INTERVJU, VEDRANA RUDAN: Samo je budalama bitno ko će doći na vlast u Srbiji i Hrvatskoj

Zaista mislim da je vaša zemlja vaša i da bi "vaši" ljudi trebalo da budu prema njoj kritični. Uostalom, poludim kad me neko doživljava kao "glas naroda", bilo čijeg naroda. Ja sam svoj glas, pišem o temi koju sama izaberem, moj stav nikad nije bio "protivhrvatski" ni "prosrpski", pišem proljudski i nemam iluzija

Vedrana Rudan ima brojnu i vernu čitalačku publiku u Srbiji već godinama i nastoji da sa njom što češće bude u kontaktu. Na nedavnom Beogradskom sajmu knjiga promovisala je novi, sedmi, roman pod naslovom "Muškarac u grlu". Mediji u Srbiji ne propuštaju da prenesu neki od njenih blogova sa sajta rudan.info, a ti tekstovi, po oštrini i po pogotku u metu, nemaju veliku konkurenciju među autorima na Balkanu. Sagovornica Ekspresa ponosna je na svoju intelektualnu nezavisnost, prezire potkupljive ljude i autoritete "novog svetskog poretka", ali zvuči zadovoljno kada kaže: "Globalizaciji je odzvonilo!" Prihvatila je intervju za Ekspres pod uslovom, kako je rekla, da pitanja budu "pametna"!

Šta ste odneli kući sa Beogradskog sajma knjiga osim utisaka sa promocije svoje nove knjige "Muškarac u grlu"? Imala je zavidan publicitet u medijima u Srbiji. Možda nešto novo od ovdašnjih autora? Šta, osim knjiga, obično ponesete sa sobom kada boravite u Srbiji?

- Brdo "Laguninih" knjiga, deset komada Arsenijevića, novogodišnji pokloni za moje prijatelje, kaput od "Mone", torbu od "Manuala", ako baš insistirate na istini. U Srbiji uvek kupujem knjige jer su pet puta jeftinije nego u Hrvatskoj i cigarete za prijatelje, koje su u Srbiji ne znam koliko puta jeftinije nego kod nas.

Ovde vlada uverenje da ste popularniji u Srbiji nego u Hrvatskoj, delite li takav utisak?

- Ne. U Srbiji me ima u medijima, u hrvatskim medijima ne postojim, pa to tako izgleda. Na državnoj TV me nema jer sam državni neprijatelj, ne bih rekla baš broj jedan, na Novoj TV me nema jer sam jednom davno postavila pitanje zašto se iznad Aušvica vije večni dim, a iznad Gaze pizdin, nisam znala da je vlasnik Nove TV Jevrejin. Na RTL-u me nema jer nisam u njihovom gledanom šouu "Ljubav na sijenu" ili "Mijenjam muža", "ili "Moj orgazam na satu vjeronauka", ili... U pisanim medijima ne postojim jer na svom blogu pišem protiv njihovih sponzora. Zato me ima na www.rudan.info. Ponosna sam na to što me ne vole ni "Srbi" ni "Hrvati" jer nisam deo nijednog od tih krda. Vole me ljudi koji misle poput mene. Među njima ima i Mađara.

Da li je popularnost i zainteresovanost za Vaš rad u Srbiji samo zbog kritičkog odnosa koji imate prema vlasti u svojoj zemlji?

- Mislim da je to ključno. Mnogi mi zameraju što nisam jednako kritična prema vlasti u vašoj zemlji. Ja zaista mislim da je vaša zemlja vaša i da bi "vaši" ljudi trebalo da budu prema njoj kritični. Uostalom, poludim kad me neko doživljava kao "glas naroda", bilo čijeg naroda. Ja sam svoj glas, pišem o temi koju sama izaberem, moj stav nikad nije bio "protivhrvatski" ni "prosrpski", pišem proljudski i nemam iluzija. Pripadnici svih naroda u suštini su zločinci zato jer su ljudska bića. Ali kad već živim ovde gde živim, pišem o zločincima oko sebe.

Zameraju li Vam kod kuće na tome što imate brojnu publiku u Srbiji? Kako se odnosite prema tome?

- Meni niko na ovom svetu nema pravo da išta zamera. Niko osim moje unuke. Teško sam se izborila za svaki svoj stav i pravo na mišljenje. To može samo onaj ko to može da plati. Ne zavisim ni od koga. Zahvaljujući pokojnim roditeljima imam dovoljno love da ne moram da pišem sranja ni po čijem diktatu. Pišem za sebe i svoj užitak. Doduše, na moju žalost, iskreno govorim, hejteri me nekako izbegavaju. Pretpostavljam da znaju da imam apsolutno najopakiji jezik na ovim našim prostorima. U verbalnom ratu sa mnom mrzitelji bilo kojeg profila nemaju nikakve šanse.

Rekli ste nedavno da ne znate šta to znači hrvatsko-srpski odnosi, misleći pritom na politiku, pa ćemo to zasad staviti na stranu. A postoje li dobri odnosi među "običnim" ljudima iz Hrvatske i Srbije, pa i Vi ste deo tih odnosa?

- Mešanje službene politike i odnosa među "običnim ljudima" jeste mešanje krušaka i jabuka. "Obični ljudi" nisu autori našeg rata. Ratovali smo, sve se više teoretičara javlja koji pobijaju moju tezu jer su stranci tako hteli. To je jedina istina. Jugoslavija je bila test za dešavanje kojekakvih "proleća". Libijsko, sirijsko... Već nas dvadeset pet godina uporno uveravaju znalci svih profila kako smo "divlji Balkanci" i kako se zato Jugoslavija raspala u krvi. Pogledajmo rezultat. Ko je pobedio u našem ratu? Pobedili su Ameri, Nemci, Francuzi, Holanđani i nekolicina lokalnih ratnih profitera koji su danas "ugledni tajkuni". Obični ljudi izgubili su sve što su imali, a imali smo mnogo. Stanove, kuće, zdravlje, školovanje, pravo na rad, pravo na penziju, pravo na samopoštovanje. Jugoslavija je bila velika i, u odnosu na ove današnje kvazidržave, organizovana zemlja. Novokomponovani istoričari pokušavaju svim snagama da pljunu na našu bolju prošlost, ali ja nikad nisam pušila njihovu priču, ni tezu da su Balkanci divljaci jer su Balkanci.

Da li je ljudima u Srbiji zaista bitno ko će doći na vlast u Hrvatskoj i obratno? Da li su ljudi u dve zemlje postali do te mere politički međuzavisni?

- Samo je glupanima bitno ko će doći na vlast u Hrvatskoj i Srbiji. Pametni znaju da na vlast dolaze oni koje izaberu Ameri. Vaši vlastodršci još uvek se nisu odlučili kome će se bogu moliti. Da li Putinu ili Trampu. "Mi" smo se, sirote budale, svim snagama borili, kad kažem "mi" mislim na korumpirane medije i političare, protiv Trampa iako on nikako ne može da bude gori od gospođe Klinton, koja je definitivno najogavnija osoba koja se unazad dvadesetak i više godina ukazala na svetskoj političkoj sceni. Bolesnica opsednuta moći, nasiljem, bešćutna poput čuvara u Aušvicu. Trenutno se svetom valja histerija protiv "zločinca" Putina. Kao da je teško uporediti njegove zločine sa NATO zločinima. U tom kontekstu, Putin je svetac. Zapad mu najčešće zamera na gušenju ljudskih prava u Rusiji. Baš me zanima koja ljudska prava imaju crnci u Americi. Koja i kakva ljudska prava ima bilo ko na Zapadu ako je siromašan, bez love i posla? Nije nebitno ovde spomenuti da u Švedskoj, primera radi, ljudi imaju pravo na nacističku stranku i osnovali su je i da muškarci tamo ubijaju svoje partnerke češće nego Balkanci. Treba samo čitati nezavisne portale i sve će nam biti jasno. Internet je čudo. Pomogao nam je da shvatimo da je za običnog čoveka ceo svet dolina suza.

Koje biste sličnosti, kao najupečatljivije, pronašli kod političara u Hrvatskoj i u Srbiji?

- I jedni i drugi su korumpirani kriminalci koji vezuju konje gdje im gazda kaže. "Gazde" su multinacionalke jer države odavno ne postoje. Da se malo reklamiram. Jedna sam od retkih koja je u knjizi "Uho, grlo, nož" još 2002. napisala "Pet koka-kola jebe čitav svet". Tada ljudi nisu znali o čemu govorim. Danas je to opšte mesto. Raduje me što će "Laguna" uskoro opet izdati "Uho". Neka klinci koji nikad za nju nisu čuli vide kako se poslednjih dvadeset pet godina odnosi između Srba i Hrvata nisu makli ni za pedalj.

U našem ratu pobedili su Ameri, Nemci, Francuzi, Holanđani i nekolicina lokalnih ratnih profitera koji su danas "ugledni tajkuni"

Sve i da su politički odnosi Srbije i Hrvatske najbolji, oni će se svakog narednog jula i avgusta pokvariti jer će u Hrvatskoj biti praznik u znak sećanja na "Oluju", a u Srbiji dani tuge i parastos. I tako će biti zauvek osim ako se na obe strane nešto ne promeni. Imate li ideju šta bi to trebalo da se promeni?

- Odgovor je veoma jednostavan. Kad proterani Srbi shvate da su se spasli jer su proterani iz Hrvatske, naboj će se smanjiti. Čak ni bosonogi, bedni, gladni Sirijci ne žele u Hrvatskoj da ostanu sat vremena. Iz Hrvatske glavom bez obzira beže i Hrvati. Naravno, kad govorim o "Oluji" u ovom kontekstu, ne mislim na nevine, poginule civile. Doduše, kad čovek pogleda Hrvatsku danas, i oni su na dobitku. Ja smatram da je hrvatsko-srpski rat veštački izazvan. Nije nas zavadila stogodišnja mržnja nego interes Zapada. I danas je Zapadu u interesu da Hrvate plaši Srbima, pa da im tako iz budžeta izbije milijarde za NATO. Nedavno sam čitala knjigu koja govori o tome šta su sve Nemci radili Francuzima u Francuskoj. Pa? Danas Nemci i Francuzi udruženim snagama ubijaju Sirijce, Avganistance i mnoge druge širom sveta. Ako Srbija uđe u NATO, bićemo opet braća rođena i ubijaćemo Libijce, vekovne mrzitelje svega što je srpsko i hrvatsko.

Pohvalili ste letos medije u Hrvatskoj jer su kritikovali Zorana Milanovića zbog izjava u vezi sa Srbijom i Bosnom tokom predizborne kampanje. Je li to bio kratkotrajni blesak medijske samosvesti i nezavisnosti ili je nagoveštaj dobrog trenda da će mediji i ubuduće biti oštri prema onome ko vređa?

- Treba stalno ponavljati, mediji nisu slobodni. Milanović je rekao glupost, ni prvu ni poslednju, a mediji su se na njega obrušili jer je EU odlučila da divljaka koji je bio povremeno van kontrole treba zameniti nekim ko će stalno biti pod kontrolom. Tako su Hrvati "izabrali" Plenkovića, uglađenog gospodina koji je u Evropskom parlamentu naučio lekciju kako treba govoriti i kamo treba otići. Sjahao je divlji Kurta, uzjahao "pitomi" Murta iako su i Kurta i Murta pitomi. Milanovićev problem bio je to što je ponekad znalo da mu padne na pamet, ja sam sigurna da je nema, da je bitan.

Lažne ustaše i lažni četnici su u većini. Glasni, moćni manipulatori, po pravilu nečije sluge koje urliču kad treba uznemiriti krv u žilama naših naroda

Da li je koketiranje sa ustaštvom u Hrvatskoj iskren osećaj ljudi koji to rade ili je to deo njihovog "biznis-plana"?

- Postoji "ustaštvo" i ustaštvo. U Hrvatskoj žive ljudi koji iskreno misle da treba Srbe obesiti na vrbe, kao što u Srbiji žive ljudi koji iskreno misle da je od Hrvata najbolja salata. Lažne ustaše i lažni četnici su u većini. Glasni, moćni manipulatori, po pravilu nečije sluge koje urliču kad treba uznemiriti krv u žilama naših naroda. Mediji su im uvek na raspolaganju. Obični ljudi nasedaju i ne treba im se čuditi. Mediji imaju zastrašujuću moć i mogu da prodaju sve što se trenutno nosi. Pogledajte naše međusobne odnose. U ponedeljak su u hrvatskim medijima svi Srbi četnici, u sredu će naša predsednica vašem predsedniku četniku pasti oko vrata. Važi i obrnuto. Običnim ljudima opsednutim borbom za opstanak lako se pere mozak. Daš mu u ruke zastavu, neka njom maše, pošalješ ga na stadion, neka urla protiv četnika ili ustaša, daš mu šipke da razbije poneku srpsku ili hrvatsku glavu i kud ćeš veće sreće? To što nema, što biste vi rekli, leba da jede lako zaboravi. Pa kad je tako, onda i dalje sadimo vrbe i nadajmo se da će nam u boljoj budućnosti nekoliko Hrvata postati salata.

Otkuda potreba da se utrkujemo u tome ko je bliži ili ko ima bolje veze kod novog američkog predsednika? Recimo, u Sloveniji i u Srbiji, bar u tabloidima, vidljiva je ta trka i povlađivanje Trampu.

- Tramp je postao "najmoćniji čovek na svijetu" ako zanemarimo sve one "koka-kole" o kojima sam govorila. Normalno je da će mu svi pohrliti u dupe. Za koji dan učiniće to i hrvatski političari kad im dođe u glavu da nema nazad. Mislim da je Tramp ipak zatalasao svetsku političku scenu. Globalizaciji je odzvonilo, sve zemlje koje to budu mogle pokušaće da se zatvore unutar svojih zidina, smanjiće se pritisak u odnosu Rusija - Amerika jer je i najvećem kretenu jasno da nema pobednika u nuklearnom ratu. Ono što moćni svetski političari i korporacije ne shvataju jeste to da su ljudi do te mere uništili Zemlju da definitivno odlazimo u propast. Trenutno čitam biografiju Vladimira Velebita, velikog jugoslovenskog političara. Rekao je da ljudi ne shvataju da su samo životinje. Vrsta koja danas jeste ovde, sutra je više neće biti. Čitav svet udruženim snagama brzo korača prema sutra, u kome više neće biti ni Amera ni EU ni "koka-kola" ni vaših praunuka. Pravda prema svim obespravljenim ljudima na Kugli jeste spora ali dostižna.

Znači li našim životima išta činjenica da je gospodin XY postao predsednik Amerike? Neko je ranije predlagao, kroz vic, da za predsednika SAD treba da glasaju svi na svetu jer se svih na svetu tiče ko će doći u Belu kuću.

- Nama bi trebalo da bude potpuno svejedno ko će biti predsednik Amerike, SAD će se s nama ionako loptati kako im padne na pamet. Ni predsednik tu nije previše bitan. Sećate se, Kenedijevi su trajali onoliko dugo koliko je to američka mafija htela.

Gnevni ste na ranije američke predsednike jer su po svetu "pobili milione ljudi". Očekujete li da će novi predsednik SAD prestati da ubija? Priželjkivali ste Trampovu pobedu.

- Priželjkivala sam Trampovu pobedu, bila sam sigurna da će pobediti, u junu ove godine napisala sam na blogu da će pobeda biti njegova, ali nisam toliko glupa da mislim da je Tramp svetac. Pročitajte knjigu "Tramp", izdanje "Laguna", pa ćete saznati o kakvom je čoveku reč. Ja imam problem. Klintonove zbog onoga što su učinili Jugoslaviji, mislim na osiromašeni uran, toliko mrzim da to nema veze sa mozgom. Ili ima. Zato mi je drago da je Tramp pobedio. Ja nacereno lice gospođe Klinton više nisam mogla da gledam. Perverzna, zla, bešćutna žena.

Jedan od Vaših tekstova koji je bio među citiranijim u Srbiji bilo je otvoreno pismo papi Benediktu XVI, kome ste se požalili da ste dobili otkaz u Nacionalu. Ne verujem da ste dobili odgovor, ali možda bi vredelo pisati novom papi, Franji, šta mislite? Deluje kao neko ko ima sluha za muke "običnih ljudi". Kako zamišljate njegov mogući odgovor na Vašu žalbu?

- Novi papa ima sluha za muke "običnih ljudi" u koje ne ubraja žene. Zato je za mene ovaj papa ipak samo papa iako ponekad ne izgleda kao papa. Zato nemam kome da pišem.

Da li Vas je papa Franja ubedio u to da želi da menja Katoličku crkvu? Okrenut je siromašnima, tolerantan je prema homoseksualcima, otvoren prema muslimanima...

- Katolička crkva postoji dve hiljade godina. Ona će postati milosti puna onda kada mafija počne da se brine o siromašnima i bolestima, kad tigar počne za ručak da jede salatu, kad vaši mediji i političari krenu da govore i pišu istinu o našem međusobnom ratu. Mislite li da se ovo poslednje neće svideti vašim čitaocima zato što vaši mediji i vaši političari već dvadeset pet godina o našem ratu šire istinu i samo istinu? Već sam vam rekla, briga me šta ko o meni misli.

Ako Srbija uđe u NATO, bićemo opet braća rođena i ubijaćemo Libijce, vekovne mrzitelje svega što je srpsko i hrvatsko

Nedavno ste stali u odbranu homoseksualne ljubavi pevačice iz Srbije, a u isto vreme napali ste licemerje "javnosti", koja je o tome ispirala usta. Hoće li za Vašeg života društvo u Hrvatskoj i Srbiji biti tolerantnije prema homoseksualcima?

- Nigde "normalni" ljudi nisu tolerantni prema drugačijima. I vas nervira kad čovek bez noge sporo ulazi u autobus. Drugačiji su problem jer su manjina. Da preko noći 80 odsto Srba postanu homoseksualci, ni vama ne bi bilo lako ako niste homoseksualac. Danas se demokratičnost bilo koje zemlje na svetu meri odnosom prema homoseksualcima, što je licemerno i prema homoseksualcima i prema ljudima zdrave pameti. Ima toliko bitnijih tema. Svetska glad, bolest, pravo na dostojanstven život, pravo na rad, pravo na obrazovanje, ukidanje ropstva. Najlakše je "brinuti" o pravima homoseksualaca zato sam i ja digla glas u njihovu odbranu. To je tako trendi. Doduše, niste bili precizni u svom pitanju. Ja nisam digla glas u odbranu homoseksualaca nego glas protiv različitog tretiranja u medijima lezbijki i gejeva. Lezbijke, kad su javne ličnosti, mediji rastežu kao vrag grešnu dušu, poznatim dečkima koji vole dečke "poštuju privatnost" jer "imaju decu". To mi smeta.

Nadam se da ste pogledali novi film Rajka Grlića "Ustav Republike Hrvatske". Da li biste stali u odbranu prava glavnog junaka da bude homoseksualac i prava da ima ultranacionalističke političke stavove? Kojeg od dva Vjekoslava Kralja biste javno branili, ili je to nemoguće?

- Koje pitanje. Ja sam film gledala, ali pretpostavljam da većina vaših čitalaca nije. Prevešću vaše pitanje na normalan jezik, iako pitanje nije normalno. Sigurna sam da vam se moj odgovor neće svideti jer ni on nije normalan. Cenim svakoga ko se ponaša u skladu sa sobom. Bio to homoseksualac ili iskreni nacić. Jedina je razlika u tome što me homoseksualac ne pali, a iskrenom naciću, kad ga nanjušim, uvek poželim da sprašim metak u glavu.}