BOLJE BOMBONA NEGO ANTIBIOTIK

Zvanična statistika pokazuje da je pre tri godine u našoj zemlji 37 od 1.000 stanovnika svakodnevno koristilo neki od antibiotika. Lekari upozoravaju da je bolje sačekati nego ih piti na svoju ruku dva-tri dana i reći "već mi je bolje". Jer možda je reč o virusnoj infekciji koja baš toliko i traje. Tako ćete sprečiti otpornost bakterija, a nećete dovesti do uništavanja globalnog imuniteta

Ako ste vi ili vaše dete prehlađeni, bolje je da uzmete bombonu nego antibiotik. Korist je ista, a manja je šteta. Ovim rečima pedijatar Saša Milićević plastično objašnjava kako da se lečite od virusa prehlade ili gripa.

Lekovi kao što su penicilin, dovicin ili amoksicilin koriste se isključivo za sprečavanje i lečenje bakterijskih infekcija. Oni uništavaju ili usporavaju rast bakterija. Leče, na primer, infekcije urinarnog trakta, infekcije krvotoka, pluća, tuberkulozu ili salmonelu. Nemaju nikakvog uticaja na viruse. U toj borbi su bespomoćni. Ipak, ljudi u Srbiji, ali i širom sveta, često baš za kijavicu sami sebi ili po preporuci prijatelja prepišu ove lekove. Mimo svih doktora i farmaceuta. Zvanična statistika pokazuje da je pre tri godine u našoj zemlji 3,7 odsto stanovnika svakodnevno koristilo neki od antibiotika. Tada je Srbija bila na prvom mestu po upotrebi antibiotika u Evropi - sa 1.500 prepisanih recepata na 1.000 dece godišnje. To je čak četiri puta više nego u zemljama EU. Tada je država pokrenula kampanju da se smanji upotreba ovih lekova i prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, edukacija stanovništva i lekara donela je rezultate. Srbija je od 2015. smanjila upotrebu antibiotika za čak 32,8 odsto, saopšteno je na konferenciji povodom Evropskog dana svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika. Ipak, to znači da se u dve trećine slučajeva ovi lekovi i dalje koriste, mahom nepotrebno. Antibiotici ubijaju osetljive bakterije u organizmu, ali ne sve. One otpornije ostaju i neretko se umnožavaju.

Empirija pokazuje da dete u Srbiji do pete godine bar pet, a često i više puta prima antibiotike.

- Za to prekomerno korišćenje krivi su i roditelji i mi lekari. Mada u poslednje vreme kolege ih sve ređe prepisuju. Međutim, tu se javi ona rečenica "da sam ja u pitanju, ne bih pio ništa, ali pošto je dete, moram nešto da mu dam".

Ne shvataju da se time ništa ne postiže, a može da se napravi i šteta. Prvo, nepravilnom upotrebom ovih lekova stvara se rezistentnost, a i poremeti se prirodni balans bakterija u organizmu, što može da pokrene različite metaboličke procese koji mogu imati posledice na naše zdravlje. Dalje, alergijske reakcije su sve češće. Kada detetu curi nos i prehlađeno je, potrebna mu je topla supica i čaj, a ne lekovi. Baš kao i nama odraslima. Međutim, imao sam situacije gde majkama ta vrsta terapije nije dovoljna i insistiraju da im damo i nešto od lekova. Iako se oni dobijaju samo na recept, nažalost, svaka kuća u Srbiji ima svoje zalihe antibiotika. Kao da ih drže u špajzu pored tegli. Dešavalo mi se da roditelji nabroje: "Imamo to, to i to, recite, doktore, šta da mu damo". Moguće je da lekari u gužvi podlegnu pod tim pritiskom, pa linijom manjeg otpora prepišu antibiotike - objašnjava doktor Milićević, dodajući da je pravilna upotreba ovih lekova sasvim drugačija.

- Ako lekar posumnja da je uzrok bolesti bakterijska infekcija, potrebno je da se uzme bris i da se u laboratoriji uradi antibiogram. Neće detetu biti ništa za dva ili tri dana dok sačeka te nalaze. Tada se tačno utvrdi o kojoj bakteriji je reč i koji je lek za nju. Dalje, antibiotici se po pravilu piju u proseku sedam dana u određenim vremenskim intervalima, ne kraće. Uzimati ih dva ili tri dana ne vodi nikuda. Ipak, znam mnogo slučajeva gde ih ljudi uzmu na svoju ruku, piju tri dana i kažu već mi je bolje, ne trebaju mi više, a to je potpuno pogrešno. Ne razmišljaju da virusna infekcija upravo traje toliko i da bi se za to vreme izlečili i bez toga - zaključuje naš sagovornik.
Srbija je samo deo globalnog trenda. U SAD je samo tokom 2009. godine na antibiotike potrošeno čak 10,7 milijardi dolara. Procenjuje se da je trećina toga bila nepotrebna, jednostavno, korišćeni su za bolesti na koje ne reaguju, odnosno na one prouzrokovane virusima. Tu spada većina respiratornih infekcija, kao što su prehlada, bronhitis i upala grla, kao i sinusne i infekcije uha. Pogrešna upotreba antibiotika dešava se u gotovo 50 odsto slučajeva, kada ih ili koriste nepotrebno ili pogreše prilikom odabira terapije i doze leka. Nije problem samo u tome što antibiotici ne reaguju na virusne infekcije, koje su mnogo češće od bakterijskih, već i u tome što se zloupotrebom stvara imunitet u ostatku stanovništva. Šefica Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije Sofija Puztai izjavila je da Srbija jeste jedan od lidera u borbi protiv antimikrobne rezistencije koja je, kako je dodala, jedna od najvećih pretnji zdravlju i blagostanju današnjice. Prema njenim rečima, iz tog razloga u svetu godišnje umre 700.000 ljudi, a u Evropi 33.000.