BRANIMIR JOVANOVIĆ, DIREKTOR MUZEJA NIKOLE TESLE: Teslin univerzum

Mi ovde prepoznajemo tri nivoa pristupa Nikoli Tesli. Prvi nivo je fascinacija i to najčešće možete da sretnete. Fascinacija ljudi, najšire publike. Drugi nivo je razumevanje. Postoje različiti pokušaji, ljudi na različite načine pokušavaju da razumeju Teslu. Taj drugi nivo zapravo i uzrokuje rezultate onog trećeg nivoa, a to je kad pokušavate da prenesete to znanje nekom drugom. Tu imate sve i svašta

Koliki je značaj Nikole Tesle na kompletnom civilizacijskom nivou ponešto smo učili u školi ili saznali iz medija. Celina slike o ovom genijalnom naučniku za mnoge je tajna, a nisu retki ni slučajevi potpuno pogrešne percepcije Teslinog lika i veličine. Mnogi Beograđani, na primer, nikada nisu ušli u kuću u Krunskoj 51, u kojoj se nalaze lični predmeti i ogromna pisana arhiva slavnog istraživača i pronalazača. Tu je i urna sa njegovim ostacima. Muzej Nikole Tesle kao jedinstvena ustanova u celom svetu radi od 1952. godine. Sa aktuelnim direktorom i ujedno jednim od najvećih poznavalaca Teslinog života Branimirom Jovanovićem razgovarali smo pokušavajući da odgonetnemo makar jedan deo priče o Tesli.
Vi ste čitav svoj radni vek posvetili proučavanju onoga što nam je ostavio Nikola Tesla. Da li možete da kažete da ste do kraja uspeli da razumete o kakvoj se ličnosti zapravo radi?
- Svakako ne do kraja. Bilo bi jako nadobudno da tako nešto kažem, ali sam postigao jedan dosta visok nivo razumevanja zato što će sledeće godine biti već 40 godina kako se bavim Teslom. Vezan sam za muzej, prošao sam istraživanja, napravio diplomski, pa magistarski rad na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. To je rad iz oblasti filozofije nauke, za mene jako važan, taj deo je prelomni u mojoj karijeri iz prostog razloga što sam tu stekao metodologiju. Mi ovde prepoznajemo nekakva tri nivoa pristupa Tesli. Prvi nivo je fascinacija i to najčešće možete da sretnete. Fascinacija publike, fascinacija ljudi iz medija, reportera, novinara i tako dalje, najšire publike u svetu. Drugi nivo je razumevanje. Postoje različiti pokušaji, ljudi na različite načine pokušavaju da razumeju Teslu. Nije isto istraživati na originalnoj građi i čitati iz druge, treće ili četvrte ruke. Tako da se mi tu poprilično razlikujemo po načinu na koji razumemo. E sad, taj drugi nivo zapravo uzrokuje i rezultate onog trećeg nivoa, a to je kad vi mislite da ste razumeli pa pokušavate da prenesete to znanje nekom drugom. Tu imate sve i svašta. Tesla tako može da se nađe na kutiji za cigarete, na etiketi flaše pića, kao tema u školi, to su sad te razlike.
Šta je bilo presudno kod vas kad ste počeli da se bavite fenomenom Tesle i uopšte njegovim likom? Sećate li se tog momenta?
- Naravno. Vrlo se jasno sećam tog momenta, to je bila neka vrsta pozitivnog šoka. Ja sam studirao mašinski fakultet, vazduhoplovni smer, i trebalo je da budem inženjer vazduhoplovstva. Taj smer nije lak, nije lako završiti to sve, a drugo nije baš ni razumno da čovek ne produži kad se već specijalizovao. Međutim, ja sam kao student počeo ovde da radim i moj šok je bio u trenutku kada sam shvatio da je biblioteka Muzeja Nikole Tesle, koja bi trebalo da bude neko istraživačko mesto - prazna. Nije bilo nikog. Ja sam se zapitao kako je moguće da najumnije glave ove zemlje ne sede i ne istražuju ostavštinu jednog genija.
To zaista zvuči frapantno.
- Da. Ja sam počeo da radim 1977. godine, Tito je bio živ. Tada je muzej bio u nekoj vrsti posebne izolacije, bio je neka vrsta političke institucije. Posle Titove smrti to se otvorilo, ali i dalje muzej nije bio naročito posećen, ajde da budem precizan, dolazili su i naši akademici, profesori i tako dalje, ali sve je to bio relativno površan pristup. Nije bilo onog organizovanog, sistemskog pristupa, dubokog razumevanja, organizacije multidisciplinarnih timova i tako dalje. Ali bilo je jako mnogo nekakvog površinskog zanimanja ljudi amatera koji su želeli da saznaju tu neku Teslinu tajnu, a koji zapravo nisu imali alate da uđu u to.
To je kao neka vrsta posebnog izazova?
- Jeste. U celoj toj situaciji za mene je to bio izazov, otvorilo se radno mesto, mislio sam ostaću godinu, dve dana, a onda me je privuklo Teslino delo. Stvarno te privlači u svoju orbitu, ko je počeo da se bavi Teslom zna da se teško iz te orbite izleće. Moram da kažem da meni lično nije žao, smatram da je to velika privilegija. To je bilo 20 godina intenzivnog istraživanja, originalne građe, 20 godina druženja sa delom jednog genija, 160.000 dokumenata, 50.000 novinskih isečaka i tako dalje i tako dalje. Ogromna vrednost.
Posle čitavog tog vremena koje ste proveli što u muzeju, što bavljenjem Teslom, šta vi kažete da li mi kao društvo imamo dobru predstavu o tome koliki je značaj Nikole Tesle?
- Ne, mislim da definitivno nemamo. Jer to se u krajnjoj liniji vidi i po odnosu društva. Bivša Jugoslavija je napravila ovaj muzej, to je bio jugoslovenski projekat. E sad, prošlo je, Jugoslavije više nema, ostala je još Srbija. Država Srbija još uvek nije napravila revalorizaciju te ideje. Tako da mislim da je ono što sleduje u svakom slučaju organizovanje jednog većeg muzeja jer kao što vidite mi se ovde polako gušimo u ovom prostoru od 250 kvadrata da prikažemo Teslino genijalno delo. Muzeju treba jedna površina od oko 5.000 kvadratnih metara za jednu izložbu koja je svetska, koja bi privukla ljude iz celog sveta. To sigurno sleduje državi Srbiji da uradi. Kad će to biti i da li će biti, to je druga priča.
Posete muzeju su u poslednje vreme sve masovnije. Ko sve dolazi? Vidimo da ima dosta stranaca.
- Jeste. Tesla zaista sad postaje jedan svetski, ajde da upotrebim tu reč iako je ne volim, brend. Postoji jedan trend stalnog porasta interesovanja za Teslu u svetu, nama se javljaju ljudi iz svih krajeva: Kine, Japana, Indije, Amerike, Rusije... Muzej postaje stecište stranih turista, i zbog pozitivnih recenzija koje smo imali uglavnom u medijima i štampi o sadržaju muzeja sve je popularniji. Pre nekoliko dana napravili smo novu postavku, ojačali naše eksponate koje imamo i dolazimo zaista do granice mogućnosti.

Tesla je veliko ime popularne kulture, ali ga svetske institucije još uvek ne poznaju. Recimo, dobili smo skoro na poklon od američkog ambasadora knjigu "Istorija SAD". Tamo nema nijedne reči o Nikoli Tesli

Koliko dnevno ljudi ovuda prođe?
- Znate kako, mogu da vam kažem na nivou godine, mi stalno rastemo, 10-20 odsto godišnje. Mislim da će ove godine biti jedno 80.000 posetilaca. Plus imamo putujuću postavku koja je, koliko čujemo, u Ljubljani izuzetno uspešna, tamo ju je otvorio slovenački predsednik. Muzej je sad spreman da izađe sa kvalitetnim izložbama, razgovaramo o izložbi u Kini, imamo interesovanje za izložbu u Japanu, Americi.
Kakva je saradnja sa Ministarstvom kulture? Jel' država pomaže, kako se finansirate?
- Država pomaže, država čini sve što može i apsolutno nemam tu nikakvih primedbi. Međutim, naša izuzetna situacija je to što nam ulaznice čine bitan deo zarade. Da nije tog samostalnog prihoda verovatno bismo i mi tavorili kao i ostale institucije kulture. Isto tako moram da kažem da smo imali ove godine izuzetno interesovanje donatora, jake kompanije su ovde prišle, veoma sam zadovoljan tom saradnjom. Kompanija "Šnajder" je završila ugradnju najsavremenijeg sistema klimatizacije, to je velika stvar. Imamo dole jednu laboratoriju za konzervaciju koju je postavio Zoran Pekić iz Narodne biblioteke. Pazite, to retko koja institucija u zemlji, pa čak i u svetu ima, svoju konzervatorsku laboratoriju. Zahvaljujući njoj mi možemo da konzerviramo po 5.000-6.000 dokumenata godišnje.
A što se tiče saradnje sa međunarodnim ustanovama, sa sličnim muzejima? Kako to funkcioniše?
- Znate kako, Tesla je veliko ime popularne kulture, ali ga svetske institucije još uvek ne poznaju. Recimo, dobili smo skoro na poklon od američkog ambasadora knjigu "Istorija SAD". Tamo nema nijedne reči o Nikoli Tesli. Ima tu više razloga. Njegova ostavština je premeštena posle njegove smrti u Jugoslaviju. Jugoslavija je bila iza gvozdene zavese, njihovim istraživačima bilo je teško da dođu do naše građe. Tako da je za njihove istoričare nauke Tesla ostao prilična nepoznanica. Postoji pojedinačno interesovanje institucija. Recimo, Cankarev dom iz Ljubljane, mi sad razgovaramo, moguća je neka saradnja sa Muzejom nauke i tehnike u Šangaju i tako dalje.
Vi ste nedavno objavili knjigu "Teslin čudesni svet", tu se navodi Teslin citat o značaju tehničkih otkrića, o ovladavanju silama prirode, što doprinosi konfornijem životu, ali kako kaže Tesla, to sve ipak ne doprinosi pravcu istinskog razvoja kulture i obrazovanja. Kako vi vidite to, kako to sada izgleda posle 80-90 godina?
- To što vi pitate sada za mene lično kao čoveka koji se decenijama bavi Teslom jedno je od najvažnijih pitanja vezano za taj ceo aspekt razumevanja Tesle. Ja sam se zaista dugo pitao čemu da posvetim svoje vreme. Tesla je toliko širok, velik i dubok kako god hoćete i čovek vrlo lako može da se izgubi u njemu. On je kao jedan mali univerzum i ako krenete da se bavite Teslinim transformatorom, ceo život možete da se bavite time i znam ljude koji se time bave ceo život. Ili bilo kojim drugim Teslinim otkrićem. Zašto je on rekao: "Ova civilizacija vodi ka udobnosti, bezbednosti, ali ne vodi u pravcu istinske kulture" i šta to za nas danas znači? Za mene je izuzetno važna ta misao zato što ona nama skreće pažnju na dva ključna pojma, a to su istinska kultura i istinsko obrazovanje. Da li mi to dovoljno možemo da shvatimo i šta s tim možemo da uradimo? Mislim da ono što je on podrazumevao pod kulturom nije onaj pojam o kome mi danas pričamo. Mi smo pod jakim uticajem tržišnog načina razmišljanja. To sad postaje kultura jedne tržišne civilizacije. Ali u nekom drevnom tumačenju kultura je ukupnost u delovanju, znači jako širok pojam. Kultura nije samo čitanje knjiga, odlazak u pozorište. Postoji jedna divna knjiga Bele Hamvaša koji je napisao "Scientia sacra" gde iznosi tezu koja je zanimljiva. Kaže da je pre 5. veka nove ere postojao jedan potpuno drugačiji civilizacijski odnos prema životu i svetu, gde je svaki čovek posvećeno negovao ono čime se bavio i taj termin posvećeno negovano, pazite, to označava jedan pogled na kulturu. A ako to danas prenesete u savremeni način života, praktično vi kažete ovako: "Onaj ko posvećeno čisti ulicu, taj je kulturan čovek, onaj ko posvećeno i sa ljubavlju prodaje na pijaci paprike i paradajz, taj je kulturan čovek. Nije kulturan samo onaj koji čita knjige, a to ne radi posvećeno već sa nekom računicom ili onaj ko piše knjige sa nekom računicom."
A u vezi s istinskim obrazovanjem. Šta je Tesla pod tim podrazumevao?
- Šta je danas obrazovanje? U savremenim zemljama kažu da najrazvijeniji obrazovni sistem imaju Južna Koreja i Finska. Tamo je nivo funkcionalnosti znanja izuzetno visok. To znači da ono što deca nauče, ono što studenti nauče, oni su u stanju da visok stepen toga primene u životu. Kod nas taj stepen funkcionalnosti je izuzetno nizak. Ali to je samo deo priče. Generalno danas je obrazovanje u svetu obrazovanje veštine. Mi svi postajemo neki veštaci. Znači mi se obrazujemo da bismo zaradili za život. To je suština obrazovanja. Međutim, obrazovanje u nekom starom vremenu, recimo u Nemačkoj, to je reč "bildum" koja znači izgradnja. U našem jeziku obrazovanje, kroz reč obraz, znači pre svega da je pojam vezan za karakter, a ne za učenje. Zato je naš sistem bio obrazovanje i vaspitanje. Danas od vaspitanja nemate gotovo ništa, potpuno atrofirala funkcija. Obrazovanje koje bi sa jedne strane negovalo veštinu, da bismo mogli da živimo, a s druge strane gradilo karakter mladog čoveka, to je neko istinsko obrazovanje. E, vidite sada kako jedna misao stara sto godina koju je Tesla izneo praktično može da bude misao vodilja u procesu nekakve rekonstrukcije obrazovnog sistema. Šta je pouka iz svega toga? Mi treba da se zapitamo da li ćemo da ugradimo tradicionalne vrednosti u naš savremen način života ili ćemo da kopiramo nečije modele sa Zapada. Onda definitivno nećemo imati perspektivu.
Oko Tesle ima i dosta mistifikacije. O tim njegovim specijalnim moćima. Kako vi to vidite? Koliko je on bio ezoterična ličnost?
- On je definitivno bio čovek nauke, sve što je radio radio je naučno. A s druge strane ima taj deo koji ga vezuje za ezoteriju, ali bih ja tu upotrebio neku drugu reč, možda duhovnost. Šta je on stvarno uradio? Kažu da nije bio sjajan đak, prekinuo je studije, ali bio je genijalan. Prošao je neku intuitivnu školu. Naš obrazovni sistem je takav kakav jeste, ali mi nemamo samo umni potencijal, nismo samo stvoreni da razmišljamo i kalkulišemo. Mi imamo i emotivnu inteligenciju, imamo osećanja i imamo tu neku snagu volje. Kad malo čitate literaturu drevnih junaka, vidite da su oni funkcionisali po toj vertikali. Savremen čovek je prilično preselio centar, težište svog načina života u glavu, mi smo svi danas kalkulativni. Mi računamo da li nam se nešto isplati ili ne. Kažu da su stari ljudi gledali život iz srca, a ne iz glave. To je sad jedan proces, istorijski. E sad, Teslina tajna je bila u tome što je on sve te tri sposobnosti spojio. Kažu ni u jedno istraživanje nije ulazio dok nije imao poseban osećaj. Svi njegovi radovi su bili plodovi ljubavi. Zato je bio loš biznismen, zato je loše prolazio. Pitali su ga kako provodi dan, on kaže: "Ja kad se probudim ujutru pitam sebe kojoj divnoj ideji ću danas posvetiti dan." On nije radio da bi zarađivao pare i zato se i mučio u tom nekom finansijskom smislu. Ali je živeo punim srcem za to što je voleo. I drugo, imao je neverovatnu volju. Kažu da je volja, to stari ljudi kažu, volja je pregradni zid koji nas odvaja od Boga. Vidite, uspešni ljudi imaju izuzetno jaku volju, prosečno uspešni ljudi osrednju volju, a neuspešni ljudi su ljudi slabe volje, nisu u stanju da izguraju. Znači, kod velikih ljudi kao što je Tesla pitanje nekakvih dostignuća je bilo pitanje života i smrti. Znači on je radio nešto po cenu da umre, pogine, dva puta je imao slomove nerava zato što se bio posvetio. To je ta tajna. Tesla je rano prošao kroz tu školu i aktivirao je te svoje unutrašnje potencijale. Njegova tajna kreativnost jeste u tom zajedničkom, sinergiji tih unutrašnjih potencijala koje svaki čovek ima. On je bio genije, pa je to mogao više i bolje ali praktično svi imamo te potencijale.
Često se pominje to Teslino "superoružje". Kako vi to objašnjavate? Postoji li zaista nešto takvo?
- Na to pitanje možete da gledate kao na jednu vrstu psihološke potrebe savremenog čoveka koji živi u jednom neizvesnom svetu, da mu se dogodi čudo, čudo koje će promeniti njegov život nabolje. I to je prosto to. U neka stara vremena vi ste imali Kraljevića Marka, koji je dolazio sa buzdovanom da bi rešavao sve probleme. Danas kod modernog čoveka stvara se jedan mit o Teslinoj genijalnosti, o nekakvoj čudesnoj crnoj kutiji, o tajnom oružju. Postoji ta mogućnost da čudesno preobrazimo u svoj život, ali nikako da tako kažem na jedan klik prsta, ne može se nikakvom magijom to uraditi nego jednim mukotrpnim radom i to je bila i njegova poruka. Često se pravi ta paralela i dobro je što se pravi, Novak Đoković je u potpuno drugoj sferi u sportu uradio slično. I on je ogromnim radom, posvećenim, negovanjem tog rada, došao do jednog vrhunskog svetskog rezultata. Sad možemo i njega da mitologizujemo. Radio je prosto po deset, dvanaest sati dnevno, igrao je tenis, posvećeno to radio i došao do tih rezultata. Svaki čovek to može.
Znači ne radi se ni o kakvim natprirodnim osobinama kada pričamo o Tesli?
- On je bio genijalan čovek. Zamislite kompjuter koji je prosečan i neki AMD ultra sa procesorom. E, kod genija je to tako, procesor koji jednostavno može više stvari da procesira, njegova memorija je bila prosto takva da on pročita nešto i sve zapamti. Govorio je šest jezika, da li me razumete da je on krajem 19. veka, početkom 20. išao u biblioteku, pratio literaturu na pet, šest svetskih jezika, ono što pročita to i zapamti. I onda on to procesira, kao kompjuter kad skenira. Znači to je bio deo njegove individualnosti, posebnosti. Pa ako to zovete natprirodnim, ali mislim da to ne može tako da se nazove. To je prirodno ali isterano do nekog vrhunca.
S kojom ličnošću u istoriji bismo mogli da poredimo Teslu po važnosti, po toj njegovoj genijalnosti?
- Pa, ono što većini pada na pamet je da Teslu često nazivaju poslednji genije renesansnog tipa, znači kao Leonardo da Vinči. Tesla je potpuno drugačiji, ovaj je bio umetnik koji se bavio naukom, a Tesla je bio naučnik koji je imao umetnički pristup kroz intuiciju. To su dva pola genijalnosti.
Koliko nam Teslin rad pomaže da razumemo sadašnjost i da predvidimo budućnost?
- Civilizacija danas se zahuktala i očigledno dolazi do nekog vrhunca i rekao bih kraja, približava se kraju. Sad je samo pitanje koliko te njegove ideje imaju uticaj na ljude koje zovemo donosiocima odluka. To je sad pitanje, muzej i ja lično pokušavamo da taj uticaj napravimo vidljivim. Znači, u razgovoru sa ljudima, kreiranju naših izložbi, kreiranju poruka koje se kriju u našim aplikacijama, izložbama i tako dalje. Međutim, to svakako nije dovoljno, potreban je jači napor i to je sad stvar budućnosti, videćemo koliko ćemo biti uspešni.
Malopre ste pomenuli, čini se da Tesla postaje junak masovne pop kulture u čitavom svetu, da je to doprinelo i da njegov muzej postane sve popularniji. Koliko je to dobro s jedne strane, a koliko je loše ako priču o Tesli dovodimo primarno u jedan takav kontekst?
- Za to je u velikoj meri kriv internet. Tamo imate sve i svašta. Ali ljudi su prepoznali da je internet jedno, izvinite na izrazu, veliko đubrište, ima i vrednih stvari, ali generalno imate svačega. Tako i kad je Tesla u pitanju. Sad tamo svako daje neko svoje mišljenje, svako sa neke svoje pozicije govori i čoveku koji nije u materiji teško je da se tu snađe. Poseban zadatak je čini mi se i nas koji smo dublje u svemu tome, da li je moguće da se napravi jedna baza podataka vezanih za neku vrstu dokumenta, ne za neku fikciju, neku vrstu fantazije. To je nešto što nije nimalo lako napraviti jer takva pametna mreža ne postoji ni za druge stvari.
Kako komentarišete to konstantno otimanje oko Tesline zaostavštine, posebno iz pravca Hrvatske? Slušamo svako malo čiji je Tesla, pa to sve vezano za njega dobija jednu jako lošu konotaciju. Kako vi to vidite?
- Mislim da je svako prihvatanje takvog razgovora nepotrebno, nemamo razloga da to uopšte radimo, da se upuštamo u takvu vrstu diskusije iz prostog razloga što je Tesla Srbin i njegovo poreklo je apsolutno srpsko. On je rođen u Smiljanu, koji je tada bio deo Austrijskog carstva, a danas jeste mesto u Hrvatskoj i to je kraj priče. To bi u jednom trenutku trebalo raščistiti zarad dobrobiti nekakvih daljih odnosa. Naš stav ovde u muzeju je da bi Tesla trebalo da bude tačka saradnje, a ne tačka razdora i svađe. Kao primer u jednom drugom smislu mogućeg odgovora na ovo pitanje, ja bih vam rekao svoje dugogodišnje iskustvo kao predavača. Koliko god se ja trudio da ono najpozitivnije, najplemenitije iz Tesline ličnosti iznesem pred publiku, uvek bi me sačekalo pitanje kako su se posvađali Tesla i Pupin. I ja sam na pitanje kako su se posvađali Tesla i Pupin odgovarao na sledeći način: "To je jako interesantno pitanje i ja ću vam sada reći, ali da vidite što je zanimljivo kako su se pomirili." E sad, šta hoću da vam kažem, njih dvojica zaista 35 godina nisu govorili, da bi pred smrt Pupinovu on pozvao Teslu, prešao preko svoje velike sujete i Tesla prešao preko svoje velike sujete i otišao i pomirio se s Pupinom. Pazite, to je fantastična poruka. I sad mi možemo da pitamo kako su se svađali ili kako su se pomirili. Šta želimo da pitamo. Tako da bi ovu priču o srpsko-hrvatskim odnosima završio time, mislim da treba naći snage da se iz toga izađe, ali na neka pitanja prosto ne treba reagovati.
Koliko je Tesla lično osećao pripadnost Beogradu i Srbiji?
- Mi imamo jako mnogo dokaza ovde u arhivi da je on svoju pripadnost srpskom narodu i svoje srpstvo isticao u svakoj prilici, razumnoj prilici, nije mogao da ide pa da se busa u prsa da je Srbin usred Amerike. Ali u mnogobrojnim prilikama, to je nesumnjivo. Međutim, treba reći nekoliko drugih stvari, u tom njegovom slojevitom osećanju pripadnosti, u centru je pripadao srpskom narodu, međutim, nemojte da zaboravite da je on bio neko ko se zalagao za zajednički život južnoslovenskih naroda. Bio je za kralja Aleksandra, žalio je njegovu smrt, rojalista je bio ako hoćete da kažem. I smatrao je da Jugoslavija treba da ostane zajedno. Dalje, on je bio lojalni državljanin SAD od 1891. godine, kada je dobio državljanstvo, čak je hteo da ide u rat protiv Španaca na strani Amerike u jednom trenutku, pa su mu rekli: "Bolje ostani i bavi se naukom nego tamo uludo da pogineš." Dalje, on je jedan od ljudi koji je krajem devetnaestog veka napravio neke pronalaske koji su imali tu moć da menjaju izgled zemaljske kugle, znači imali su taj globalni karakter. I zahvaljujući takvim pronalascima on je jedan od retkih koji je imao taj rani osećaj pripadnosti jednom globalnom društvu. I dalje, verovao je da postoji život van Zemlje, pa je i tu osećao neku vrstu kosmičke pripadnosti. Znači, vi sad imate Srbin, Jugosloven, Amerikanac, pripadnik globalnog društva, pripadnik kosmosa. I kada pričamo o tome, onda treba imati celu tu celinu.
Stiče se utisak da ima dosta idolopoklonstva kad se priča o Tesli. Kako vi to vidite, koliko je to loše?
- Uopšte ta naša reakcija na stvari oko nas, na ljude oko nas, na ljude iz naše istorije, pa i na Teslu govore najviše o nama samima. I to je u stvari cela suština. I tačno je ovo što ste rekli, idolopoklonički odnos karakteriše taj neki naš odnos i sa ovim godišnjicama. Znate, dođe 150, 160. godišnjica, mi onda slavimo tri dana Teslu, klanjamo se Tesli. I sutradan ga zaboravimo. Šta je sada alternativa tom idolopokloničkom odnosu, to je jedna sposobnost da umesto mrtvog spomenika vidimo te ljude kao žive duhove koje možemo da posmatramo u okviru nekog istorijskog razmatranja. Ali deo njihovog saznanja je i dan-danas praktično živ. Ja sam vam to malopre demonstrirao na primerima. Znači, ako živimo sa Teslom svaki dan, ne samo sa Teslom, već sa Milankovićem, Cvijićem, Isidorom Sekulić, Ivom Andrićem, Njegošem, itd. I ne samo sa Srbima, zašto ne bismo danas u globalnom društvu živeli sa velikim ljudima ovog sveta. Znači to znanje nam je sad dostupno, ali kako to znanje pretočiti u neke praktične formule kojima bismo mi mogli da menjamo svoj život, nekakve alate, to je sad jedna posebna veština. Ali definitivno jedan zadatak koji treba da stavimo na dnevni red.
Zašto ljudi često na pogrešan način doživljavaju priču o Tesli?
- Postoje razlozi zašto se to tako radi. Vidite, ceo obrazovni sistem savremene civilizacije išao je u pravcu specijalizacije znanja. I vidite, Tesla je rekao: "Naučnici starih vremena, kao što su bili Frenklin i Morz, razmišljali su jasno, savremeni naučnici razmišljaju duboko. Da bi čovek razmišljao jasno mora da ima potpuno čist um, da bi razmišljao duboko može da bude i poremećen", bukvalno je tako rekao. U savremenom jeziku kada se ta njegova misao pretoči vi imate taj diskurs između specijalizacije znanja i univerzalnosti. A to je da li idete na generalizaciju ili na specijalizaciju. To znači, vi kada ste lekar pa radite svoje specijalističke radove, vi kopate polako. I vas zapravo i finansiraju da idete što dublje, da biste iz te dubine izvadili neki uslovno rečeno dragi kamen, koji biste izneli nekome ko taj dragi kamen koristi za nešto. Vidite kako je nauka sada lepo legla i postala oruđe nekakvih tržišnih mehanizama. I to naravno ne može da vodi ukupnom napretku društva, to vodi napretku tog nekog neoliberalnog sistema koji je zapravo devastirajući po čovečanstvo. E to je sad nešto što je izuzetno važno da se razume i ovde imamo jako mnogo specijalista znanja, fale nam ljudi koji mogu da misle multidisciplinarno. Koji mogu da povezuju prirodne nauke, sposobnosti i veštine sa društvenim naukama, koji mogu da iz oblasti tehnoloških inovacija pređu na oblasti socijalnih inovacija. Obrazovni sistem nije dobar, moramo da ga reinstaliramo. Nijedna kulturna institucija nam ne funkcioniše, ako hoćete političke institucije sistema su negde dizajnirane u devetnaestom veku, pa mi se i dalje bavimo politikom kao i pre 150 godina. Znači nismo spremni da sačekamo izazove 21. veka, ne samo u Srbiji, nego to je problem generalno. To je isto jedna tema koju je Tesla sagledao početkom 20. veka.
Vama u muzej dolazi dosta različitih ljudi, da li postoje neke zloupotrebe, da se pojavljuju neki ljudi koji bi možda ovu postavku iskoristili na neki način u neke loše svrhe?
- Vidite, uvek postoje ljudi koji bi nešto zloupotrebili, sad je pitanje da li je zloupotreba svesna ili čovek koji zloupotrebljava nije ni svestan toga ili čak nije u pitanju zloupotreba a mi to tako tumačimo. Generalno to svi muzeji imaju, sve javne institucije. Ali moram da kažem da je kod nas zaista to vrlo retko, bio je taj jedan slučaj na koji vi mislite, koji je bio u štampi. Ispostavilo se da su to ljudi sa tog festivala "Rezonejt". Naše društvo još nije zauzelo jasan stav. Ako muzej čuva posmrtne ostatke, neko može da postavi pitanje da li čovek u kratkim pantalonama može da prođe pored urne u kojoj se čuva Teslin pepeo. Ali ne možemo mi takvu stvar da rešavamo u novinama. Znači, moramo da kao društvo zauzmemo stav.

Mislim da će ove godine biti jedno 80.000 posetilaca muzeja. Plus imamo putujuću postavku koja je, koliko čujemo, u Ljubljani izuzetno uspešna

Koliko je ispravno shvatanje ovog muzeja kao svetilišta na neki način, neki to tako doživljavaju jer je ovde izložena i urna Nikole Tesle?
- Kada je muzej osnovan 1952. godine, on je kao jedna institucija dobio zapravo tri funkcije. Pravljen je na nekoj originalnoj zbirci od hiljadu predmeta i na nekakvim dodatnim eksponatima. Kao arhiv daleko značajnije jer ima 160.000 originalnih dokumenata. A treća funkcija je da čuva posmrtne Tesline ostatke. Da li te tri funkcije treba da ostanu zajedno ili ih treba razdvojiti, to je pitanje koje tako treba postaviti i na to treba da damo jedan odgovarajući odgovor kao društvo. Znači, definitivno ono što mogu da kažem da muzej treba da razvija svoju institutsku ulogu i da tu ima dosta mogućnosti da se dalje razvijaju istraživanja. Muzej treba da poveća izložbeni prostor, jer je malo 250 kvadrata da se prikažu dela jednog takvog svetskog genija. Što se tiče treće uloge, da li muzej treba da čuva posmrtne ostatke, treba razgovarati o tome. Mi imamo Zakon o kulturnim dobrima, Zakon o sahranjivanju i postoje međunarodni dokumenti koji nisu obavezujući.
Pominje se mogućnost da urna bude premeštena u Hram Svetog Save na Vračaru. Koji je vaš stav?
- Kao direktor Muzeja Nikole Tesle smatram da muzej treba da pomogne da se sprovede dobra procedura. Muzej ne bi trebao po mom mišljenju nikako da kaže: "Mi smo za ovo ili mi smo za ono." Znači, mi treba da pomognemo šta je tu najbolje za srpsku državu. Opet vam kažem, muzej je pravljen u Jugoslaviji, mi se sad nalazimo u Srbiji i Srbija treba da kaže: "Smatramo da je najbolje za srpsku državu, srpski narod u celini i građane Srbije da urna ostane iz tih i tih razloga ili da se premesti iz tih i tih razloga", ali u svakom slučaju taj proces treba da bude transparentan. Ako će to da izazove nove svađe i podele onda mi ne treba to da radimo. To treba da sačeka nekoga ko može da sprovede to bolje od nas.
Da li je ispred Srpske pravoslavne crkve bilo nekog zvaničnog kontakta na tu temu?
- Muzej Nikole Tesle nije dobio nijedan zvanični zahtev.
Jeste li vi lično razgovarali sa ljudima iz crkve?
- Stalno razgovaramo. Kao i sa novinarima, sa ljudima iz grada, države i tako dalje i moj odgovor je upravo svuda isti jer smatram da je to jedini pravi način. Ajde da kao ozbiljni ljudi postavimo tu temu, ajde da dobro promislimo, da pozovemo odgovarajuće ljude, da napravimo odgovarajuće preporuke.
Da li je i na koji način Tesla bio religiozan čovek?
- U etičkom i religioznom smislu on je bio pre svega pravoslavni Srbin, tu nema nikakve dileme. Ako neko tvrdi da je on bio nešto drugo, da je bio Srbin budista ili ne znam šta već taj bi trebalo to da dokaže. Za ovo što ja kažem mi imamo dovoljno dokaza. Što se tiče njegovog odnosa prema religiji, on je kao svi veliki ljudi bio radoznao. On je, čini mi se, bio istinski religiozan čovek zato što je bio povezan sa nekim energijama kojima smo mi okruženi i on je to javno izjavljivao. On se nije libio da govori o odnosu nauke i religije. Pazite, neverovatno je da je u 21. veku ta tema potisnuta i onda kažu: "Ko će religiju neka ide u crkvu, a ko će nauku neka ide u Akademiju nauka." Zaista neverovatno, da mi nismo u stanju kao moderni ljudi da razgovaramo o tome. Tesla je apsolutno slobodno pričao o tome, to je bila tema kojom se bavila naučna zajednica, postoje knjige o tome, postoje njegovi članci o tome.
Pomenuste da bi bilo dobro da se dobije veći prostor za muzej, da se preselite negde. Jel' to postoji kao ideja samo ili na tu temu već konkretno radite?
- Mi smo neke svoje ideje saopštili gradu Beogradu, ja ne bih da vam pričam sad o tome, grad bi trebalo da kaže da li želi ili ne. Ja mislim da postoji neko razmišljanje da bi muzej trebao da bude veći, postoje neke projekcije ali, nažalost, mi živimo u vremenu kada se borimo sa nekim elementarnim ekonomskim problemima. Ako to košta 10 miliona evra prvo pitanje je ko će to da plati, onda drugo pitanje je ko će to da održava ako su ti troškovi veliki. Da li znate kakvo je stanje u kulturi, koliko muzeja trenutno nije rešilo svoj problem. Da li je moguće da Muzej Nikole Tesle bude potpuno samoodrživ? Mislim da je jedan put o kome treba razmišljati put privatno-javnog sektora. Naše komšije su krenule sa takvim partnerstvima u oblasti kulture. Postoji način ali treba tu temu postaviti na dnevni red, nažalost, nije još došla.
Koliki je značaj Muzeja Nikole Tesle za Beograd, za Srbiju? Da li smo mi toga svesni?
- Mislim da bi bilo bolje da na ovo pitanje odgovori neko ko ne sedi u Muzeju Nikole Tesle. Ja ću biti onako lokalpatriota pa ću reći. Čuo sam ljude da pričaju da ima svega nekoliko ličnosti u našoj istoriji da uživaju takav ugled kao što je Nikola Tesla. Njega narod voli, cene ga ljudi i ja nisam video ni u svetu ni u Srbiji da je neko loše nešto rekao o Nikoli Tesli. Do te mere je njegov život bio čist, posvećen, da je to jedan neverovatan primer i mislim da apsolutno to ne koristimo dovoljno u najpozitivnijem smislu te reči. Mislim da nismo dovoljno istražili tu njegovu misao, da smo ga istraživali samo kao naučnika i pronalazača, a nismo istraživali taj njegov misaoni napor da razume svoj život, život oko sebe i šta bismo mi sve pozitivno mogli da postignemo iz toga.}