KOJI VIRUS JE MEĐU NAMA?

U trenutku kad u samo jednom danu umru čak četiri osobe, a za svega tri dana oboli novih 15.000 građana, kad se ceo region bori s talasom gripa, zvanične institucije krajnje autistično objašnjavaju situaciju. Zato je u nedostatku informacija logično upitati preti li Srbiji pandemija svinjskog gripa, koja je 2009. odnela 137 žrtava u našoj zemlji?

U trenutku pisanja ovog teksta u Srbiji su zbog posledica gripa AH1N1 umrle 24 osobe, dok je obolelo oko 85.000 ljudi. Epidemija je za sada prijavljena u Nišu, Pirotu, Čačku i Užicu, u narednih nekoliko nedelja očekuje se povećanje broja obolelih, a posete bolnicama su zabranjene. Međutim, osim povišene temperature, kašlja, kijavice, koji su uz komplikacije doveli do smrtnih slučajeva, ovogodišnji grip u Srbiju je doneo i novi simptom - zbunjenost.

U trenutku kada u samo jednom danu umru čak četiri osobe, a za svega tri dana oboli novih 15.000 građana, kada se ceo region bori s talasom gripa, zvanične zdravstvene institucije govore: sve je pod kontrolom i dalje smo u granicama proseka, nema razloga za paniku. Domaći stručnjaci ne mogu da se dogovore da li je virus gripa AH1N1 samo običan sezonski grip s kojim se borimo godinama ili je u pitanju povratak na mala vrata epidemije tzv. svinjskog gripa, koja je pre tačno deset godina harala svetom, a u Srbiji odnela čak 137 žrtava.

S druge strane, iz Hrvatske, koja se takođe bori s tim problemom, dolaze informacije da je većina obolelih u toj zemlji zapravo zaražena pandemijskim virusom AH1N1, takozvanim svinjskim gripom, i da je situacija prilično alarmantna te da se pogoršanje situacije tek očekuje. Kako objašnjavaju, ovosezonski grip uzrokuju dva virusa tipa A - u većoj meri AH1N1 i nešto manje AH3N2.

- U 90 odsto slučajeva reč je o pandemijskom obliku H1N1, a u deset odsto reč je o podtipu H3N2. To što idemo ka vrhuncu sezone gripa ne znači mnogo jer vrhunac nije nešto što traje jedan dan. Prošle godine takav intenzitet trajao je punih 13 nedelja. Ipak, najveći broj obolelih očekuje se kada učenici ponovo sednu u školske klupe - izjavio je Vladimir Draženović, virusolog Nacionalnog centra za influencu pri Hrvatskom zavodu za javno zdravstvo.

Možda je najbolje objašnjenje za to koja je razlika između pandemijskog i sezonskog virusa svojevremeno dao hrvatski specijalista pedijatrije i uži specijalista alergologije i kliničke imunologije na KBC Zagreb Darko Richter. On je istakao da u svetu cirkulišu dve vrste gripe: uobičajena sezonska i pandemijska.

- Grip je virusna zarazna bolest koja na svake dve ili tri godine preraste u značajniju epidemiju, dok se pandemije pojavljuju u nepravilnim razmacima i često nenadano. Dok epidemija nastaje zbog manjih promena u samom virusu, koje ga čine otpornijim na imunitet koji ljudi godinama stiču, pandemija je stanje u kojem ogromna većina čovečanstva nema nikakve zaštitne imunosti zato što je virus naglo mutirao. Do toga dolazi kada se obično više virusa izmeša u organizmu ptica (pataka) i domaćih životinja (svinje, konji, perad), potom se inficira ljudski organizam, a onda se zaraza širi od čoveka do čoveka. Sadašnji svinjski grip u stvari je virus gripa AH1N1. Uzbuđenje je isprva izazvala činjenica da je i poznati španski grip iz 1918. godine bio tipa A/H1N1. Taj virus zaista jeste svinjski, isto kao i pandemijski iz 1918. godine. Međutim, tačnije je nazvati ga novim ili pandemijskim sojem A/H1N1, za razliku od sezonskih sojeva koji su tipova AH3N2, AH1N1 i B. Dakle, treba razlikovati pandemijski A/H1N1 i sezonski A/H1N1 - kaže Richter.

Sličan stav deli i jedan od najpoznatijih srpskih epidemiologa Predrag Kon, koji ističe da ima ozbiljnih razloga za zabrinutost.

- U Srbiji se pojavilo nekoliko virusa koji su nam već poznati: AH1N1, AH3N2 i B. Ovo je baš onaj pandemijski grip koji je harao pre deset godina (tzv. svinjski grip, prim. aut.), ovo je rep te iste pandemije. U toj pandemiji gripa je umrlo 137 ljudi, a javnost se najviše bavila aferom nabavke vakcina, koja je bila lažna. Istovremeno, stvoren je jak antivakcioni lobi, a mnogi se, pored toga što ne razmišljaju o zaštiti vakcinom, leče sami. Često padnemo u krevet tek posle nekoliko dana, kada smo ozbiljno ugrozili zdravlje i zarazili druge, to je jasno bilo vidljivo nakon pandemije, kada je četvrtina stanovništva bila zaražena virusom, odnosno čak dva miliona ljudi. Tada smo shvatili da je sistem registrovao tek svakog sedmog, odnosno da se u proseku šest ili sedam ljudi neće javiti lekaru - izjavio je Kon.

Uprkos ovakvim kritikama i upozorenjima, zdravstvene institucije u Srbiji, osim statističkih podataka o karakteristikama samog gripa, detaljnih objašnjenja nemaju, pa makar ona bila i u cilju smirivanja naroda. Najistaknutiji primer ćutanja je upravo Klinički centar u Nišu, koji danima javnost ne obaveštava o stanju pacijenata obolelih od gripa uprkos velikom interesovanju medija. Osim toga, kako nezvanično saznajemo, zaposlenima u zdravstvenim ustanovama u Srbiji „preporučeno" je s viših instanci da se manje oglašavaju ovim povodom kako ne bi širili paniku među građanima. U sličnom stilu, odgovore na pitanja o kakvom je virusu reč, kakva svu predviđanja i prognoze, kakav tip vakcine se u Srbiji koristi i koliko je ljudi ove sezone vakcinisano, do zaključenja ovog broja nismo dobili.

Da nema razloga za paniku i brigu, a posebno za proglašenje epidemije, uspeli da saznamo tek od pojedinih stručnjaka, koji ipak svi do jednog tvrde da je zaista reč o virusu takozvanog svinjskog gripa, koji ipak sada nije toliko opasan kao 2009. godine, kada je izbila pandemija. Tako epidemiolog Zoran Radovanović objašnjava da je grip koji trenutno hara Srbijom odavno poznat i da je u prošlosti izazvao velike probleme u svetu. Sada se, kako kaže, on odomaćio i postao sezonski grip.

Opširniju priču o Gripu i od čega oboljeva stanovništvo, odnosno, koji je to tip možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji će se od petka naći u prodaji na kisocima