Kako prepoznati kada vas šef zlostavlja i šta uraditi povodom toga? (VIDEO)

Zaposleni u pojedninim firmama žrtve su mobinga, a da toga nisu ni svesni i da misle da  " to tako treba" pa ne preduzimaju ništa povodom svog nezadovoljstva.

Smatra se da zaposleni nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, pa ne prepoznaju neka ponašanja poslodavca kao mobing i trpe isti, a ključni problem je nedostatak primarne prevencije i to na nivou samih organizacija

U javnosti se često  ukazuje na probleme zaposlenih, nehumane uslove u kojima rade i na osnovu toga se i postavlja pitanje šta je o pravima i informisanosti zaposlenih
Psihološkinja Sarita Bradaš kaže da se pod mobingom podrazumevaju akcije prema pojedincu ili grupi od jednog ili više lica koja za cilj imaju da naruše njegov/njihov integritet, dostojanstvo, ličnost sa krajnjom posledicom eliminacije sa radnog mesta.
Zlostavljač obavlja niz akcija kojim čini da se izoluje osoba,daju se lažne ili se uskraćuju informacije,osoba se ne  poziva se na sastanke kolektiva, podvrgava podsmehu i slično. Bardaš pepričava primer gde je žena koja je bila knjigovođa, prebačena da radi u kamenolomu da prebacuje kamen s jedne gomile na drugu, jer joj je muž bio član sindikalata, prenosi gošća N1.
Ona je istakla da mobing na psihu zaposlenog deluje razarajuće- dolazi do gubitka samopouzdanja, samopoštovanja, anksioznosti pa čak i depresije. Takođe dolazi i do fizičkih manifestacija kao što su lupanje srca, glavobolje, nesanica, agresivnost (usmerena prema drugima ili prema sebi - kao samopovređivanje) povlačenje od drugih, zavisnosnost od psiho aktivnih supstanci ( alkohol, droga).
U poslednje vreme pojavljuje se i "strateški mobing" koji vrši upravljačke strukture, kada žele da se reše viška radne snage, a za to nemaju osnova pa neželjene radnike mobinguju tako što im srkaćuju i produžavaju ugovore iz meseca u mesec, što je veliki stres i osećaj nesigurnosti kod zaposlenog.
Muškarci i žene jednako zlostavljani, a mobing može proisteći iz najobičnijeg konflikta.
Mobing je takođe i bilo kakvo seksualno uznemiravanje, ali može da ima i opis krivičnog dela.
Neslana šala sa polnom konotacijom, zahtevi o ličnim informacijama, poziv na seksualni čin, poziv na ručak ili kafu van radnog vremena sa naglaskom na "nešto više".
Takođe pod polno uznemiravanje se navodi i pričanje "masnog" vica, ukoliko se osobi koja ga govori stavi do znanja da sagovoriniku smeta. Ovo je ispričala Nataša Nikolić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava za N1.

Kao pomoć zlaposlenima koji doživljavaju mobing, Agencija za mirno rešavanje sporova uvela je besplatnu telefonsku liniju koja se zove "SOS mobing" 0800 300 601, putem koje građani mogu da se informišu.

Mile Radivojević direktor ove agencije govori za N1
-"Najčešće ljudi nemaju informacije da te radnje koje se vrše nad njima predstavljaju radnje zlostavljanja"
Pored poziva, građani mogu i od pravnika u Agenciji da dobiju pravno valjan savet, dodao je Radivojević.

Razgovor stručnjaka na N1 pogledajte ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=gGkWlU88j7c