IN MEMORIAM - NEBOJŠA SPAIĆ (1961-2017): Do poslednjeg daha

Na ovom mestu u „Ekspresu" donedavno ste mogli da čitate kolumne našeg Nebojše Spaića. Pod zajedničkim naslovom „Medijadanje", iz nedelje u nedelju secirao je medijsku scenu. Ismevao je besmislene naslove u novinama, razotkrivao lažne priče na portalima, sprdao se sa stilskim greškama i lošim poentama, ispravljao krivo nasađene TV priloge... Novinar tako bogate karijere imao je puno pravo na sve to, stalno nas podsećajući kako bi dobri mediji trebalo da izgledaju. I zato nam je bila čast da imamo Spaju u „Ekspresu"

Kad neko ode, uvek ode pre vremena, ali je posebno tužno kad ode čovek koji je po prirodi, temperamentu i optimizmu stalno bio ispred svog vremena. Pre samo dve nedelje javio se da će malo odložiti pisanje kolumne za „Ekspres" jer se ne oseća najbolje. Od čoveka koji je autorskim tekstom pre nekoliko meseci javno obelodanio borbu sa opakom boljkom, a potom uz mučno lečenje nastavljao da piše, takvu poruku niko nije doživeo kao odustajanje, već samo kao kratku pauzu...
Živeo je po svom, ne cenkajući se kompromisima, onako kao što se to obično posle opisuje - nije imao za čim da žali. Skup je to izbor, u kojem se, nažalost, talože stresovi, a njih je Spaja gutao podjednako strasno kao i mnoge lude kulinarske spacijalitete po belom svetu. Ne deleći užitak ni sa kim, po nekoj čudnoj sopstvenoj hedonističkoj matrici.
Imao je posebnu sposobnost da nasmeje ljude oko sebe. Pitala ga jednom koleginica Ružica Mevorah da li njegova agencija „Farmer i Spaić", iz koje je došao u NIN za glodura, ima nekog stranog principala, a on će lakonski: „Jok! Nego je moj partner seljak pa nismo hteli da nazovemo agenciju Seljak i Spaić, nego ovako, otmenije." Uvek šarmantan i žovijalan u svim komunikacijama s kolegama s kojima je bio u istom rangu rukovođenja, šarmantan i srdačan sa ostalima. Umeo je lako i brzo da stekne prijatelje, ali i da ih sačuva, što nije uobičajeno u ovdašnjim prilikama, pogotovo ne u ovom poslu.
U korporaciju „Ringer Axel Springer" ušao je oprezno. Menadžerske poslove, a podrazumevalo se da glavni urednici treba i time da se bave, nehajno je zaobilazio i spretno preskakao. Već je znao najvažnije, da sastanci nisu mesto za donošenje odluka, več pokrivalica, a da se odluke donose u užim krugovima i u neobaveznim razgovorima. Kad je došao, još nije bilo gotovo otpuštanje ljudi iz bivšeg NIN-a. Na pamet mu nije padalo da u tome učestvuje, bez obzira na to što su to i formacijski bili njegovi poslovi. Kad Spaja obrazloži, bilo šta, svi su bili na njegovoj strani. Nije obrazlagao nadugačko i naširoko, više lakonski i ubojito, bio objektivno u pravu ili ne. A umeo je svaki sukob da obriše kao prašinu s revera i da šarmira kao da se ništa nije desilo. Žene kojima se dopadao bi rekle: „Teško je odoleti Kupidonu!" Jednostavno, bio je mangup, na neki malo finiji način. Zajebant u suštini. I to sa apetitom.
A posedovao je apetit za prave i dobre stvari. Njegova knjiga šašavog naslova „Istinita i poučna istorija Blagoutrobija...", sa zbirkom fantastičnih recepata, predstavlja ozbiljan kulinarski bedeker koji još dugo neće biti prevaziđen na domaćem tržištu. Kakav je to spisateljski maher bio, pokazao je i time što je čitavo poglavlje, „Gurmanlučenje", od dvadesetak stranica, napisao u jednoj rečenici. Kulinarska poema u prozi!
Zavodljiv manipulant, ali osmeh mu je uvek bio iskren, iznutra, neodoljiv. A nema odbrane od takvog nastupa. Pričao je zanimljivo, putovao mnogo, video svašta. Umeo je da ode na dug put, da ga onoliko nema u firmi gde to za sebe niko nije ni smeo niti umeo da osvoji. Nije se libio da uđe u najluđe poduhvate ako je provod bio po njegovoj meri: od letenja zmajem do krstarenja biciklom po Ibarskoj magistrali...
Kakva je to persona bila, lepo je dočarao njegov bliski prijatelj Dušan Mašić na komemoraciji: „S Nebojšom sam se družio skoro 30 godina. Ne znam ni sam kako je to počelo, ali znam da nas je zbližila ljubav prema radiju. Učio sam i ja od njega i on od mene. Uvek je bio korak ispred. Spreman da prihvati rizik koji mnogi od nas ne bi. Napustio je Radio Beograd početkom devedesetih jer je znao da to tako treba i mora. Iz istih razloga se i vratio u 202 posle 5. oktobra. Da menja nepromenjivo. Uvek i svuda je bio samo svoj. Večiti borac protiv birokratije, sistema svih vrsta. Jedini anarhista koga sam poznavao... Zamišljam kako sedi na raskrsnici između raja i pakla. Voleo bi da svrati, da zaviri na par dana pre nego što utone u večnu uživanciju. Sedi, kuje neki mračni plan, gleda sve nas ovde i poručuje: 'Vi niste normalni'! Naš Spaja."
I naš, „Ekspresov" Spaja. Novinarčina koja je pisala do poslednjeg daha.