolu službi bezbednosti u parlamentu. BIA je Vladina agencija i kontroliše je i Vlada. Osim toga, ima i jak unutrašnji sistem kontrole - direktora i rukovodioce sektora. Direktor odgovara premijeru, a skupštinski odbor vrši nadzor. Tu je i sudska kontrola. Podsetiću vas da bez naloga suda BIA ne može da prisluškuje, ne može da skida mejlove ili vrši tajno snimanje. To su mere koje povređuju Ustavom garantovana prava građana. Kada je bio skrining 23. i 24. poglavlja, strogo se kontrolisao zakonski okvir rada službi bezbednosti, bilo je sitnih primedbi i nakon skrinigna u zakon su unete male izmene - komentariše Dragišić.

Laži o BIA šire krimi krugovi, njima ne odgovara jaka država i plasiranjem afera pokušavaju da destabilizuju zemlju

Dragišić kaže da se kada je BIA u pitanju ne primećuje bilo kakva zloupotreba od strane te službe.

- Devedesetih je služba ubijala novinare, opozicione aktiviste... Neka još nerazjašnjena ubistva nose pečat tadašnjeg resora SDB. Danas je služba apsolutno pod kontrolom i radi po zakonu. Nema slučajeva zloupotreba kao '90-ih ili u vreme komunizma. Međutim, ako se utvrdi da postoje pojedini slučajevi zloupotrebe u BIA, u šta sumnjam, oni treba da odgovaraju u skladu sa zakonom. Srbija je zemlja koja u poslednjih nekoliko godina beleži ozbiljne rezultate, ekonomski rast, političku stabilizaciju, a međunarodna pozicija zemlje nikad nije bila jača. Domaće kriminalne grupe to ne gledaju sa zadovoljstvom. Organizovani kriminal je istrpeo ozbiljne udarce. Kontolisali su privredu, političke tokove i sada su izbačeni iz toga, tako da mislim da i kroz naručene novinske tekstove te strukture pokušavaju da uruše ugled BIA i destabilizuju zemlju - kaže on, i dodaje da nije zagovornik teorije da to delom rade strane službe: - I te priče šire upravo kriminalni krugovi. Njima ne odgovara jaka država i plasiranjem afera pokušavaju da destabilizuju zemlju. Tako šire nepoverenje građana u BIA i to je poznati model subverzije. Ima svakako i u svetu onih kojima ne odgovara da smo stabilna zemlja koja ide čvrsto prema EU i koji bi želeli da nas vide kao koloniju koja ratuje za njihove interese po Balkanu i koji pokušavaju da preko nas destabilizuju i region i Evropu.

On posebno naglašava zasluge BIA i ostalih službi, kao i vojske i policije tokom migrantske krize:

- Ljudi iz BIA koji to rade zaslužuju sva priznanja, policija je odradila odličan posao, vojska i sve službe bile se briljantne. BIA i naš sistem su upravo u migrantskoj krizi pokazali da su ozbiljni i to se mnogima ne dopada.

Bez obzira na to ko su akteri i koji su im motivi, obaveza službe je da identifikuje sve koji napadima na tajnu policiju zapravo ruše Srbiju i ugrožavaju stabilnost i teško obezbeđeni mir ne samo u Srbiji, već u celom regionu. Ko su ljudi iz senke koji napadajući Bezbednosno-informativnu agenciju zapravo brane sebe i svoje kriminalne aktivnosti pokušaćemo da identifikujemo u narednim brojevima Ekspresa.

SLUŽBA I DRUŽBA

Sagovornik Ekspresa otkriva da služba ima ponekad interes da se u javnosti pojavi određena informacija kad je interes države u pitanju. Odluku o tome donosi sam vrh službe, posle čega se angažuje analitika da se na zadatu temu napravi članak koji se potom prosledi određenim medijima. Na pitanje kako se to radi, odgovara da "sa tim nikada nije bilo poteškoća jer su većina glavnih urednika bili saradnici službe".

Takođe otkriva nekoliko podataka o tome kako je jedan operativac oteran iz službe jer je preko svog kuma, urednika u tiražnim dnevnim novinama, objavio hvalospev o sebi. Ipak, kuriozitet je radnik službe koji je krajem '90-ih otpušten iz službe, posle čega se zaposlio kao novinar u nedeljniku (podaci i imena poznati redakciji).

- Poverljive podatke koje je objavljivao u novinama dostavljao mu je bivši kolega iz službe. Tako je, između ostalog, u tom nedeljniku osvanuo originalni dokument "Upitnik o regrutovanju saradnika u službi". Posle izvesnog vremena, bivši kolega je napredovao gotovo do samog vrha BIA, posle čega je novinara postavio za svog zamenika. To je bio ozbiljan prestup, ali nije sankcionisan i pored unutrašnje kontrole - kaže naš sagovornik.

Inače, jedan od prvih tekstova koji je ozbiljno zabrinuo službu bio je kada je u medijima osvanula informacija o propalom tajnom pretresu stana jedne bezbednosno interesantne osobe.