BIOMASA: Studentski bunt i vera u promenu

Neko je tu došao da se muva po masi, neko sa nekim iz mase, a neki i da započnu revoluciju. Kad to rade mladi, nije ništa čudno, međutim, šetaju i pište i bakice i vojnici, e to bi mogla da bude klica promene

"Protesti protiv diktature" probudili su očigledno energiju među mladima, koji su željni promene. Na ulicama širom Srbije skoro svaki dan vidite neka mlada lica, neke pristojne sredovečne ljude, ali i aktiviste omladina stranaka, kako duvaju u pištaljke, skandiraju, pevaju. Nema nijednog razbijenog izloga, nema incidenata, sve je mirno i demokratski. U subotu, kada je zajedno sa vojnim i policijskim sindikatima održan najmasovniji protest, uvedena je muzika sa razglasa, dotad su samo šetali, pevali i pištali. Neki od učesnika kažu da je to malo pokvarilo autentičnost i spontanost, koja je postojala danima kada se uzvik (a to su često „Vučiću, pederu" i „Izađite napolje") s početka kolone poput talasa prelivao unazad ka začelju. Na masu se najbolje prima „lavež" AV, AV, AV, kao i povik „Onesvesti se" (aludirajući na stranačke botove koji se onesveste od rada dok ne dobiju sendvič).
Zenit kod RTS
Kulminacija svakog protesta, bar ovih beogradskih, dogodi se oko 20 časova (traju u proseku od 18 do 21 sat) kada demonstracije stignu ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Tada se, kažu, najviše oseća to zajedništvo i duh promene. Posebno zanimljiv momenat svake šetnje je kada svi odjednom čučnu ili sednu, da bi nekoliko sekundi kasnije ustali i počeli da skaču.
Uz redovni transparent „Dole diktatura", učesnici protesta nose i mnoge druge na kojima su naveli „zahteve", ali i poruke tipa „Narod gladuje, elita se raduje", „Pederi su sa vama", „Mi ne čekamo 35 godina", „Mali Alek - velika pljačka", „Deco, penzioneri su sa vama" „Neću sendvič, hoću revoluciju", „Vuč iću robija", „Andrej je bolji", „Radnici Goše bez predaje", „Radnik nije rob", „Ni Vučić ni DOS, već radni narod", „Dole nedemokratski izborni zakon, sva vlast narodu - Studentski front", „Danas hodamo da ne bismo sutra otišli", „Niko ne sme biti gladan i bez doma", „Radnici na crno, uz vas smo", „I vazduh ste privatizovali", „Drugi krug" i tako dalje...
Po ceni od 50 dinara možete u toj gužvi kupiti i bedževe s natpisima „Puko si", „Av, av, av", „Nemoj babu da mi lažeš", „Tata i mama, izađite sa nama" kao i pištaljke u svim bojama.
Šta je spojilo sve te ljude? Ogorčenost? Negoduju zbog rezultata izbora, za koje kažu da su pokradeni. Nezadovoljni su izbornim zakonodavstvom, Vučićevom vladavinom, kontrolom medija, izveštavanjem javnih servisa. Veruju u promenu mirnim putem. Traže javno finansirano i svima dostupno obrazovanje, smenu kompletne političke elite, zdravstvo za sve, slobodne izbore, slobodu medija, departizaciju i decentralizaciju, kao i zaštitu i poboljšanje radnih prava.

Od početka se polemiše jesu li protesti spontani ili nisu. S jedne strane, malo je verovatno da se nešto spontano desi istovremeno u tri grada, kako je ovo poč elo. A s druge strane, nije bilo ni organizovano. Oni koji su šetali prve večeri znaju da se nije znalo ni kuda ide kolona ni zbog čega. Preliminarne zahteve objavili su tek nakon nekoliko dana i većina ih je već sadržana u našem zakonodavstvu. Problem je što se kod nas zakoni, kako misle ovi mladi ljudi, ne primenjuju dosledno.
Devetog dana posebnu pažnju izazvala je grupa od dvadesetak mladih ljudi u belim mantilima, koji su studenti Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
- Ovde smo da iskažemo bunt protiv vlasti koja ne poštuje zakone, ali i protiv nepravde koja se dešava svuda po Srbiji. Sve ide preko stranke. Da bismo se zaposlili, moramo da budemo članovi SNS. Ako tako ostane, ne vidimo budućnost ovde, ali verujemo da može sve da se promeni. Stariji nam govore da ne menjamo ništa, a samo kočimo saobraćaj. Izvinite, to je naše zakonsko pravo i kome se ne sviđa, može da ide drugim putem - poručuje za „Ekspres" Petar Ranković i dodaje „da ga niko nije platio da dođe" i da mu to ne treba, jer on uz studije ima i honorarni posao.

Neko je tu došao da se muva po masi, neko sa nekim iz mase, a neki i da započnu revoluciju. Kad to rade mladi, nije ništa čudno, međutim, šetaju i pište i bakice i vojnici, e to bi mogla da bude klica promene

Dama viče: „Vučiću, pičko"
I diplomirana filološkinja Marija Tadić (29) za naš list kaže da je svakoga dana bila na protestima i da će nastaviti da ide dok ne vidi rezultat.
- Išla sam i na proteste zbog rušenja Savamale, ali to nije imalo ovu energiju. Znate, u Srbiji se ruši svaki dan. Ovo je drugačije i osećam da je to najviše što trenutno mogu da uradim. Zgranuta sam koliko ima pristojnog sveta, koji svoje slobodno vreme umesto po kafićima ili kod kuće poklanja protestima. Masa čak skuplja i đubre za sobom. Nažalost, mi stičemo utisak da je to užasno masovno, jer na našim društvenim mrežama sve vrišti od toga, ali to nije tako. U ovom medijskom mraku pola Srbije ni ne zna za demonstracije - napominje Tadićeva i kaže da joj je najjači utisak iz ovih šetnji doterana gospođa sa biserima, koja viče: „Vučiću, pičko".
Nebitno je jesu li to studentski, sindikalni, stranački obojeni ili protesti penzionera, oni su u biti politički, i to je u redu. Svi ti ljudi zajedno osećaju potrebu da nešto promene u društvu. Neko je tu došao da se muva po masi, neko sa nekim iz mase, a neki i da započnu revoluciju. Kad to rade mladi, nije ništa čudno, međutim, šetaju i pište i bakice i vojnici - e to bi mogla da bude klica promene. Međutim, njihovi zahtevi, čak i kad su ih konačno obelodanili, ne artikulišu suštinu problema, koji građane muče. Najpre, šta znači „smena čitave političke elite"? Kako to može da se sprovede? Dalje, traži se smena članova RIK i REM, a svi malo upućeniji znaju koliko je suštinski mali značaj tih tela. RIK je telo sastavljeno od predstavnika svih parlamentarnih stranaka i time je demokratsko, po definiciji. Smena ovih i dolazak drugih pojedinaca, po istom ključu, malo je besmislena. Isto važi za smenu UO RTS i RTV. Ako neko veruje, ili zna, da Vučić kontroliše urednike RTS, šta im garantuje da neće imati uticaj na novu garnituru čelnika? Stanje kod RTV je malo jednostavnije, jer je tamo u vreme ove vlasti 2016. godine došlo do promena rukovodstva. Jedni su govorili da je SNS dovela svoje ljude, drugi su tvrdili da su „preplaćene zvezde i sluge DS i Bojana Pajtića konačno oterane". Zatim, glavna zamerka političkoj eliti na ovim demonstracijama je „izborna krađa", a u neformalnim razgovorima čak i pojedini pripadnici opozicionih izbornih štabova tvrde da su ovo bili jedni od regularnijih izbora. To potvrđuje relativno mali broj pritužbi RIK na tok glasanja, ukupno 49.
Međutim, ti ljudi „osećaju" da Vučić nije dobio dva miliona „pravih" glasova. Tu nije reč o astralnim projekcijama, već o jasnoj i emprijski utemeljenoj percepciji građana da su njihovi pokojnici „glasali" ili da su i njihove komšije iz inostranstva zaokružile neki broj na listiću, a da to i ne znaju. Neprečišćen birački spisak hroničan je problem, ali teško je dokazati malverzacije. To nas je još afera „džak" naučila. Dobro upućeni tvrde da u Srbiji realno glasa samo 4,7 miliona iako u spisku stoji 6,7 miliona glasača. Nisu svi mrtvi, većina ih je preko.
Porodični šmek
Smeta im nezaposlenost. Lično znam nekoliko primera iz Valjeva gde su ljudi, odskora zaposleni, morali da potpišu da će njihovi članovi porodice sigurno glasati za Vučića. Ne znam šta su im rekli da će koristiti kao sistem provere za ispunjen zadatak, ali su građani očigledno poštovali dogovor i revnosno obezbeđivali te takozvane kapilarne glasove. Mnogo je primera poput mojih drugarica koje završe medicinu ili molekularnu biologiju i volontiraju jer im je za zaposlenje neophodno i da redovno da posećuju partijske sastanke. Čuveno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru na ulice je izvelo i srednji (i u ekonomskom i u starosnom smislu) sloj, koji nosi parole na papirima formata A4, odštampane na domaćem štampaču, što svemu daje porodični šmek. Marširaju i ljudi s malom decom. I penzioneri. Ali da bi promenili svet, moraju konkretizovati šta i kako hoće u okviru zakonskih mogućnosti. Treba da kažete „dža ili bu", nije dovoljno da ih sa razglasa prate „Dža ili bu" i pesma „Diktatore".
Ruku na srce, ovi protesti i „sazrevaju". Tako se u utorak uveče moglo čuti da „nije problem Vučić, problem je sistem koji je iznedrio jednog Vučića". E, to je pomak.

ZAHTEVI VIŠE SOCIJALNI NEGO POLITIČKI
Kako je prenela TV N1, „studenti i studentkinje, zajedno sa đacima, penzionerima, seljacima i svim ostalim nezadovoljnim ljudima Srbije, koji već danima protestuju, žele da istaknu svoje zahteve i pozovu sve u borbu za njihovo ostvarenje".
Zahtevi, koji su pročitani osmog dana na protestu, podeljeni su u dve kategorije - prva, koja, kako se navodi, podrazumeva „ukidanje diktature i smenu političke elite, sa Aleksandrom Vučićem na čelu", i druga, promena prioriteta ekonomske i socijalne politike.
Od konkretnih zahteva iz prve grupe, izdvajaju se zahtevi za fer i slobodne izbore - traži se momentalno uređivanje biračkog spiska, smena članova RIK-a i REM-a, obezbeđivanje jednakog pristupa medijima svim kandidatima, strogo sankcionisanje kupovine glasova i ucenjivanja glasača, uvođenje obaveznog TV duela, transparentnost finansiranja kampanja.
„Želimo da ovo važi i za upravo završene predsedničke izbore, te tražimo nezavisnu proveru njihove regularnosti i krivičnu odgovornost svih odgovornih kako za neregularnu kampanju, tako i za same neregularnosti tokom glasanja i brojanja glasova", navodi se u saopštenju.
Traži se i sloboda medija - smena odgovornih urednika RTS-a i RTV-a i oštro sankcionisanje urednika svih medija koji krše medijske zakone i Kodeks novinara Srbije.
Među zahtevima su i departizacija (razrešenje svih stranačkih i korumpiranih funkcionera u javnim preduzećima), decentralizacija i premeštanje političke moći na lokalni nivo.
U drugoj grupi ekonomskih i socijalnih zahteva traže se zaštita prava i poboljšanje statusa svih radnika, zaštita životnog standarda stanovništva, kao i u potpunosti javno finansirano i svima dostupno obrazovanje i zdravstvo.
Agenciji Beta je rečeno da su zahtevi koji su mogli da se vide na jednom od transparenata na samom čelu kolone usaglašeni koordinacijom više grupa studenata iz različitih gradova, a da se o njima glasalo putem Fejsbuka.