INTERVJU, BUJOŠEVIĆ, RTS: Mi smo grešni, a vlast trapava

Ponekad se očekuje od RTS-a da nosi barjak ili vlasti ili opozicije. RTS jednostavno ne treba da nosi nijedan od ta dva barjaka. RTS treba da bude ozbiljna, pristojna televizija, da bude stabilizator i političkog i društvenog života Srbije

Draganu Bujoševiću nije bilo lako kada je pre nešto više od godinu dana ušao u Takovsku 10, ne samo zbog manjka u kasi i viška na spisku zaposlenih, već i zbog očekivanja s kojima se suočio. Očekivanja vlasti, očekivanja opozicije, očekivanja zaposlenih, očekivanja evropskih birokrata, očekivanja konkurentskih televizija, pretendenata na njegovo mesto, a i čaršija je zlurado očekivala kako će se snaći u najvećem i najuticajnijem medijskom sistemu u zemlji. Sa svima je do sada već imao poneki problem, ali Bujošević je to morao da očekuje kada se prihvatao ovog posla, jer pravi javni servis, kako će reći u intervjuu Ekspresu, mora da bude "negde između".

- Kao i kada se sastavlja fudbalska reprezentacija ovde se ljudi rado bave RTS-om, njegovim programom, načinom finansiranja, poslovnim potezima...

U kojoj meri kritike ili predlozi koji se pojavljuju u javnosti imaju uticaj na to kako radi RTS ili vas to ne zanima?

- Svako ima pravo da kaže šta god hoće o RTS-u i to pravo ne možete nikome da oduzmete. Mi smo prošle godine uradili nešto što RTS ranijih godina nije radio, organizovali smo javnu raspravu o našem programu i u toj javnoj raspravi je učestvovao vrh RTS-a. Nikada se to ranije nije dogodilo. U toj javnoj raspravi, iskreno rečeno, nismo dobili mnogo korisnih sugestija, zato što većina ljudi govori otprilike „a zašto nas nema u programu" ili „i mi bi trebalo da budemo u programu". Desilo se u Subotici da je predstavnik nemačke nacionalne manjine rekao - „ja znam da vi nemate nikakvu obavezu da pravite emisiju posvećenu nama, ali morali biste da imate tu vrstu emisije". RTS nema dovoljno prostora da bi mogao da udovolji svim takvim zahtevima, a mislim da ne bi bilo ni dobro, da program ne bi imao dovoljan kvalitet, ako bismo udovoljavali svim takvim zahtevima. Slično je i s onima koji nude svoje programe RTS-u. Nama se dešavalo da vlasnici mnogih agencija koje nude serije, emisije RTS-u napadaju program RTS-a po novinama ili na društvenim mrežama onda kada RTS kaže da program koji nude nije za našu kuću. Ali dobro, to je deo ovog posla.

Da li je u Srbiji pređena granica posle koje se neće postavljati pitanje da li nam je potreban javni servis? Da li je realno da stvari krenu u drugom pravcu, da se napravi klima u kojoj će biti moguće da se kaže - šta će nam javni servis, dovoljno je da imamo privatne televizije i tu, neku, poludržavnu ili državnu televiziju koja ne mora da bude mnogo uticajna?

- Mislim da je to vreme iza nas. Postojale su, zaista, u jednom trenutku rasprave o tome da li treba da postoji javni servis i te rasprave su vodile i inicirale pre svega privatne televizije. One s vremena na vreme vraćaju raspravu o tome da li RTS treba da ima reklame ili ne treba. Što se mene tiče, RTS ne mora da ima reklame, ali neko mora da mu na drugi način obezbedi dovoljne prihode. Ali, gde bi onda agencije koje kupuju televizijske sekunde, koje se bave oglašavanjem, emitovale reklame. Ako neko RTS-u ukine pravo na reklame, te reklame neće preći negde drugde, jer druge televizije nemaju sadržaj u kojem mogu da ih emituju. Oglašivači ne vole rijalitije, neće da se prljaju. Uzgred, rijalitije gleda četvrtina Srbije, tri četvrtine ih ne gleda.Užasno je važno da RTS bude najgledanija televizija. Ako nije najgledanija televizija, biće apsolutno nevažna

Užasno je važno da RTS bude najgledanija televizija. Ako nije najgledanija televizija, biće apsolutno nevažna

Za razliku od RTS-a, neki javni servisi u regionu nisu najgledanije televizije. Zašto je visoka gledanost bitna za javni servis?

- Nijedan javni servis u regionu nije najgledanija televizija u svojoj zemlji. HRT je na trećem mestu od tri nacionalne televizije iako ima tri puta više prihoda od RTS-a. Mi smo najgledaniji javni servis otprilike do Rima, Beča, Berlina. Javni servisi nisu najgledaniji ni u Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Sloveniji, Bosni, Crnoj Gori, Grčkoj, Rumuniji. RTS je jedan od 17 javnih servisa u Evropi koji je najgledanija televizija u svojoj zemlji i nalazimo se u najboljem društvu s engleskim BBC-jem, nemačkim ZDF-om, švedskom televizijom, italijanskim RAI... Uglavnom su javni medijski servisi najgledaniji u najrazvijenijim delovima Evrope i naravno simbol svega toga je BBC. RTS je, u trenutku dok razgovaramo, najgledanija televizija u 254 dana ove godine, a prva sledeća je najgledanija u 22 dana. Dakle, ako gledate samo po broju dana, mi smo više od 10 puta gledaniji od prve sledeće televizije. Užasno je važno da RTS bude najgledanija televizija. Ako nije najgledanija televizija, biće apsolutno nevažna. Ljudi koji se bave televizijom i medijima često pominju slogan BBC-ja da je posao javnog servisa da informiše, obrazuje i zabavi. Mi to takođe radimo i jedina smo televizija koja to radi, pogotovo u onom delu - obrazuje. Nijedna druga televizija nema ni obrazovni program, ni naučni, ni kulturni program, iako je obaveza svih da to imaju. Ali, u tom sloganu BBC-ja postoji i nastavak, a on glasi - "da, naš posao jeste da informišeno, obrazujemo i zabavimo, ali ako nismo najgledaniji nećemo taj posao moći da uradimo". I RTS mora da bude najgledaniji, ali ne po cenu toga da snižava kvalitet programa. Naprotiv, mislim da treba da ga poboljšava.

Postoji li zaista pravilnost po kojoj laka zabava, banalni programi donose i visoku gledanost?

- Ja ne verujem u to da ljudi u Srbiji vole da gledaju nekvalitetan program. Podaci pokazuju da je 25 odsto Srbije gledalo rijalitije na dve televizije, a 75 odsto Srbije ih nije gledalo. Neuporedivo je važnija činjenica da ih 75 odsto nije gledalo nego što je 25 odsto gledalo. Ali vi nemate taj osećaj kad pogledate druge medije jer su sve dnevne novine osim „Politike", "Novosti" i „Danasa" prepune upravo onoga šta se dogodilo te večeri u nekom od rijalitija. Ispade da je to jedina bitna stvar kojoj se posvećuje najveći deo prostora. Zašto, ako to gleda samo jedna četvrtina televizijskih gledalaca, a tri četvrtine ne gleda to? Zašto ako su naš Dnevnik i Slagalica i Oko i Jutarnji program i serija u 20 časova - gledaniji.
Naravno, uvek će biti gledaniji neki informativni program pogotovo ako je dnevno aktuelan ili kada mi napravimo neku specijalnu emisiju o bilo čemu, recimo kao što je bila ona pucnjava u Minhenu. Onda odjednom svi pređu da gledaju RTS, jer RTS u tom trenutku jedini ima emisiju o tome. Naravno da će biti najgledaniji sportski program, zabavni, serijski program. Neće biti najgledaniji programi kulture, nauke i obrazovanja, oni jednostavno nisu najgledaniji. Svi pričaju i pišu o tome da gledaju samo Treći kanal RTS-a, kanal kulture i ništa drugo. Me? utim, brojke su apsolutno poražavajuće. Te emisije ne gleda čak ni jedan odsto od svih ljudi koji u tom trenutku sede ispred ekrana. Te emisije gleda, najviše što smo izmerili, 34.000 gledalaca i to onih koji su samo prešli preko tog kanala, a nisu ni odgledali celu emisiju. Ipak, RTS drži taj kanal jer je deo njegove obaveze i to da ima kulturni, naučni i obrazovni program.
Znači li to onda da Treći program rizikuje da zbog niske gledanosti može i da nestane jednog dana?
- Treći program je, nažalost, krenuo ne baš na najbolji mogući način, tako da nema čak ni reklame. On je apsolutni trošak. Ono što pokušavamo da uradimo je da treći program pretvorimo u skupštinski program, a za to nam je potrebna odluka REM-a. Sa skupštinskim kanalom dobili bismo prostor za ozbiljno sučeljavanje političkih stavova. Na tom kanalu bismo onda mogli da vodimo javne rasprave, da se pojavljuje i nevladin sektor i da jedni, drugi, treći govore o svemu šta je najaktuelnije. Mogli bismo da emitujemo mnoge emisije iz političke istorije Srbije, skupštinske istorije i mislim da bi taj kanal onda imao neko svoje puno opravdanje. Na njemu bismo emitovali i sednice skupštinskih odbora, gde je neuporedivo zanimljivija rasprava i pravo sučeljavanje argumenata. Sednica Skupštine često ima pozorišni karakter. To više služi za promociju pojedinih političara nego za ozbiljnu, argumentovanu raspravu. A to bi nam, s druge strane, omogućilo da od drugog programa RTS-a napravimo u punom smislu te reči program kulture, nauke i obrazovanja. On i sad u najvećoj meri jeste to. Pokušaćemo da još malo promenimo drugi kanal, ali on će moći da bude potpuno promenjen tek onda kada Skupština bude prešla na treći program. Naš najveći problem, što se programa tiče, upravo su prenosi sednica Skupštine. Sadašnji ugovor između RTS-a i Skupštine obavezuje nas da prenosimo Skupštinu od 10 sati do 18 sati, ali i posle tog vremena. Taj dogovor se ne poštuje uvek jer se Skupština ne drži svoje satnice da počinje u 10, nego sednice počnu i kasnije. Bitno je to da ne možete dobro da isplanirate šemu drugog programa. Televizija mora da ima strogu šemu i mora da se nje strogo pridržava. Nama dobar deo sadržaja propada jer nemamo mogućnost da ga emitujemo, pa sam predložio odavno, čim sam došao ovde, jula prošle godine, da treći kanal pretvorimo u Skupštinski kanal.

Političari treba da budu svesni da veliki deo toga što rade ne zaslužuje ni prostor u TV dnevniku, a kamoli da bude uživo prenošeno

Da li vam, pored skupštinskih prenosa, planove ometaju i prenosi nekih doga? aja, koji možda ne bi bili po uredničkom izboru - neka visoka poseta iz inostranstva, vojna parada, važna pres-konferencija...
- Nemam ja problem da mi emitujemo paradu, to uvek može da se dogovori. Može da se postigne dogovor i kada su neki stvarno vanredni događaji i kada nešto jeste bitno za politički i za društveni život u zemlji. Normalno je da ćete napraviti neku izmenu u programu. Nije dobro ako je to suviše često i nije dobro ako su ti zahtevi suviše sebični. Ako stižu zahtevi da sve što neko radi, vi to beležite - uživo. Pa ne možete vi da beležite svaki politički događaj, svaki društveni događaj, to je jednostavno nemoguće. Pogotovo je nemoguće imati to u živim prenosima. Ja mislim da ovde političari treba da budu svesni da veliki deo toga što rade jednostavno ne zaslužuje ni prostor u TV dnevniku, a kamoli da bude uživo prenošeno.
Kad vladajuća partija objavi saopštenje u kojem optužuje i napadne RTS, a to se dogodilo nekoliko puta, da li je to pritisak? Kako na to reaguju u kući i šta to izaziva kod novinara koji prave program?
- Svako to doživljava na svoj način. Ja to doživljavam kao nepotrebnu trapavost. Nemam ništa protiv da neko iznosi svoje stavove o RTS-u, to sam već rekao, samo bih voleo da ti stavovi budu argumentovani. Nismo savršeni, umemo da pogrešimo i imali smo očiglednih grešaka. Mislim da političari u Srbiji treba da nauče da reaguju na to na jedan normalniji način. Nećete takvu vrstu obraćanja javnom medijskom servisu videti u Engleskoj ili Nemačkoj. Hajde da se ugledamo na njih. Da, mi smo pogrešili kada nismo stavili da nam prva vest u Dnevniku bude da je premijer Vučić razgovarao s Putinom. To mora da bude prva vest. Ali reakcija na to može da bude manje žestoka. Može da bude, ajde da kažemo pristojnija.
Tabloidi vas napadaju najčešće zbog troškova i sličnih stvari, me? utim, vi se najčešće odlučujete da ih tužite, a ne da s njima javno polemišete. Zašto?
- Reč je pre svega o "Informeru". Ne možemo da polemišemo zato što mi njima pošaljemo podatke, a oni ih ne objave. Onda nema drugog načina nego da ih tužite. Ako Informer objavi da su plate na RTS-u 700. 000 do 800. 000, a da neke, kako kažu, zvezde i zvezdice imaju i po milion i 700. 000, onda vi nemate drugog načina da tu stvar rešite nego da ih tužite sudu. Ja samo ne znam zašto sudu treba toliko vremena da donese presudu jer neke tužbe smo podneli pre godinu dana. Najveća plata na RTS-u je moja plata, ona je 288.000 dinara i to je jedina plata koja po zakonu može da bude javna. Ipak, mi smo objavili spisak plata na RTS-u, bez imena i prezimena ljudi, naravno i ja ne znam zašto je sudu potrebno toliko vremena da donese jednostavnu presudu, da je neko lagao da su plate 800.000 odnosno milion i 700.000 dinara. Ta istina može da se utvrdi čak i ako okrivljeni ne dolazi na ročišta.
Meni ne smeta to kad pišu „žuti Bujke", jer da sam "žuti Bujke" sigurno ne bih bio na ovom mestu, a i sasvim sam siguran da pripadam onom malom broju novinara koji nikada nije nosio nijednu partijsku zastavu. Dakle, to „žuti Bujke" meni ne smeta, meni smeta kada se napada RTS, a svaki od tih napada jeste napad na RTS i kada imate tu vrstu priče da RTS troši ovoliko ili onoliko. Jednostavno, ne troši toliko i svi podaci o troškovima RTS-a su sasvim dostupni. Sve plate u RTS-u, svakog sedmog u mesecu ima Trezor, sa svim detaljima, koliko je osnovna plata, koliko je varijabila, koliko su dnevnice, putni troškovi. Sve postoji u Trezoru Vlade Srbije. Svi podaci koje RTS ima dostupni su svim institucijama ove zemlje i lako se mogu proveriti. Ali pitanje je šta je vaša namera. Da li je vaša namera da blatite i rušite RTS, od čega korist treba da ima neko drugi, neka druga televizija pretpostavljam, ili je vaš interes da stvarno radite na nekom poboljšanju programa RTS-a, da radite na tome da se pare na RTS-u racionalno troše.
Kako ćete onda izaći na kraj s te dve vrste kritike, upućene na račun programa i na račun finansiranja RTS-a?
- Jedna vrsta kritike je da je RTS firma lopova i pljačkaša, a druga vrsta je političke prirode, a to je da li je RTS dovoljno samostalan, da li daje dovoljno prostora svim političkim opcijama. Mi smo jedina prava meta i za vlast i za opoziciju, ako smo ozbiljan javni servis. Imam utisak da se ponekad očekuje od RTS-a da nosi barjak ili vlasti ili opozicije. RTS jednostavno ne treba da nosi nijedan od ta dva barjaka. RTS treba da bude ozbiljna televizija, da bude pristojna televizija, da bude stabilizator i političkog i društvenog života Srbije. Ne treba da bude ni na jednoj od dve strane, on mora da bude negde između i mora da stabilizuje političku situaciju u Srbiji. To je jedina uloga koju treba da ima javni medijski servis. On je osigurač političkog života da ne dođe do neke nekontrolisaane eksplozije. Ako nemate jak i stabilan RTS, ako je RTS minorna TV stanica, neko će u ovoj zemlji za dva miliona evra da izabere i predsednika i premijera Srbije.

Ako nemate jak i stabilan RTS, ako je RTS minorna TV stanica, neko će za dva miliona evra da izabere i predsednika i premijera Srbije

Kako stoje stvari s pretplatom za RTS, da li je finansiranje bolje otkako je ona vraćena početkom ove godine?
- Ja dugujem veliku zahvalnost Vladi Srbije koja je omogućila RTS-u stabilno finansiranje. RTS dugo, dugo godina nije imao stabilno finansiranje i nikad nije znao koliko će imati novca. Prvi put posle deset ili više godina RTS ima stabilan izvor finansiranja i to je omogućeno uredbom Vlade o tome kako se prikuplja TV pretplata. Dakle, to teče u najboljem mogućem redu, ono što je planirano da dobija RTS to i dobija tačno na vreme i u tačno planiranom iznosu. I s te strane nama je neuporedivo lakše da planiramo i da radimo jer znamo kolikim novcem tačno raspolažemo. RTS je od 2007. do 2013. godine uzeo 55 miliona evra kredita, a sada je na nama da vraćamo te kredite koje je neko drugi uzimao. Mislim da ćemo početi da ga vraćamo ozbiljnije od naredne godine ako sve bude u redu s finansijama. Vlada Srbije jeste uradila ogromnu stvar, a to je da je omogućila stabilno finansiranje, ali u Zakonu o javnim medijskim servisima piše da Vlada Srbije treba da obezbedi stabilno i dovoljno finansiranje.
Stabilno jeste, a da li je dovoljno?
- Mi još nemamo dovoljno finansiranje i verujem da ćemo ga dogodine imati. Ili makar dovoljnije nego što ga sada imamo. Pokazali smo da nismo trošili pare na plate, na reprezentaciju... Uložili smo pare u program, u proizvodnju što više kvalitetnog programa i u tehniku jer smo u mnogim stvarima užasno zaostali. Za tehniku smo izdvojili pet puta više nego 2015. godine. Mi smo jedina televizija koja još radi s trakama. Deo opreme koju smo kupovali za Olimpijske igre u Riju vratili smo u Srbiju i tako smo obnovili našu tehniku u Košutnjaku i Aberdarevoj, koja je kupljena 1999. godine. Dakle, mi smo oko 250 hiljada evra opreme koja je korišćena za Olimpijske igre sada ugradili ovde. Pokazali smo da trošimo novac racionalno, a naravno da postoji još mogućnosti za uštedu. Smanjili smo broj zaposlenih za oko tri stotine i obavezali smo se da ćemo smanjiti i naredne godine još za određeni broj. Postoje još neki drugi načini za uštedu, ali ponavljam, uz sve što budemo uštedeli, što budemo dobro uradili, trebaće nam još neke pare da bismo mogli da omogućimo normalan razvoj RTS-a, pre svega u tehničkom i tehnološkom smislu. Da podsetim, postoji jedan član Zakona o javnim medijskim servisima u kojem se kaže da RTS može da se obrati Vladi da iz budžeta dobije novac upravo za tehničko tehnološki razvoj ili za neke velike projekte od nacionalnog značaja. Mi nismo zloupotrebljavali to pravo, ali ako RTS treba da digitalizuje celu svoju arhivu, a to su hiljade i hiljade sati, neko je računao više od dvadeset godina programa, reč je o nacionalnom blagu i kulturnoj baštini ove zemlje, onda bi bilo logično da u tom poslu digitalizacije učestvuje i država.
Očekujete li da u jednom momentu država prestane da finansira RTS direktno, iz budžeta? Koliko je samostalnost javnog servisa ugrožena takvim načinom finansiranja?
- Meni je savršeno svejedno odakle mi dolaze pare, meni je bitno da imam stabilan i dovoljan izvor finansiranja. I drugi javni servisi dobijaju novac od države, dobija ga i BBC, pa se nekada dogovore sa državom, nekada se ne dogovore, kao što se nisu dogovorili krajem prošle i početkom ove godine kada je Kameron srezao neke budžete pa je troje čelnih ljudi iz BBC-ja otišlo zbog toga. Ali nije suština samo u tome da li vam neko daje pare i da li on onda utiče na program. To je samo jedan te priče o, hajde da kažemo, samostalnosti javnih medijskih servisa. Drugi deo priče jeste da li vama funkcionišu nezavisna regulatorna tela koja treba da kontrolišu šta se dešava u javnoj medijskoj sferi, odnosno da li se poštuju svi zakoni. Politika ima apsolutni uticaj u izboru tih regulatornih tela, poput REM-a, njih bira Skupština u kojoj sede politički obojeni ljudi, tako da politika može da ima uticaj i kroz regulatorna tela koja onda donose odluke koje se tiču javnog medijskog servisa i svih drugih televizija. I treći nivo jeste politička kultura. Ja mislim da je to ključna stvar u bilo kojoj zemlji. Ovde je politička kultura takva da političari pozivaju ljude da ne plaćaju pretplatu, a u Švedskoj je politička kultura da ministarka kulture, kada novinari pronađu da u svojoj ranoj hipi-mladosti nije plaćala pretplatu za švedski javni medijski servis, ona automatski podnosi ostavku. I to je ta razlika u političkoj kulturi od koje će u velikoj meri zavisiti to što se zove samostalnost javnih medijskih servisa.

Ovde političari pozivaju ljude da ne plaćaju pretplatu, a u Švedskoj je ministarka podnela ostavku, jer su novinari pronašli da u ranoj hipi-mladosti nije plaćala pretplatu za švedski javni medijski servis

I RTS je, kao i nekoliko drugih televizija, nedavno protestovao zbog pojavljivanja programa Antena TV na „zemaljskim" kanalima. Da li vas to ugrožava? Kako mislite da se izborite s novim emiterom, budući da su njegovi vlasnici državna, a ne privatna preduzeća?
- Stvar je jednostavna. Neko je, a nažalost tu su i državna preduzeća, stavio ruku u džep RTS-a tako što nelegalno emituje program tamo gde ne sme da ga emituje, kršeći sve moguće zakone. Deo para uzet je od RTS-a, mnogo više uzeto je od nekih privatnih televizija kao od Prve ili B92. Svi kanali koji postoje su javno dobro i za njih moraju da postoje posebne dozvole. Deo tih para koje su uzete od nas idu najvećem kablovskom operatoru, a jedno od opravdanja zašto je to urađeno je da bi se suzbio monopolski položaj najvećeg kablovskog operatora kod nas. Naprotiv, pomogli ste mu i uterali ste mu pare u džep. Regulatorno telo za elektronske medije ne reaguje iako ta situacija i dalje traje. Postoji određeni broj kanala za koje država daje dozvolu za emitovanje programa. Da bi neko mogao da to radi mora da se javi na konkurs i mora da dobije dozvolu od regulatornog tela da može da emituje taj program. Nije bilo javnog konkursa, nije bilo odluke Regulatornog tela za elektronske medije. To preduzeće Antena TV, zajedničko preduzeće Telekoma i Emisione tehnike i veza, počelo je da emituje 27 kanala koje ne bi smelo da emituje. Oni nemaju pravo da to emituju zato što nemaju dozvolu i zato što se znaju pravila igre ko, gde i šta može da emituje. Ta pravila ne važe i dolazi do preraspodele gledanosti i do preraspodele novca koja je potpuno nezakonita. RTS je najmanje pogođen time. RTS je jedina televizija kojoj u ovoj godini rastu rejtinzi i prvog i drugog kanala, što se nije dogodilo odavno, pa smo povećali prihod od reklama u ovoj godini za 30 odsto. Dakle, nas će ovo najmanje da pogodi, ali RTS se buni zato što neko krši zakone u ovoj zemlji i što stvara nelojalnu konkurenciju. Mi smo protiv toga i mislim da ćemo podneti tužbe protiv svih koji učestvuju u tom poslu i protiv onih koji se ne oglašavaju a treba da se oglašavaju, pre svega mislim na REM.
Novi Zakon o elektronskim medijima dopušta da ista kompanija bude i emiter i distributer programa, jeste li i u tom pogledu oštećeni?
- RTS-u je pre nekoliko godina zabranjeno da bude i proizvođač programa i emiter. RTS-u je oduzeta Emisiona tehnika zato što je ranije očigledno neko shvatio da se tu nalaze neke pare. Sve ono što je RTS gradio pedesetak godina neko je prisvojio i uzima profit, a RTS treba da plaća Emisionoj tehnici velike pare, iako bi bilo logično da RTS makar u narednih 30 godina ne plaća ništa i da deli profit s Emisionom tehnikom. Čak nije napravljen ni deobni bilans između RTS-a i Emisione tehnike. Ali meni je tu najvažniji podatak da je svim drugim televizijama i kablovskim kanalima omogućeno da istovremeno proizvode sadržaj i da ga distribuiraju. Samo RTS-u to nije dozvoljeno. Neke privatne televizije su čak dobile nemoguće dozvole da su kablovski operatori iako nemaju nijedan milimetar kabla. Svojevremeno je postojala neka vrsta zabrane u štampanim medijima da, ako ja pravim Politiku na primer, nemam pravo da je prodajem, već to mora da radi neko drugi. To pravilo važi i dan danas za RTS, to pravilo ne važi ni za Pink, ni za SBB, ni za Emisionu tehniku, ni za Telekom.
Neki javni servisi su procenili da prenosi najvećih sportskih događaja i nisu baš isplativi, pa su vrhunski svetski sport prepustili privatnim televizijama. Koja je vaša računica na RTS-u, na kojem je i dalje mnogo prenosa najvažnijih sportskih takmičenja?
- Kada sam došao ovde juna 2015. godine otkupio sam prava za Vimbldon od jedne privatne televizije. Otkupio sam ih zato što se toj privatnoj televiziji nije isplatilo. Jednostavno ne možete kroz reklame da zaradite dovoljno da platite taj trošak. Mi smo tada pokrili trošak Vimbldona ali zato što smo kupili po nešto nižoj ceni nego što je bila stvarna cena tog programa. Najskuplji program na televiziji je sportski program. Ljudi koji imaju prava prenosa svake godine nam dižu cene. Dakle, ako Vimbldon ove godine košta 100 nečega naredne će koštati 120 i vi tu ne možete ništa da promenite. To je jednostavno, uzmi ili ostavi. Sve televizije mogu da kupuju to, niko ne sprečava nijednu privatnu televiziju da kupi Ligu šampiona. Mnogi od tih sportskih događaja ostaju finansijski nepokriveni, ali se jednostavno smatra obavezom da RTS to ima. Hajde, da se pojavi neko i da kaže - nećemo sutra imati Ligu šampiona. Da vidimo šta bi se desilo, koji bi potoci, bujice negodovanja bile prema RTS-u. Da, mi znamo da nam se ne isplati Liga šampiona, smatramo to i dalje nekom svojom vrstom obaveze da je imamo, zato što to ljudi žele da gledaju i zato što rejtinzi tih emisija pokazuju da ljudi to hoće da gledaju. Te utakmice se nalaze u najgledanijim emisijama. Olimpijada je, na primer, bila neverovatno gledana. Za vreme Olimpijskih igara u Riju dogodilo se čudo, da je jednog dana Drugi program RTS-a bio gledaniji od Prvog programa. Takođe, na Olimpijskim igrama vi ne možete da pokrijete sve troškove, ali naša zarada je recimo nešto više od 900.000 evra, a trošak je verovatno milion, milion i 100.000 evra. Znači, prošli smo poprilično dobro ali to što ste gledaocima omogućili da sve vreme gledaju Olimpijske igre, to je nešto što jednostavno ne može da se izmeri. I to što smo dobijali pohvale svih tih dana, to jednostavno ne može da se izmeri bilo čime. Jedino smo imali kritiku da smo te pare pogrešno trošili. Sve smo račune dali Ministarstvu finansija, sve svoje troškove, sve dnevnice... Ja i dalje tvrdim da smo tu uštedeli. RTS, na primer, nije imao nijedno iznajmljeno vozilo, Hrvatska televizija imala je četiri iznajmljena vozila, Hrvatska televizija je za javljanje iz zone pored terena platila 100.000 evra, mi smo platili 4.000 evra, naši ljudi su spavali tamo gde mogu, gde je određeno od onih koji su dali TV-prava. U Riju smo imali ekipu koja je brojala isto koliko i hrvatska televizija, isto koliko i slovenačka televizija. Imali smo mnogo manje ljudi nego što je imala mađarska televizija. Dakle, nismo rasipali pare.
Nažalost, retko se govori o nekim delovima RTS-a, koji nisu u direktnoj vezi s programom, ali pripadaju vašoj kući. Poput Simfonijskog orkestra, hora, Big benda, Narodnog orkestra... Da li mogu da budu bezbrižni za svoju budućnost?
- Kada bismo se odrekli tog dela RTS-a, a to je oko 200 ljudi, imali bismo uništenu kulturnu scenu Srbije. Mnoge kulturne institucije zasnivaju svoj opstanak upravo na orkestrima i na muzičkoj produkciji RTS-a. Šta bi bilo s Kolarcem kada bismo izvukli iz njega sve koncerte Simfonijskog orkestra RTS-a ili hora RTS-a? Pokušaćemo da pronađemo neki stalni prostor za Simfornijski orkestar, Big Bend i za Narodni orkestar jer u njima se nalazi ogroman kvalitet i to je nešto što RTS mora da sačuva. Ljudi koji rade u našim orkestrima imaju neuporedivo manja primanja od kolega iz drugih sličnih orkestara, ali rade svoj posao izuzetno dobro, izuzetno kvalitetno.
Antrfile:
Šta kažu knjige, kako posluje RTS?
- Kada sam počeo ovde da radim 5. juna 2015. godine, podatak je bio da je RTS u prethodnoj godini imao prihod od 94,5 miliona evra. U idućoj godini, 2015, kada sam ja preuzeo mesto generalnog direktora, imao je prihod od 72 miliona evra, dakle, 22 miliona manje. Ove godine ćemo imati prihod verovatno negde oko 85-86 miliona. Naši knjigovodstveni podaci pokazuju da je RTS 2014. godine napravio gubitak od 14 miliona evra, 2015. godine smo imali dobit od tri miliona i to kada smo imali 22 miliona manji prihod. Ove godine ćemo verovatno imati dobit od šest miliona evra. Dakle, imamo manje para, poslujemo pozitivno i imamo neuporedivo, neuporedivo više programa. Pre dve godine RTS je emitovao 20 sati novog serijskog programa, mislim da ove godine, ako budemo emitovali sve što sada imamo, možemo da dođemo na nekih 80 sati novog serijskog programa. Dakle imaćemo osam ili devet puta više programa za neuporedivo manje novca. Istovremeno, uložili smo neuporedivo više novca u investicije.}