KOLIKA JE CENA HIPOKRATOVE ZAKLETVE

Istraga FBI otkrila je da je švajcarski "Novartis" u Grčkoj podmićivao dva bivša premijera, osam ministara i više od 4.500 lekara i profesora medicine koji su teškim bolesnicima prepisivali samo skupe lekove ovog proizvođača. Isto je i u Srbiji, tvrde upućeni, iako za nadležne nikad "nema dokaza"

Bugarski voz nije izum samo političara i stranaka u izbornom procesu. Iako politički termin, inspirisan nedemokratskim izborima u Bugarskoj, ovaj "voz" pronašao je svoju upotrebu i u drugim segmentima života. Takođe, vrlo koruptivnim, poput zdravstva i farmacije. Legenda kaže da "privilegovani lekari"  poseban položaj kod određenih farmaceutskih kompanija zasluže favorizovanjem njihovog proizvoda koji koriste u terapiji. Kako bi opravdali lojalnost, dokaz za obavljeni posao, dupli recept koji izdaju pacijentu pošalju kompaniji koja nađe način da im se oduži.

Dakle, baš kao što stranka traži od podmićenih glasača da slikaju svoj glasački listić kao dokaz za koji sledi nagrada, tako i lekari u svom "bugarskom vozu" poštuju proceduru. Lekari tako često zarade odlazak na kongres u neku od popularnih i skupih svetskih destinacija, poput Tajlanda, Brazila, Kine, Floride, dok kotizacije, smeštaj i prevoz (što košta i po nekoliko desetina hiljada evra) plaćaju farmaceutske kuće. Lekari dobijaju i skupocene poklone, velike honorare za predavanja na simpozijumima, ali i keš na ruke. Upućeni, koji po pravilu ne žele o ovome da govore javno, kažu da se farmaceutske kuće bukvalno utrkuju ko će pridobiti više lekara i da vrše ogromne pritiske na ustanove, od kojih su "najpoželjnije" one koje se bave lečenjem onkoloških, ginekoloških, kardiovaskularnih bolesnika i dijabetičara.

Dakle, čak i smrt postaje farsa, jer očigledno je bolest jedini sigurni posao kako u svetu tako i u Srbiji.

Da ne možemo da budemo izuzetak od ovakve prakse smatra i Borko Josifovski iz Udruženja "Doktori protiv korupcije".

- Mnogi lekari kod nas, posebno oni viđeniji, imaju sponzore. Svi znamo da farmaceutske kompanije to rade kada žele da promovišu neki proizvod ili uslugu. U slučaju lekara, sponzori obično budu farmaceutske industrije ili proizvođači medicinske opreme i aparata za dijagnostiku. Budući da je promet lekova jako velik, naravno da su i provizije velike. To mogu biti plaćanja kotizacije za učešće na nekim kongresima, uglavnom u inostranstvu, ali i direktno uplaćivanje novca prilikom nabavke opreme, koja se zahvaljujući nečijem autoritetu ili odluci postavi u ustanovi ili uveze. Te pare naravno ne idu na račun, ali ako neki instrument ili oprema zvanično košta 100.000 evra, to zvanično lako može da košta i 110.000 evra, a da razlika ode nekome u džep - objašnjava Josifovski.

"Novartis" u akciji  

Da nije reč samo o praznim spekulacijama potvrđuje i nedavno otkriće grčkih tužilaca, koje se delom bazira na istrazi američkog FBI, čija je istraga otkrila da je švajcarski "Novartis" u Grčkoj podmićivao dva bivša premijera, osam ministara i više od 4.500 lekara i profesora medicine, koji su teškim bolesnicima prepisivali isključivo skupe lekove ovog proizvođača. Zauzvrat patolog iz Patre je, recimo, za godinu dana zaradio 70.000 evra, kardiolog iz Soluna 60.000, a njegov kolega onkolog 45.000 evra. Trag istrage, kako navodi opozicija, vodi čak i do ministra u vladi Aleksandra Ciprasa, ali i do bivšeg premijera Grčke Adonisa Samarasa.

Međutim, "Novartis" je poznat i srpskim pacijentima, i to ne samo po svom širokom asortimanu proizvoda, već i po aferama. Prva afera buknula je 2009. godine kada su slovenački mediji objavili vest da je Vrhovno državno tužilaštvo Slovenije podnelo prijavu protiv filijale ogranka ove kompanije u Ljubljani zbog sumnje da su radi favorizovanja i stavljanja na takozvani klinički protokol leka "aredija" oktobra 2002. godine potkupljivali srpske, hrvatske, slovenačke lekare i zamenika ministra zdravlja Albanije.

Među osumnjičenima isplivala su imena lekara Onkološkog instituta Beograd, doktora Zorana Tomaševića, tadašnjeg zamenika direktora Instituta za onkologiju i radiologiju, i načelnika Dečje onkologije Zorana Bekića. U prijavi se, prema pisanju medija i tvrdnjama advokata anonimne osobe koja je ceo slučaj prijavila, navodi da su srpski lekari za svoje usluge plaćeni po 10.000 evra.

- Pomenute doktore niko nije suspendovao jer je reč o optužbama iz Slovenije koje niko nije zvanično potvrdio - rekao je tadašnji direktor Instituta profesor Nenad Borojević.

Tako je bilo... Ovaj slučaj dobio je epilog u Okružnom sudu u Ljubljani, barem što se tiče ogranka švajcarskog koncerna i šest fizičkih lica iz Slovenije, da bi 2014. ondašnje tužilaštvo odustalo od gonjenja osumnjičenih zbog nedostatka dokaza. Slučaj trojice srpskih lekara više se nije pominjao...

Međutim, godinu dana kasnije u Srbiji izbija nova farmako-afera sa citostaticima, kada policija zbog navodnog primanja mita od 40 miliona dinara i 150.000 evra i organizovanja kriminalne grupe hapsi pomenute lekare Bekića i Tomaševića, ali i načelnicu apoteke na onkologiji Ivanu Popović, kao i tadašnjeg direktora Instituta Nenada Borojevića zbog sumnje da su uticali na povećanu potrošnju citostatika, čiji su uvoznici kuće koje su navodno davale novac. Zanimljivo je da je upravo Borojević svega nekoliko meseci pre hapšenja, prema pisanju medija, obavestio nadležne organe o proneveri 37 miliona dinara iz humanitarnog fonda Katarine Rebrače.
Zbog davanja mita u aferi "citostatici", uhapšeni su i tadašnji rukovodioci farmaceutskih kuća u Beogradu, Vojislav Petrović, direktor "Roša" za Srbiju, Andreja Soretić iz onkološkog sektora "Farma Svis", i Predrag Marković, tadašnji menadžer "Astra Zeneke". Nakon oslobađujuće odluke prvostepenog suda, usledile su identične odluke Specijalnog suda i apelacije, a sve zbog nedostatka dokaza. Kompletan sudski proces trajao je punih sedam godina, koji profesor Borojević nije doživeo jer je 2012. godine izvršio samoubistvo.

Međutim, najveći paradoks ovog slučaja, prema rečima advokata Marka Nicovića koji je u ovom slučaju branio Tomaševića, jeste taj da ni prvostepenim postupkom nisu obuhvaćeni predstavnici farmaceutskih kuća.

Opširiniji tekst možete pročitati u štampanom izdanju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kioscima