Društvo
19.04.2018. 14:20
R. E. i Natalija Ginić

KAFKIJANSKI POSLOVI NOTARA I IZVRŠITELJA: ZARADE, ZMIJE I NOGE

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Januara prošle godine porodicu Petra P. pogodila je tragedija. Sve je počelo kada su mu jednog jutra iz bolnice javili da mu je preminula majka. U nekoj drugoj priči, drugoj državi, to bi bila dovoljna tragedija. U Srbiji to je samo početak. Da je upao u pravi kafkijanski zaplet Petru P. bilo je jasno kada je nakon ostavinske rasprave shvatio da ne samo da neće moći da podigne 50.000 dinara zaostalih majčinih penzija i tako makar delimično pokrije troškove sahrane, već će još morati da doplati 10.000 dinara kao nagradu javnom beležniku za vođenje ostavinskog postupka (određuje se na osnovu procene tržišne vrednosti zaostavštine pokojnika, umanjene za njegove dugove, uz PDV). Naime, Petar P. notarima je morao da isplati čak 60.000 dinara na ime nagrade za vođenje ostavinskog postupka, za stan od 40 kvadrata u širem centru Beograda. Notara, kojeg je interesovala nagrada, nije zanimalo to što je stan u staroj i poprilično ruiniranoj zgradi.

U troškove su sabrani i dostavljanje poziva i pismena strankama, poreskim organima i sudu, kao i sačinjavanje rešenja, u koje ulazi nagrada za sastavljanje smrtovnice -3.600 dinara plus 20 odsto PDV.

„Smrt je i dalje najunosniji posao", pomislio je Petar P. dok je plaćao troškove. Pardon, nagrade.

Godinu dana kasnije, Petar P. dobio je poziv od izvršioca koji mu je zapretio plenidbom imovine. Tada je saznao da je njegov uredno prijavljeni podstanar, u sada već bivšem stanu njegove majke, u dugovima do guše. „Ovo je sigurno neka greška, pa nisam ja u dugovima", naivno saopšti Petar P. svojoj supruzi, koja mu je nakon kraćeg guglanja objasnila da je sve to ipak po zakonu: „Evo, lepo piše da iz Komore javnih izvršitelja kažu da im zakon daje pravo da plene imovinu i takozvanog trećeg lica, kod kojih je osoba u dugovima prijavljena. Ali rešićemo to, samo treba da nađemo račune tvoje majke za sobnu garnituru i trpezariju iz '63. Tako ćemo dokazati da nameštaj nije njegov".

Dakle, gotovo šestu godišnjicu od uvođenja javnih izvršitelja i četvrtu od ustoličenja javnih beležnika Srbija dočekuje kao da su ovi novusi pravosuđa svoje prakse otpočeli juče. Medije i dalje pune naslovi „Ostaje bez kuće zbog svekrvinog duga!", „Izvršitelji iseljavaju porodicu Havatmi", „Kuća tročlane porodice u Nišu prodata za 7.000 evra zbog duga za struju", „Zbog 2.300 dinara duga traže mu 300.000", „Izvršitelj napadnut štanglom dok je popisivao svinje", ali i „Notarima je 40 kvadrata kao vila na Dedinju", „Advokati: Krivične prijave za javne beležnike koji se bave nadripisarstvom"...

Živa je istina da su sudska izvršenja, pogotovo u Beogradu, rak-rana našeg pravosuđa. Zbog zagušenja u sistemu izvršenja sudskih odluka, ali i rigidnih administrativnih uslova za ulazak u EU i dovođenja stranih investitora, Srbija je 2012. donela novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji je uveo privatne izvršitelje. Da su izvršitelji neophodni pokazuje istraživanje koje je od 2006. do 2009. uradila Svetska banka i USAID -BES u trgovinskim (danas privrednim) sudovima. Istraživanje je pokazalo da je stopa naplate novčanih potraživanja iznosila svega pet odsto, da je za donošenje rešenja o izvršenju bilo potrebno od 10 do 17 dana, prosečno trajanje izvršnih postupka iznosilo je 526  izvršitelja Miljana Trajkovića iz Niša, koji prema pisanju medija mesečno zaradi čak 107.000 evra?! Novine su objavile precizne brojke, uverili smo se i sami kada smo pročešljali Trajkovićeve finansijske izveštaje na sajtu Agencije za privredne registre. Međutim, tamo nas je dočekalo još veće iznenađenje, budući da smo na sajtu APR-a pronašli finansijske podatke za svega 72 izvršitelja, od ukupno 233 koliko ih je licencirano?!

Prema dostupnim podacima (tačnije jedne trećine izvršitelja čiji podaci se nalaze na APR), prostim zbirom došli smo do podatka da su za svega poslednje četiri godine ukupni prihodi izvršitelja bili oko 4,9 milijardi dinara ili 41 milion evra! Kako su nam nezvanično objasnili u Agenciji za privredne registre, brojni izvršioci i notari nisu u obavezi da prijave svoje finansijske izveštaje APR-u jer su prijavljeni kao preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo i svoje izveštaje moraju da podnesu samo Poreskoj upravi. S druge strane, izvršitelji i notari koji su prijavljeni kao privredno društvo ili preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo, izveštaje moraju da podnose i Poreskoj upravi i APR-u. Takvi su očigledno u manjini.

Budući da iz Poreske uprave do zatvaranja ovog broja „Ekspresa" nismo dobili odgovore na pitanja koliko su izvršitelji i notari prethodne godine uplatili u budžet države Srbije kroz porez, niti su nam dostavili tražene finansijske izveštaje onih koji iste nemaju na APR, pokucali smo na vrata Komore izvršitelja Srbije budući da njihovi članovi imaju zakonsku obavezu da pri imenovanju jednom godišnje svoj izveštaj podnesu ovom udruženju. To se i navodi u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, član 501 gde piše: „Komora proverava tačnost podataka iz oba izveštaja tako što pribavlja potrebne podatke od organa koji vode odgovarajuće evidencije o imovini i prihodima"

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju, koje je od petka na kioscima...

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
22°C
12.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve