DISKREDITACIJA

DISKREDITACIJA


Evropska asocijacija za akreditaciju je prošle godine Srbiju, koja je bila punopravna članica, proglasila članicom pod nadzorom, i to uz opasnost isključenja. Ukoliko do izbacivanja dođe, diplome srpskih fakulteta neće biti priznate u EU. Time bi srpsko visokoškolsko obrazovanje, kojim se dičimo, faktički bilo izbrisano s mape Evrope

 

U Srbiji sve preti da postane afera. Školstvo, a posebno ono visoko, prepuno ih je. Upravo zbog toga na sastancima, na kojima pobednici izbora dele resore i formiraju vladu, prosveta kao po pravilu ostaje neželjeno dete kojeg baš niko ne želi rado da se prihvati. To nije ni čudno, ni neljudski, jer retko ko je spreman da se upusti u trom, glomazan i zahtevan resor, za građenje modernog društva – presudan. Sve ministre prosvete, koji su izgleda izvukli najkraću šibicu, godinama dočekuju gotovo identični problemi. Zlobnici bi rekli da su to sve zapravo isti problemi koje niko nikada nije zaista pokušao da reši… I verovatno bi bili u pravu. Jer o raspletima i rešenjima afera “mala matura”, “indeks”, kalkulacije sa Bolonjom, problemu večitih studenata, nepostojanju jasne strategije i usklađivanja sa potrebama tržišta rada, polemici oko dualnog obrazovanja, lažnim ili sumnjivim diplomama, posebno onim doktorskim, neravnopravnom položaju privatnih i državnih fakulteta u kojima se oštećenima osećaju i jedni i drugi, u javnosti se malo zna. Ako uopšte konkretnih rešenja i ima. Korporativni menadžeri bi rekli: prekinite da smišljate izgovore, dajte rezultate. U praksi, cenu najčešće plaćaju studenti i to isti oni koji sutra treba da postanu akademski građani ove zemlje. I da ostanu u njoj.

Zbog najnovije akademske afere koja potresa Srbiju, međutim, paradoksalno i krajnje banalno, najviše bi mogla da profitira upravo država koja je iz potpunog nehata “smislila” način da zadrži svršene studente u zemlji. I to samo zato što Srbiji preti da diplome našeg fakulteta više ne budu priznate u zemljama Evropske unije! To i dalje ne znači da diplomirani inženjer elektrotehnike ili, recimo, diplomirani antropolog neće otići u Nemačku na građevinu ili na prekookeanski brod. Ali to je već neka druga tema.

Da krenemo redom. Problem sa akreditacijama vaskrsnuo je po ko zna koji put. Ovoga puta fakultete koji ulaze u novi ciklus akreditacije dočekala je odluka o uvećanju cena naknade za licencu. Tako je novim cenovnikom, koji je usvojio Upravni odbor Nacionalnog tela za akreditaciju (NAT), a sa kojim se saglasila Vlada Srbije, utvrđeno 19 novih cena (pogledaj okvir), dok je istovremeno rok trajanja akreditacija sa pet, produžen na sedam godina.

Rektorka Univerziteta u Beogradu profesorka Ivanka Popović kaže da je novi cenovnik za akreditaciju fakulteta i studijskih programa neprijatno iznenadio sve, da su cene visoke i da će ukazati Ministarstvu prosvete na taj problem, te da očekuju njihovu podršku.

– Uz puno razumevanje za nezavisnost Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta, ovo je veliki udarac za većinu fakulteta i ne znam kako će se izneti sa tim – rekla je Popovićeva na sednici Senata.

Sankcije na diplome

Dok predstavnici, uglavnom državnih univerziteta ogorčeno tvrde da nemaju para da plate uvećane namete, dok država, na čelu sa Ministarstvom prosvete i Nezavisnim telom za akreditacije, tvrdi da drugo rešenje nije ni bilo moguće budući da NAT mora da bude finansijski nezavisan od države. Upravo to je bio jedan od zahteva Evropske asocijacije za akreditaciju (ENQA), koja je prošle godine Srbiju od punopravne članice proglasila članicom pod nadzorom, i to uz opasnost isključenja. U najgorem scenariju, ukoliko do isključenja zaista dođe, diplome srpskih fakulteta neće biti priznate u državama članicama EU. Time bi srpsko visokoškolsko obrazovanje, kojim se dičimo, faktički bilo izbrisano sa mape Evrope! Međutim, put od punopravnog članstva do evropskog nadzora, prema mišljenju stručnih ljudi, nije se desio preko noći. Nacionalno telo za akreditaciju je, naime, kao pravni naslednik nasledilo probleme prethodne Komisije za akreditaciju (KAPK).

– NAT je morao da promeni sve prethodno važeće pravilnike, od standarda početne akreditacije ustanova, akreditacije studijskih programa, pa i reakreditacije. Pored toga, najveća zamerka evropske asocijacije bila je na to što KAPK donosi konačne odluke, a to bi zapravo trebalo da radi komisija recenzenata u okviru ove institucije. S obzirom na to da je u KAPK-u radilo dvoje recenzenata, ENQA je zahtevala da se angažuje petoro stručnjaka, od kojih jedan mora da bude stranac. To značajno povećava troškove na terenu, jer nijedan stranac neće da radi za manje od 1.300 evra. Pored toga, treba uzeti u obzir i plaćanje drugih članova. Osim toga, nadzor koji će da obavi ENQA ove godine košta 30.000 evra, što moramo da platimo unapred – navodi izvor “Ekspresa”.

Kako tvrde upućeni, naknade za članove Upravnog odbora NAT kreću se oko 75.000 dinara. Tu su i izdaci za recenzente koji proveravaju studijske programe i to za svega 20.000 dinara. Ako se uzme u obzir da je u proseku jedan recenzent zadužen za dva ili tri studijska programa, suma koju zarade nije velika. Zato, kako kaže jedan bivši recenzent, novac nije presudan motiv, što važi i za zaposlene u UO NAT i drugim telima ove institucije. Kakav god motiv bio, akreditacija programa mnogo košta. I to jeste veliki problem, ali je još veći onaj koji vraća stvari na početak. A to je da su pojedini recenzenti nesavesno ocenjivali univerzitete, tačnije, da su akreditacije deljene i šakom i kapom.

– Dok su neki prolazili prilično rigorozne procedure za dobijanje akreditacija, nekim drugim fakultetima, među kojima ipak prednjače oni privatni, do akreditacija su dolazili mnogo lakše. Niko ne može da tvrdi da li je u pitanju bilo nekih političkih pritisaka ili nekih razloga finansijske prirode, ali je činjenica da su pojedini fakulteti, recimo, imali akreditaciju za osnovne studije, ali ne i za master. Problem nastaje onog trenutka kada studenti za to čak i ne znaju – kaže izvor “Ekspresa”.

Možda je upravo najpoznatiji primer slučaj Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru bivšeg muftije Muamera Zukorlića, koji godinama radi bez akreditacije i saglasnosti nadležne komisije, ali uz očiglednu dozvolu Vlade Srbije. Tako je pre oko godinu dana Vlada ponovo donela zaključak da su diplome sa tog univerziteta važeće, o čemu je ministar Šarčević direktno govorio u medijima.

– Kada sam došao na mesto ministra, zatekao sam isti zaključak iz 2015. godine, pa sam zaključio da je to pomalo političko pitanje. Ali više je pitanje da se priča uvede u legalne kanale – rekao je Šarčević za “Insajder” 2017. godine.

Dve godine kasnije, Zukorlićev fakultet i dalje radi, ali ne u dovoljno legalnim kanalima, budući da akreditaciju i dalje ne poseduju. Sličnu nezainteresovanost, kako kaže izvor “Ekspresa”, država pokazuje i kada je u pitanju kupovina ispita. Javna je tajna da se ispit po ceni od 250 evra sređuje u jednom lokalnom kafiću na Vračaru u Beogradu, gde mala grupa ljudi u ime studenata i za određenu svotu dogovara polaganje ispita umesto njih.

Tako se ispostavlja, prema navodima upućenih, da diploma nikada nije bila jeftinija, da nikoga ne interesuju dokazi, istraga, procedura i zdrava logika, što se jasno vidi iz slučaja Pravnog univerziteta u Kragujevcu iz 2007. godine. Tu čuvenu aferu “indeks” pratila je akcija kao iz dobrih trilera – korumpirani zvaničnici, tajni snimci, hapšenja… Proces u kojem je uhapšeno 87 zaposlenih na pravnim fakultetima u Kragujevcu, Nišu i Beogradu, zbog primanja i davanja mita u zamenu za pozitivnu ocenu na ispitima, ni posle 12 godina, međutim, nije ušao u završnu fazu. Ne samo što još nije doneta ni prvostepena presuda, više od polovine optuženih, zbog dužine sudskog postupka, neće biti osuđeno jer je nastupila apsolutna zastarelost.

Svi ovi problemi srpskog prosvetnog sistema sasvim sigurno su, makar u krajnjem ishodu, zasmetali Evropskoj asocijaciji za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). Na pitanja “Ekspresa” oni nisu konkretno odgovorili zbog čega su Srbiju iz punopravnog članstva prebacili “pod nadzor”, i to uz opasnost isključenja.

– Nažalost, ne možemo da vam pomognemo. U ovom trenutku ENQA ne može da komentariše članice i partnere, niti njihov kulturološki kontekst, već samo proces evaluacije kandidata za članstvo u našoj asocijaciji. Takođe, ne posedujemo nikakav uvid u glavne probleme visokoobrazovnih institucija u Srbiji, te stoga nismo kvalifikovani da obezbedimo odgovore na vaša pitanja – naveli su iz ENQA.

S druge strane, navode nezvaničnih izvora “Ekspresa” potvrđuje direktorka NAT Jelena Kočović, koja ističe da je ovaj status nasleđen od KAPK-a.

– Osnovne zamerke su bile da KAPK nije bio nezavisno telo, a pre svega da recenzenti nisu bili potpuno nezavisni budući da oni nisu išli u spoljašnju proveru kvaliteta, već članovi KAPK. Zahtev ENQA je da recenzentska komisija mora da bude petočlana i da je nezavisna u sačinjavanju izveštaja o akreditaciji, na osnovu kojih KAPK donosi odluku o akreditaciji. Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta je formirano kao nezavisno telo i finansira se iz sopstvenih izvora, odnosno od naplate naknada za usluge akreditacije i provere kvaliteta. Naknadama se pokrivaju troškovi recenzenata, troškovi 17 članova Komisije za akreditaciju i troškovi funkcionisanja NAT. U okviru akreditacije radi se i spoljašnja provera kvaliteta i njena cena je sadržana u okviru cene akreditacije, odnosno ne plaća se posebno. Postupak akreditacije, kao i spoljašnje provere kvaliteta u četvrtoj godini akreditacionog ciklusa zahtevaju veoma složen i odgovoran rad petočlane recenzentske komisije, članova Komisije za akreditaciju, kao stručnog organa NAT, i stručne službe koja je administrativna podrška. Taj složeni rad pre svega uglednih redovnih profesora mora da se plati pa su i cene ovih usluga u skladu sa rashodima razumne, odnosno one bukvalno pokrivaju troškove. Cilj NAT je da se podigne kvalitet u visokom obrazovanju. Osim toga, period akreditacije je produžen sa pet na sedam godina, pa kada se izračuna cena po godini akreditacije po starom i po novom cenovniku i uporedi, vidi se da je cena za akreditaciju univerziteta kao i fakulteta povećana za 7,1 odsto. Cena akreditacije studijskog programa je povećana za 58 odsto da bi pokrila troškove – kaže Kočovićeva.

Mali fakulteti, veliki problemi

U celoj toj pometnji, po svemu sudeći, najdeblji kraj će izvući manji državni fakulteti, posebno oni koji nisu deo Univerziteta u Beogradu i koji pripadaju humanističkim naukama. Oni, naime, već muku muče da popune kvotu studenata, što često i ne mogu da urade pa im u pomoć, u vidu subvencija, uskače i država ili pokrajina, ukoliko je reč o Univerzitetu u Novom Sadu. Kako opet nezvanično saznajemo, ovaj Univerzitet već početkom školske godine sugerisao je da cene školarina ne bi trebalo povećavati, jer će u suprotnom i dotacije biti smanjene.

Upravo iz tog razloga pojedini fakulteti koji imaju velikih problema sa budžetom smatraju da bi trebalo odrediti koliko koji fakultet može da izdvoji za akreditacije, a u zavisnosti od prihoda, pa da se taj novac potom sliva u univerzitetsku kasu koja će onda za sve fakultete plaćati akreditaciju. Tome bi se naime, odmah zasigurno pobunili fakulteti koji nemaju problem sa finansijama i koji uvek imaju veći broj zainteresovanih studenata od broja koji upisuju.

– Na zajedničkom veoma konstruktivnom sastanku predstavnika NAT i rektorke Beogradskog univerziteta sa ministrom Šarčevićem iskazano je razumevanje za probleme manjih državnih fakulteta, koji trenutno ne bi mogli da podnesu troškove akreditacije. Država će da pomogne tim fakultetima u podnošenju ovih troškova – kaže za “Ekspres” Kočovićeva.

S druge strane, kako saznajemo, na sastanku sa ministrom prosvete najviše se radilo na iznalaženju zajedničkog rešenja koje bi isključilo povećanje školarina. Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Petar Bulat kaže za “Ekspres” da je već prilikom prvog sastanka dogovoreno da se odredi red veličina i sagledaju svi aspekti kako bi se fakultetima pomoglo da odgovore zahtevima.

– Standardi se menjaju tokom godina i stalno se pooštravaju uslovi, jer se na taj način podiže kvalitet. To je jedan normalan proces i za mene je sasvim u redu što se od nas zahteva da uvedemo strane recenzente za program. To doprinosi boljem kvalitetu i edukaciji. To je nešto što se u svim oblastima društva dešava. Moguće je da mi nismo dovoljno svesni šta se u drugim delovima društva dešava, ali verujte da se stalno radi na podizanju lestvice sistema kako bismo bili sve bolji. Treba sačekati još malo da bi se videlo koji će biti krajnji scenario i koliki će zaista biti troškovi, kako većih tako i manjih fakulteta. Ne kažem da će se to zaista desiti, ali postoji opasnost da će se neki programi, na kojima je relativno mali broj studenata, naći u problemu. Da će fakulteti onda pribeći spajanju tih programa. Čini mi se da i kod države postoji dobra volja da nam pomogne – zaključuje Bulat.

 

Cenovnik za akreditacije

– Univerzitet – 1.080.000 RSD (ranije 720.000 RSD)
– Fakulteti i umetničke akademije – 540.000 RSD (ranije 360.000 RSD)
– Studentski programi – 320.000 RSD (ranije 144.000 RSD)
– Akademija strukovnih studija – 720.000 RSD
– Visoka strukovna škola – 480.000 RSD
– Visoka škola – 648.000 RSD
– Promena studijskih programa – 100.000 RSD
– Zajednički studijski program – 350.000 RSD
– Izdavanje uverenja o akreditaciji ustanove – 48.000 RSD
– Izdavanje uverenja za studijski program – 20.000 RSD
– Spoljašnja provera kvaliteta Univerziteta – 640.000 RSD
– Spoljašnja provera kvaliteta fakulteta i umetničke akademije – 350.000 RSD
– Spoljašnja provera kvaliteta akademije strukovnih studija – 420.000 RSD
– Spoljašnja provera kvaliteta visoke strukovne škole – 320.000 RSD
– Spoljašnja provera kvaliteta za visoku školu – 420.000 RSD
– Spoljašnja provera kvaliteta za studijski program – 180.000 RSD
– Početna akreditacija visokoškolske ustanove i studijskog programa – 2.000.000 RSD (dosad je bila besplatna)

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Marko

    Pa se sad svi čude kad studenti već 15 godina polažu ispite na bubice i na kamerice. Pa pola tih diploma nema nikakav rezultat rada iza sebe, vrede i koliko papir na kojima su napisane. Naravno ima poštene i čestite dece koja se sa radom probijaju napred. https://www.slusalica.net/

+ Ostavite komentar