„IZDAJNIK“ KOJI JE SPASAO STOTINE ŽIVOTA

Robert Meklejn prvi je uzbunjivač u istoriji SAD koji je dobio spor protiv države na Vrhovnom sudu. Razotkrivanjem namere Agencije za bezbednost u saobraćaju da smanji broj policajaca na interkontinentalnim letovima sprečio je moguće terorističke napade, ali je zauzvrat, umesto čestitaka i unapređenja, dobio otkaz

Kada mu je na privatni mobilni telefon stigao SMS da otkaže sve hotelske rezervacije po­ čevši od 2. avgusta 2003. godine, Robert Meklejn je prvo mislio da je u pitanju neka gre­ ška. Pitao se kako je mogu­će da Agencija za bezbednost u saobraćaju (TSA), čiji je slu­žbenik bio, na tako nebezbedan način obaveštava zaposlene o planovima. Za to su obič­no korišćeni službeni, zaštićeni telefoni.

Njegovo zaprepašćenje bilo je još veće kada je otkrio da je identičan SMS istovremeno stigao na privatne mobilne telefone svih njegovih kolega, saveznih vazduhoplovnih šerifa (air marshal), zaduženih da obezbeđuju prekookeanske komercijalne letove. U prevodu, to je značilo da će avioni američkih avio-kompanija koji lete na druge kontinente ostati potpuno nezašti­ ćeni od potencijalnih teroristi­ čkih napada. A sve to nepune dve godine od napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. godine, događaja koji je poslužio kao povod da u okviru ministarstva unutrašnjih poslova SAD (Department of Homeland Security) bude formirana TSA.

A kako su te poruke stigle otvorenom vezom, velika je verovatnoća bila da su s njenim sadržajem bili upoznati i teroristi. U tom trenutku, pokazaće kasnije objavljeni obaveštajni podaci, postojale su pouzdane informacije da Al Kaida na nišanu ima 20ak gradova u Americi, ali i širom sveta. Bio je to momenat u kojem se Meklejnov život, ali i život njegove porodice, jednogodišnje ćerke i trudne supruge, okrenuo za 180 stepeni a da on to nije ni slutio. U godinama koje slede Meklejn će najpre ostati bez posla zbog optu­ žbi da je izdajnik. Da bi preživeo, ali i da bi pravdu isterao na sudu, gde je tužio TSA, radio je svakojake poslove, često stotinama, pa i hiljadama kilometara daleko od kuće.

Red i zakon

Devetogodišnji sudski proces okončan je 2015. godine u njegovu korist, presudom Vrhovnog suda (što je prvi slu­ čaj u istoriji SAD), nakon čega je Meklejn vraćen na posao, uz dobijeni status zaštićenog uzbunjivača. To, međutim, nije bio kraj. Usledili su pokušaji da ga proglase ludim, da od njega naprave metu za teroriste i mnogo toga drugog. Meklejn je sve to izdržao i, kako kaže, nastavlja svoju borbu. Jedino u šta ni na trenutak nije posumnjao jeste da je, kako kaže u razgovoru za „Ekspres“, radio za dobrobit svoje zemlje i bezbednost njenih građana. Nije, doduše, verovao da će zbog toga proći kao bos po trnju.

Sve je, dakle, počelo spornim SMS-om čija je sadržina, prema Meklejnovoj proceni, bila otvoreni poziv teroristima da napadnu američke putnič­ke avione na interkontinentalnim letovima i u smrt odvedu hiljade nedužnih ljudi. - To ne samo da je bilo bezbednosni rizik već je sam čin bio protivzakonit jer su koristili nebezbedne kanale komunikacije - priča za „Ekspres“ Meklejn, koji je u Beograd do­ šao na poziv antikorupcijskog portala Pištaljka.rs na Međunarodnu konferenciju „Glasna pištaljka - uzbunjivači i novinari protiv korupcije“.

Prvo se, kako kaže, obratio direktno pretpostavljenom kako bi bio siguran da nije u pitanju neka greška. On mu je, me­đutim, potvrdio da je namera centrale Agencije da smanji broj vazduhoplovnih šerifa jer su ostali bez novca. - A ostali su bez para jer su sebi delili velike godišnje bonuse. A to nisu smeli da ka­ žu Kongresu, koji im odobrava budžet - dodaje Meklejn. Obratio se potom generalnom inspektoratu ministarstva unutrašnjih poslova, ali uzalud. - Razgovarao sam s tri različite osobe. Sve tri osobe rekle su da ništa ne može da se uradi. Još su me upozorili da držim jezik za zubima - kaže Meklejn.

Mediji

U trenutku kada bi mnogi povili vrat, skrenuli pogled na drugu stranu i ubedili sebe da se to njih više ne tiče, Meklejn je postao još odlučniji da ne­ što preduzme. Jedini izlaz video je u tome da o svemu obavesti medije.

- Ponekad morate da se obratite odgovornim novinarima jer oni imaju kontakte. Jer kad mediji kontaktiraju s Kongresom, na primer, Kongres sluša. Ali neće slušati nekoga poput mene ili bilo kojeg obi­ čnog građanina koji pokušava da im ostavi poruku - ka­že Meklejn i to potvrđuje sopstvenim primerom.

Čak ni sada, kada je prepoznatljiv i ima status zaštićenog uzbunjiva­ča, ljudi iz Kongresa ne odgovaraju na njegove pozive i poruke. Nemajući kud, Meklejn se obratio dopisniku NBC kanala iz Vašingtona Broku Miksu. On je bio u kontaktu s kongresmenom Halom Rodžersom, senatorima Čakom Šumerom i Hilari Klinton. Za Meklejna su oni bili nedostižni, ali Miksa su slušali. A on im je preneo upozorenje jednog federalnog agenta da će teroristi upasti u kokpit aviona onog trenutka kada pilot otvori vrata kako bi otišao do toaleta, po pi­ će ili hranu. I sve to zbog toga što je neko pare predviđene za savezne šerife potrošio na bonuse i ko zna šta sve još.

Nakon što je Miksu Meklejnovu informaciju potvrdilo više nezavisnih izvora, objavio je priču. TSA je najpre sve poricala, da bi potom javno „priznala grešku“. - Baš su te reči koristili. Priznali su grešku - seća se on.

Otkaz umesto čestitaka

Plan o redukciji broja vazduhoplovnih maršala je otkazan, a Meklejn je, umesto priznanja i čestitaka, dobio otkaz! - Rekli su da sam otkrio bezbednosno osetljive informacije. Rekli su i da se, eto, nije ništa desilo, da niko nije poginuo. A nije poginuo zato što sam ja otkrio njihov glup plan da smanje broj šerifa jer su ostali bez novca zato što su sebi isplaćivali milionske bonuse - dodaje Meklejn.

U prvom trenutku bio je zbunjen. Mislio je da ga je dr­žava izdala. Kasnije je shvatio da je reč samo o pohlepnim birokratama koje su „čuvale svoje pozicije i mesta da zaposle rodbinu i prijatelje“.

- Demonizovali su me. Govorili su da sam izdajnik. Ceo život sam služio zemlji, prvo kao vojnik, pa kao federalni policajac, a onda sam odjednom proglašen izdajnikom koji odaje tajne informacije - pri­ča Meklejn.

Usledio je mučni sudski proces. Bez posla, Meklejn je bio prinuđen da radi sve i sva­ šta - kao domar u garažama i luna-parkovima, putovao je širom SAD kako bi popravljao krovove oštećene u nevremenu, radio je kao prodavac od vrata do vrata.

- Veći deo vremena ipak sam provodio moleći ljude za novac i pomoć kako bih preživeo. Pomogli su mi prijatelji, porodica... Bilo je i onih koji su me izdali, ali tek kada postaneš uzbunjivač, kada si u problemu, vidiš ko su ti prijatelji seća se Meklejn. Konačno, proces okončan je posle devet godina presudom Vrhovnog suda u Meklejnovu korist. TSA ga je vratila na posao, ali su počeli novi problemi. Rasporedili su ga na let za Saudijsku Arabiju. - Moje lice bilo je svuda: na televiziji, po novinama. Prepoznao bi me svaki pripadnik Al Kaide. Bilo je to kao da su nacrtali metu na avionu i na svakom od putnika - kaže on.

Uz pomoć ljudi iz kancelarije specijalnog branioca SAD, koji se stara, pored ostalog, i o zaštiti uzbunjivača, Meklejn je skinut s tog zadatka, ali mu je sve to stvorilo nove probleme.

- Izbacili su me iz kancelarije, stavili u praznu sobu, govorili su da sam lud i opasan i da treba da nađem psihijatra koji će dokazati suprotno. Poslali su mi na ku­ ću uniformisane policajce da mi oduzmu oružje i strgnu značku. Dva meseca sam morao da objašnjavam ćerkicama i ženi da nisam lud i da neću ponovo ostati bez posla. Bile su u strahu dva puna meseca. To su sve vidovi odmazde koju su primenjivali, iako je Vrhovni sud presudio u moju korist. I dalje pokušavaju da me unište i diskredituju jer verujem da sam učinio nešto dobro za svoju zemlju - priča Meklejn.

I Tramp je uzbunjivač

Dok čeka da se na sudu završi proces po njegovoj žalbi protiv odluke TSA da mu ne poveća platu jer su mu prihodi isti kao i pre 16 godina, Meklejn radi, kako kaže, „posao koji su mu dali i koji ne voli“. Radi kao savezni agent TSA na aerodromima i železničkim stanicama u Vašington DC-u. Njegova je pozicija u rangu agenta FBI.

- Nastaviću da se borim i da štitim javnost, da sprovodim zakon. To je moj posao. Imam značku, pištolj i ogromna ovlašćenja na celoj teritoriji SAD. Mogu da hapsim ljude, da izdajem upozorenja, da pomažem tužiocima. Pre dve nedelje sam, na primer, uhapsio čoveka koji je slikao žene ispod suknje - priča Meklejn, ali dodaje da više korisnih stvari radi kada nije na dužnosti.

- Zovu me drugi uzbunjivači, pričaju mi o svojim problemima jer mi veruju - dodaje. Veliko poverenje ima u predsednika Donalda Trampa.

- Predsednik Tramp pokušava da uzbunjivače sa ugledom postavi u vladine institucije, da spre­či odmazde, želi da se uoče problemi pre nego što neko pogine. Jedan od mojih kolega Brendon Kolmen iz ministarstva za prava veterana je uzbunjivač i Tramp ga je postavio na čelo odeljenja za zaštitu uzbunjivača. Mi smatramo da je i Donald Tramp uzbunjivač. On je razotkrio mnoge lo­še stvari koje su rađene - priča Meklejn.

Na pitanje da li veruje Trampu, posle kraćeg premišljanja odgovara:

- U ovom trenutku mu verujem. Dok ne vidim da nešto nije u redu. A zasad državi ide dobro, ekonomija napreduje. Njegovi ljudi mi pomažu i veoma sam ohrabren - zaključuje Meklejn.