Izvršiteljima nova ovlašćenja

Svega šest godina od uvođenja institucije javnih izvršitelja i dve godine od prvih izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ovaj zakon uskoro će, po drugi put, pretrpeti promene. Prema saznanjima „Ekspresa“, u struč­ nim krugovima uveliko se pri­ ča o promeni aktuelnog propisa iako se još ne zna da li će biti donet potpuno nov zakon o izvršenju i obezbeđenju ili će samo aktuelni dokument biti izmenjen.

Međutim, već je sada izvesno da će javni izvršitelji ovim promenama dobiti šire nadle­ žnosti. Tako će, kako saznajemo, najverovatnije, osim naplate potraživanja na osnovu računa za komunalne ili srodne usluge, javni izvršitelji ubuduće biti nadležni i za naplatu poreskih i carinskih prekršaja! Iako do zaključenja ovog broja „Ekspresa“ nismo dobili odgovore na pitanja iz nadležnog Ministarstva pravde, zamenica predsednika Komore javnih izvršitelja Svetlana Manić potvrdila nam je da su u toku pripreme za promenu zakona.

- Tačno je da će doći do promene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ali ništa više se o tome ne može reći jer je sve još u početnoj fazi. Čak su i radne grupe tek u pripremi. U svakom slučaju, mislim da će se raditi samo na izmenama i dopunama aktuelnog zakona, a ne na donošenju potpuno novog dokumenta. Još je rano o svemu tome govoriti - kaže za „Ekspres“ Manićeva.

S druge strane, sagovornik našeg lista kaže da je aktuelni Zakon o izvršenju i obezbeđenju od samog početka loš i nedorečen.

- Od samog donošenja ovog zakona na stručnim skupovima se priča da je on neprimenjiv. Zakon je prenormiran jer sadrži čak 500 članova, što je van svake pameti. Nisu dobro rešene razne stvari u toku samog postupka, od toga šta izvršitelj može da uradi, šta ne sme, a šta je u nadležnosti suda. Postoji, recimo, zakonska odredba koja kaže da će se re­ šenje o izvršenju smatrati upisanim posle 72 sata od kada je primljeno u katastar. Šta to znači u trenutku kada izvršitelj nema upisano rešenje i kada možda ispred njegovog zahteva stoji još pet drugih nere­ šenih zahteva, a on proda nepokretnost na osnovu toga što smatra da je rešenje upisano u katastar? To je samo jedna od nelogičnosti. Osim toga, sam stil pisanja zakona je na pravno neprihvatljivom i prilično laičkom nivou - kaže sagovornik „Ekspresa“.

Međutim, iako je država prenormirano propisala svaku nadležnost izvršitelja, samu sebe nije obavezala da će javnost izvestiti o njihovom poslovanju. Tako dolazimo u paradoksalnu situaciju da javnost ni na koji način ne mo­že da sazna koliko tačno izvr­ šitelji zarađuju, o čemu je „Ekspres“ nedavno pisao. Češljajući finansijske izveštaje na sajtu Agencije za privredne registre, utvrdili smo da izveštaje o poslovanju toj instituciji dostavlja svega trećina izvršitelja, tačnije samo 72 izvršitelja od ukupno njih 233?! Prostom računicom došli smo do podatka da su za samo poslednje četiri godine ukupni prihodi izvršitelja bili oko 4,9 milijardi dinara ili 41 milion evra.

Podatke o njihovom poslovanju nema ni Komora izvršitelja, iako zakon eksplicitno propisuje da pri imenovanju, kao i jednom godišnje, izvršitelji svoje izve­ štaje podnese tom udruženju. Iz Komore su kratko poručili da takvim izveštajima ne raspolažu. Nešto više od dve nedelje kasnije, negativan odgovor stigao nam je i iz Poreske uprave, odakle su nam na četiri strane pisanog odgovora obrazložili da nam zatražene finansijske izveštaje izvršitelja i podatak o ukupnoj brojci koji su izvršitelji uplatili na ime poreza jednostavno ne mogu dostaviti jer je u pitanju tajna?!

„Odredbom člana 9 stav 1 tačka 5 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanom na zakonu određeno da se čuva kao državna, slu­ žbena, poslovna ili druga tajna“, navodi se u odgovoru Poreske uprave i, između ostalog, dodaje:

„Stavom 2 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da objavljivanje tajnog podatka ugrožava interes poreskih obveznika i javni interese Republike, koji pretežu nad interesom javnosti za pristup informacijama od javnog značaja koje predstavljaju tajni podatak, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene ovim zakonom“