GENIJALCI KOJE GLEDAMO LOŠOM DIOPTRIJOM

Grupa od 18 studenata Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu mesecima se sprema za veliku svetsku smotru u San Antoniju, gde će se 4. marta održati takmičenje pod nazivom „International Future Energy Challenge" i gde će „Ekspedicija 18" predstaviti svoj uređaj za skladištenje energije

Na prvi pogled ne razlikuju se od druge dece koju svakodnevno viđamo na ulici, u javnom prevozu, u kafeima i na splavovima. Niko na tim licima ne bi prepoznao da su to deca iz one sve brojnije kolone koja osvajaju medalje na prestižnim evropskim i svetskim takmičenjima iz matematike, fizike, dizajna, hemije... pa čak i u govorništvu. Nažalost, ta kolona uglavnom nastavlja putem bez povratka, ka zapadnoevropskim prestonicama i SAD, gde kupuju njihovu pamet, umeće, kreativnost... Nije naše da premeštamo međe, za njih se ne pitaju ni ta deca, ali oni su pravo lice Srbije.

Ovo je priča o studentima Elektrotehničkog fakulteta, „Ekspres" je krstio ovaj osvajački tim kao „Ekspedicija 18", reč je o 18 studenata, timu koji se plasirao u polufinale prestižnog svetskog prvenstva u projektovanju i izradi uređaja za skladištenje energije. Takmičenje koje se zove „International Future Energy Challenge" održava se u San Antoniju (Teksas) i na njemu učestvuju studenti najprestižnijih fakulteta iz Kine, Japana, SAD...

Da li ih je strah, plaše li se susreta sa studentima univerziteta koji imaju fantastične reference?

- Oni uče iz knjiga kao i mi. Imaju bolju logistiku i više raznorazne pomoći, ali mi imamo nešto drugo, inventivnost, maštu i veru u sebe -odgovaraju odabrani sa ETF. Tesla im je tako česta tema u svakodnevici, a drugi „Partenon" im je njihov profesor Slobodan Vukosavić, veliko ime svetske IT nauke, čest predavač na svim uglednim svetskim univerzitetima, koji se vratio u Beograd, na ETF. „Njih 18 razvija uređaj za skladištenje energije", objašnjava asistent i drugi mentor projekta Aleksandar Milić. „Mi razvijamo uređaj koji puni ili prazni bateriju. Baterija je velike snage, više od kilovata, kompaktna je i veličine dve teniske loptice. Zbog svoje kompaktnosti ona može naći primenu u različitim modernim aplikacijama kao što su laka električna vozila, električni skuteri, električni bicikli, viljuškari i slične mašine, u sitnijoj industriji. To je obnovljiva energija budućnosti, praktično to znači da se baterija budućnosti može napuniti ili isprazniti za isto vreme koje potrošimo da sipamo benzin u auto."

Studenti ETF su ranije u dva navrata učestvovali na svetskim takmičenjima, 2005. osvojili su prvo a 2016. treće mesto. Problem je u tome što su studenti koji su bili tada u timovima otišli iz Srbije, dok su ljudi iz timova naprednih zemalja ostali na fakultetima, institutima ili u velikim sistemima. Naši su otišli, pre svega u SAD i zapadnu Evropu. Oni su sada vodeći svetski stručnjaci u njihovim institutima i industriji. „Naš mentor prošlog tima danas radi u jednoj od najprestižnijih svetskih kompanija. Zove se Nikola Popov, on je svetsko ime u ovim poslovima. Popov je u ovoj laboratoriji radio i na razvoju električnog projektora, tako da odavde izlaze svetske naučne face", podseća asistent Milić.

Članovi tima „Ekspedicija 18" objašnjavaju da se radi o Laboratoriji za digitalno upravljanje pretvaračima i pogonima.
- Naš profesor Slobodan Vukosavić vođa je te laboratorije i mentor svima nama koji radimo sa njima. On je redovni profesor i mi kao njegovi doktorandi ovde radimo sa njim što u nastavi, što kroz ovakve projekte. Njih 18 jesu ceo tim. Ali podeljen je u tri manja tima. Prvi se bavi razvojem samog uređaja, drugi se bavi softverom koji treba da se ubaci u uređaj i treći razvija marketing, što znači kontaktira sa kompanijama, medijima, bavi se celom logistikom, organizacijom, dokumentacijom i tako dalje. U trećem timu su uglavnom studenti treće godine zato što još uvek nemaju ni znanja, ni iskustva da izvuku ovakav projekat. Uređaj razvijaju studenti četvrte godine i master studija. Polufinale je zakazano za 4. mart u San Antoniju, Teksas.

A šta je to što vas hrani da se bavite naukom?
- Prvo da osvojimo velika znanja koja bismo mogli kasnije da primenimo u praksi. Drugo su putovanja. Otići do Amerike, videti sve to tamo, upoznati druge studente, videti kako oni rade, kako razmišljaju, kako funkcionišu. I druženje u ovoj laboratoriji meni i ostalima baš mnogo znači -objašnjava student Miloš Milešević. U bliskoj budućnosti on sebe vidi „možda negde preko na studijama, na usavršavanju, najradije bi se posle toga vratio u Srbiju, radio u nekoj firmi ili na fakultetu".

- Raniji projekti takmičarskih ekipa ETF, nažalost, nisu našli primenu u praksi u našoj hijerarhiji i industrijskom potencijalu. Studenti su otišli, projekti su ostali ovde, koriste se za dalja unapređenja rada sa studentima. Studenti mogu na njima da rade i mi im to pokazujemo da vide da su takve stvari moguće da se naprave ovde -objašnjava Bogdan Božović i dodaje da je trenutno primarno da tim stekne znanje. Što se tiče materijalnog, ja se vodim onim da nije bitno koliko imam, nego da li sam zadovoljan time što imam. Bogdan svoj život vidi u energetskoj elektronici. „Gde tačno, ne znam. Gde me navede put. Ali bila bi šteta da se raspe ovaj tim."

Nevena Pramentić misli da se ovde život za vredne ljude pretvorio u perpetuum mobile, da je „Ekspedicija 18" danas na onim počecima gde su bile njihove kolege pre dvadeset-trideset i više godina. „Oni su tada imali druge uslove, mi imamo bolju tehnologiju, ali energetika je ta osnova od koje morate da krenete. Ne možete vi sad krenuti od sredine jer prosto ona nije takva nauka. Sve ide nekim svojim tokom i nekim redom. Ne možete da izmišljate sad neku toplu vodu, da nešto radite što već nema neke osnove na nekim prethodnim istraživanjima ili radovima ili bilo čemu. Bilo bi mnogo drugačije da su danas sa nama oni najbolji iz brojnih prethodnih generacija. Mi bismo danas mogli mnogo dalje da dobacimo."

- Nemojte sad misliti da mi kukamo na to što oni tamo u belom svetu imaju ovo ono, a mi nemamo. To je prosto onaj motiv više, da se vi više trudite i date sebe u taj projekat. Ako budu mene pitali kako ste to postigli, ja ću da kažem mi smo sedeli od devet ujutru do jedan po podne i šmirglali to jezgro. Jer stvarno smo to radili - priča Bogdan.

Zanimalo nas je da li se oni kao odabrana deca druže sa ostvarenim klincima iz Matematičke gimnazije, dobijamo zanimljiv odgovor: „Mi ovde u ovoj laboratoriji i na fakultetu imamo stav da nema uspešne i neuspešne dece, nema manje pametnog i više pametnog, inteligentnog i ostalog. Osoba se ceni ne na osnovu jednog kvaliteta ili jedne mane. Potrebna je šira slika da se sagleda, svakom treba dati šansu da pokaže što zna i šta ume."

Kažemo ovim posebnim mladim ljudima da je male neobično da u profesora Vukosavića gledaju kao u oltar. Odgovaraju da je profesor bio u inostranstvu pa se vratio da bi svoje znanje predao njima, profesor je radio i nema gde nije bio. Preko leta predaje na univerzitetima širom Amerike, na celoj istočnoj obali. Radio je u najvećim italijanskim i američkim kompanijama neka tehnička rešenja. Ta profesorova tehnička rešenja koja je razvio primenjuju se u celoj zapadnoj Evropi, u više od osamdeset hiljada industrijskih robota, bez preterivanja! I uvek će u Srbiji biti klinaca koji će trčati ovu maršrutu, samo da cilj ne bude tamo negde u SAD nego ovde.

- To je ono što smo čitali, kad smo na početku projekta čitali radove i proučavali to što mi treba da napravimo, to je, u stvari, nešto što ljudi iz sveta, najbolji stručnjaci u ovoj grani energetike razvijaju i rade na tome. Mi smo od raznih ljudi iz sveta, iz Kine, iz Amerike, čitali radove koje su oni napisali na osnovu toga i pokušavali ovo da napravimo i sastavimo. Mi na osnovu toga što su oni pisali donekle i radimo i pokušavamo da izvučemo ono najbolje iz svega toga što je napisano i naučeno i da ga mi sad konačno napravimo i primenimo -pričaju deca iz „Ekspedicije 18".

Ivan Petrić je na master studijama, idejni tvorac ovog projekta i vođa tima. „Najstariji sam član, radio sam u laboratoriji pre ovog takmičenja za diplomski godinu dana, pa valjda me je to kvalifikovalo za vođu. Kod profesora Vukosavića radio sam diplomski radi skoro godinu dana. Iz tog diplomskog rada je izašao naučni rad koji je pobedio na konferenciji, bar što se tiče onog što je vezano za ovu našu tematiku, čime se mi bavimo. Znao sam za ovaj projekat na našem smeru, da je to najjači projekat koji može da se radi i smatrao sam da mi treba neko praktično iskustvo zato što ovde i jeste dobra stvar kod ovog projekta da je opcija da se primeni ono što smo teorijski učili na fakultetu, sada u praksi prvi put. Od ovog projekta sigurno ćemo imati koristi. Svako ko radi ovde će imati koristi od toga. Imaćemo praktično iskustvo i reference kod nas i u svetu."

Vođa projekta ocenjuje da za sada sve ide po planu.
- Nečim sam više zadovoljan, nečim manje, ali, u principu, za sada sve ide nekim ustaljenim korakom i za sada ja vidim da ćemo mi moći da prezentujemo ono što je potrebno za polufinale, odnosno to što će nam biti potrebno da odemo u polufinale.

A ko su protivnici?
- Protivnici su sa dva univerziteta iz Nemačke, sedam iz Kine, dva sa Tajvana, iz Indije, Australije, Singapura. Najviše ih ima uvek iz Kine jer su u tom glavnom odboru koji određuje, od petoro ljudi, uglavnom su trojica Kinezi. Ali, generalno, Kinezi su stravični. Oni stvarno to odlično rade.
„Ekspedicija 18" je kompaktna. Ne strahuju od pomenutih suparnika.

- Mi radimo našu stvar, uopšte ne razmišljamo o tim drugim timovima. Mi smo od početka krenuli sa nekom našom idejom, pričom o realnom uređaju koji možemo da izradimo. Stvar sa ovim takmičenjem je to što je vremenski ograničeno. Svaki korak koji mi napravimo ne može da bude potpuno optimizovan jer moramo da razmišljamo o tome da to ipak u nekom roku mora da se uradi. E sad, tu su neke zemlje jednostavno u prednosti pošto imaju pristup nekim resursima mnogo brže, a mi radimo tempom kojim možemo. Nema kukanja. Poenta je da mi napravimo najbolje što možemo, znači najviše se takmičimo sa sobom.

Koju muziku slušaju, gde izlaze, sa kim se druže?

- Zavisi od raspoloženja, ništa nije zacrtano -objašnjava Nevena. -Slušamo sve, od Silvane do „Nirvane". Sve zavisi od društva. Dok radimo, slušamo hevi metal, kad se malo opustimo, onda krajiške pesme i tako ide... „Nema raja bez rodnoga kraja..."

I dok sam pun dobre energije u ponedeljak u podne 22. januara izlazio iz zgrade Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu posle razgovora s delom ekipe studenata koji se spremaju na put za Sant Antonio, setih se razmišljanja pokojnog Dejana Medakovića, poslednjeg velikog mislioca iz Srbije. „Srbija neće propasti, spasiće je ova njena deca koja tako često pobeđuju na svetskim olimpijadama i drugim takmičenjima iz matematike, fizike, hemije, u tehnološkim inovacijama, pa čak i u govorništvu. Nisu to deca samo iz beogradskih škola i univerziteta, ima ih iz Niša, Kraljeva, Užica, gde god se okreneš...", govorio je akademik Medaković. Bio je u pravu... Ova deca su deo naše svakodnevice koju gledamo pogrešnom dioptrijom.

Mašina iz 1909.
To je mašina jednosmerne struje i mi ovde nju koristimo za potrebe izvođenja laboratorijskih vežbi i da studenti na njoj mogu da uče neke elementarne stvari. Ovo čime se ovaj projekat sada bavi, energetska elektronika, to je neki najefemerniji aspekt energetike i to je poslednji stadijum gde se generalno u svetu stiglo do sada. Ovo su neke osnove koje su neophodne studentima da bi mogli da razumeju neke naprednije stvari.

Novac
Kad su pre nekoliko meseci počeli da rade na projektu, u laboratoriji nisu imali ni kompjutere. Nekako su ih nabavili, ali sad kad završavaju svoj uređaj za skladištenje energije, pitanje je da li će uopšte otići u San Antonio. Nemaju novaca za put. Treba im suma između 15 i 20.000 evra. Pisali su premijerki Brnabić, kabinetu predsednika Vučića, obraćali su se na adrese nekoliko ministarstava.
Ekspres je dobio odgovor od Nenada popovića, ministra za inovacije i tehnološki razvoj. On je rekao da u ministarstvu novaca ima samo za planirane konkursne projekte projekte, ali će svaakako videti početkom sledeće endelje da sa nekim privrednicima obezbedi pare.