EPIDEMIJA MALIH BOGINJA U KOMŠILUKU: Vakcina, ipak, jedino rešenje

EPIDEMIJA MALIH BOGINJA U KOMŠILUKU: Vakcina, ipak, jedino rešenje


Neka roditelji koji odbijaju da vakcinišu decu sada ponude rešenje za epidemiju u Rumuniji, kaže dr Branislav Tiodorović

Epidemija malih boginja koja se u Rumuniji pojavila početkom 2016. godine poprima dramatične razmere. Od početka epidemije do 4. marta ove godine, prijavljeno je više od 3.100 slučajeva obolelih i 16 smrtnih ishoda, a među obolelima je najviše beba i dece od jedne do četiri godine.
Prema rečima dr Verice Jovanović, v. d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, nema opasnosti od proširenja epidemije iz Rumunije u Severnobanatski okrug jer je, kako je naglasila, obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja na teritoriji tog okruga dobar i iznosi više od 97 odsto.
– U Rumuniji je oboljenje registrovano u 26 od 42 okruga, a najveći broj obolelih evidentiran je u oblasti Caras Severin na zapadu zemlje, na granici sa Srbijom. Prema dostupnim podacima o obolelima u toj zemlji, čak 98 odsto slučajeva obolelih je nevakcinisano, i to treba istaći – kaže dr Jovanović za „Ekspres”.
Naša sagovornica naglašava da u Srbiji nema mesta za strah od epidemije i da se sprovode sve mere epidemiološkog nadzora.
– Od početka godine do 17. marta, na teritoriji Rasinskog okruga u sedam slučajeva laboratorijski je potvrđeno prisustvo morbila. Zavod za javno zdravlje Kruševac intenzivno prati situaciju i, prema instrukcijama Instituta „Batut”, primenjuje mere za povećanje obuhvata vakcinacijom protiv malih boginja na teritoriji okruga. Trenutno se u organizaciji Zavoda za javno zdravlje Kruševac sprovodi revizija zdravstvenih kartona sve dece, u kojima se evidentira da li je dete vakcinisano. Ukoliko dete nije vakcinisano, stupa se u kontakt s roditeljima i apeluje da, ukoliko nema zdravstvenih kontraindikacija, vakcinišu svoje dete, jer je vakcina protiv malih boginja jedini način prevencije te bolesti – objašnjava dr Jovanović.
Epidemiolog dr Branislav Tiodorović kaže za „Ekspres” da bi za rešenje alarmantnog stanja u Rumuniji sada trebalo pitati sve protivnike vakcinacije.
– Neka oni sada kažu šta da se radi, neka oni ponude rešenje, kao i roditelji koji odbijaju da vakcinišu decu. Iako je dobar obuhvat vakcinacije u Severnobanatskom okrugu, zaraženi pojedinac bez simptoma i bez jasne kliničke slike može da dođe u Beograd ili neki drugi grad. Tako smo 2013. iz BiH dobili epidemiju. To su uglavnom bili mladi koji su studirali u Beogradu i Novom Sadu, a koji zbog rata nisu bili vakcinisani – upozorava dr Tiodorović.

Kolektivni imunitet

Vakcinacija protiv malih boginja je jedina moguća prevencija ovako dramatičnih situacija kao što je epidemija u Rumuniji. Reč je o vakcini MMR (vakcina protiv boginja, zaušaka i rubeola), koja je sastavni deo obaveznog kalendara vakcinacije i čije je dve doze neophodno primiti, u drugoj i u sedmoj godini života.
– Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se u zemljama postigne obuhvat vakcinacijom iznad 95 odsto ciljne populacije jer se time obezbeđuje jak kolektivni imunitet. Na teritoriji naše zemlje obuhvat imunizacijom je manji od 95 odsto, ali zdravstveni sistem preduzima sve mere da se postigne što veći obuhvat ciljne populacije. Upravo su i mediji naši dragoceni saradnici i pravi je momenat da se i ovim putem prenese poruka o značaju imunizacije i potrebi da, ako deca još nisu vakcinisana protiv morbila, prime vakcinu – apeluje dr Jovanović.
Ona napominje da je u Rumuniji u poslednje vreme osetan uticaj organizacija koje zagovaraju neobaveznu imunizaciju i njeno izbegavanje, a direktna posledica nevakcinacije dece dala je i epidemiju malih boginja.
– Značajno je istaći da se, ukoliko u jednoj zajednici dođe do pada obuhvata imunizacijom, može očekivati probijanje bedema kolektivnog imuniteta – kaže dr Jovanović i napominje da je, prema preliminarnim podacima Instituta „Batut”, u 2016. godini obuhvat MMR vakcinacijom bio 81 odsto, a revakcinacijom u sedmoj godini života 91,1 odsto. U nekim delovima zemlje, poput Severnobanatskog okruga, obuhvat vakcinacijom veći je i ide i do 97 odsto.

Tako smo 2013. iz BiH dobili epidemiju. To su uglavnom bili mladi koji su studirali u Beogradu i Novom Sadu, a koji zbog rata nisu bili vakcinisani – upozorava dr Tiodorović

– Htela bih da naglasim da su nevakcinisana deca u najvećem riziku od komplikacija bolesti, kao i svaka osoba sa oslabljenim imunološkim statusom. Svu decu od navršenih 12 meseci života do navršenih 14 godina života koja nisu vakcinisana, ili su nepotpuno vakcinisana, treba vakcinisati, odnosno revakcinisati. Kako bi se redukovalo obolevanje od zaraznih bolesti i očuvalo zdravlje svakoga od nas, potrebno je dostići obuhvat od 95 odsto ciljne populacije vakcinacijom protiv morbila. Zato je zadatak svih zdravstvenih profesionalaca da konstantno ukazuju na značaj imunizacije radi očuvanja kolektivnog imuniteta kao bedema koji nas štiti od zaraznih bolesti, uključujući i male boginje – objašnjava sagovornica „Ekspresa”.

Smrtonosne boginje

Zanimljivo je da su morbile i dalje u vrhu tabele zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom. U svetu svake godine od ove bolesti umre više od milion dece, uglavnom u Africi. Međutim, i u mnogim evropskim zemljama registruju se epidemije malih boginja, i to zbog velikog broja nevakcinisane dece. Pritom, prenose se veoma lako.
– Virus morbila prenosi se putem vazduha, kapljičnim putem, kašljanjem i kijanjem obolelih, ili u direktnom kontaktu s nazalnim sekretom ili sekretom ždrela inficiranih osoba. Svaki slučaj morbila se potencijalno može preneti i na osobe koje nisu vakcinisane, a nalaze se u neposrednom kontaktu sa obolelom osobom. Osobe obolele od morbila su najzaraznije dva do četiri dana pre i do četiri dana nakon izbijanja ospe. Kod ove bolesti registruju se sezonske oscilacije u javljanju, s porastom obolevanja tokom perioda kasne zime i proleća – kaže dr Jovanović, uz napomenu da su kod osoba mlađih od pet i starijih od 20 godina moguće komplikacije bolesti s težom kliničkom slikom.
Podsetimo, pre dve godine u Srbiji je usvojen Zakon o zaraznim bolestima, koji predviđa obaveznu vakcinaciju i novčane kazne za roditelje od 30.000 do čak 150.000 dinara ako na svoju ruku odluče da ne vakcinišu decu.
– Osnovni cilj preventivnog programa imunizacije jeste zaštita zdravlja stanovništva i sprečavanje nastanka bolesti. Kalendar obavezne imunizacije, koji je propisan ovim zakonom, definiše kako uzrast, tako i vrstu vakcine koju svako dete treba da primi. Kontrolu i praćenje imunizacije dece obavljaju pedijatri u domovima zdravlja, a sprovođenje Zakona o zaraznim bolestima i u vezi sa sprovedenom vakcinacijom prati Sektor za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja. Krajnji cilj rada inspekcije i svih zdravstvenih profesionalaca jeste dosezanje do nevakcinisane dece preko roditelja i primena svih mera kako bi se deca vakcinisala i time dostigao preporučeni nivo obuhvata od 95 odsto ciljne populacije – dodaje dr Jovanović.
Ona napominje da su pedijatri, kao izabrani lekari, ključni u donošenju roditeljske odluke o imunizaciji dece. Dete mora biti zdravo kada dođe na vakcinaciju, a u slučaju da primete neki zdravstveni problem zbog kojeg bi detetu mogao biti oslabljen imunitet, pedijatar odlaže imunizaciju dok dete ne ozdravi.
Ipak, u svetskoj, ali i u domaćoj javnosti više od 15 godina traje polemika o navodnoj štetnosti MMR vakcine i njenoj povezanosti, između ostalog, sa autizmom. Iako nijedno relevantno istraživanje u poslednjih 15 godina nije utvrdilo povezanost između MMR vakcine i autizma, roditelji čija deca imaju neki od poremećaja iz spektra autizma tvrde da je upravo MMR vakcina kriva za to. Roditelji obolele dece u Srbiji su i javno o tome govorili u medijima, tvrdeći da su im se deca razbolela posle primanja ove vakcine, a polemiku na tu temu je 1998. godine zapravo pokrenula studija koja se bavila povezanošću MMR vakcine i autizma, za koju je kasnije utvrđeno da ima ozbiljne nedostatke.
Iz straha za zdravlje svoje dece, svake godine jedan broj roditelja odluči da decu ne vakciniše, rizikujući da posledice budu kobne. To na svojoj koži poslednjih godinu dana osećaju Rumuni.

DVE DOZE OBEZBEĐUJU IMUNITET

MMR vakcina daje se u dve doze: prva s navršenih godinu dana, odnosno između 12. i 15. meseci, a druga, revakcina, u sedmoj godini, pre polaska u školu. Ove dve doze obezbeđuju imunitet protiv malih boginja, rubeole i zaušaka.
Podsećanja radi, među državama Evropske unije, vakcinacija je obavezna u Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Sloveniji i Malti, a nije obavezna u Italiji, Nemačkoj, Holandiji, Luksemburgu, Velikoj Britaniji, Danskoj, Irskoj, Grčkoj, Španiji, Portugaliji, Austriji, Finskoj, Švedskoj, Kipru, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar