KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (3.DEO): Kako su Arkan i Giška ušli u DB i likvidirali albanske i ustaške teroriste

KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (3.DEO): Kako su Arkan i Giška ušli u DB i likvidirali albanske i ustaške teroriste


Giška je bio veoma obrazovan, on je bio planer, određivao je ekipu i delio zaduženja. To se posebno videlo u akciji “Dunav” kada je likvidiran Đureković, gde je svaki član ekipe imao precizne zadatke. Arkan je umeo danima da sedi u zasedi, na krovu zgrade, akcije bi obično vršio kao vuk samotnjak

Jugoslovenska tajna policija prošla je krvav razvojni put od zloglasne i brutalne partizanske OZNE, preko suptilnije UDB-e, do moćne Službe državne bezbednosti (SDB) čije udarne pesnice osamdesetih godina postaju žestoki momci sa asfalta koji “bondovskim” antiterorističkim akcijama u inostranstvu izazivaju divljenje, poštovanje i zavist zapadnih tajnih službi i seju strah među jugo-emigracijom.

Posle Brionskog plenuma, kada je smenjena kompletna garnitura UDB-e na čelu sa Aleksandrom Rankovićem, usledio je duži period lutanja jugoslovenskih obaveštajnih službi, što su emigrantske ustaške i šiptarske terorističke grupe na Zapadu iskoristile da se učvrste i postanu ozbiljan faktor u narušavanju ustavnog poretka SFRJ.

U analizi koju je napravio Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove 1986. godine sabrane su sve najznačajnije terorističke akcije pripadnika emigracije od 1945.do 1986. na teritoriji Jugoslavije. Izvedene su 1423 operacije i ubijeno na desetine jugoslovenskih milicionera, diplomata, građana, uništeno desetine objekata, vozila, paljeno žito, škole, minirane pruge postavljane bombe u bioskope i restorane.

UBICE AMBASADORA ROLOVIĆA Barešić i Brajković

UBICE AMBASADORA ROLOVIĆA: Barešić i Brajković prilikom hapšenja u Švedskoj

Da je služba zrela za promene nagovestilo je ubistvo ambasadora Vladimira Rolovića 1971. u Stokholmu. U likvidaciji su učestvovali ustaški teroristi Miro Barešić, Anđelko Brajković i Ante Stojanov iz „Hrvatskog narodnog otpora“

Početak sedamdesetih predstavlja prekretnicu u organizaciji i delovanju jugoslovenske tajne službe koja je od svog osnivanja u sukobu sa kontrarevolucijom i čiji je zadatak da zaštiti ustavni poredak od spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja, kojih je, zahvaljujući neraščišćenim računima iz Drugog svetskog rata, bilo na pretek.

Da je služba zrela za promene nagovestilo je ubistvo ambasadora Vladimira Rolovića 7.aprila 1971.godine u Stokholmu. U likvidaciji su učestvovali ustaški teroristi Miro Barešić, Anđelko Brajković i Ante Stojanov iz „Hrvatskog narodnog otpora“, na čijem čelu je bio Maks Luburić.

Potvrda o neophodnosti reorganizacije došla je definitivno nakon 20.juna 1972. godine kada je u Jugoslaviju upala teroristička grupa “Raduš” sastavljena od 19 terorista pridošlih iz Australije, Nemačke i Austrije, koji su ubili ukupno 13 i ranili 15 jugoslovenskih građana.

Ubistvo Rolovića i upad terorista bili su signali da su u službi nephodne korenite promene, priseća se za Ekspres.net Božidar Spasić, bivši operativac Službe državne bezbednosti, za koju je radio od 1979. do 1992.godine.

boza spasic drzavna bezbednost

TERORISTIČKE AKCIJE JUGOSLOVENSKE EMIGRACIJE

-Zasedao je Savezni savet za zaštitu ustavnog poretka, čiji je predsednik bio Vladimir Bakarić, koji je referisao Titu o trenutnoj bezbednosnoj situaciji. Tito ga je prekinuo i pitao: „Vlado, kak, vam se to dogodilo da vam, bogati, upadne ta ustaška grupa u zemlju. Budite malo radikalniji tamo u inostranstvu odakle dolaze teroristi“ – ove reči su predstavljale signal za ofanzivnu akciju „Razarač“ kojoj su bile podređene sve službe unutar Jugoslavije i čiji je zadatak bio da se onemogući i spreči bilo kakva mogućnost da teroristi deluju na prostoru Jugoslavije.

Rukovodstvo dobija zadatak da na svakom koraku vrši odabir obrazovanog kadra – pravnika, politikologa, inženjera, ekonomista – koji će raditi u službi. Po tom principu je u SDB 1979.godine primljen je i naš sagovornik.

– Kao diplomirani pravnik bio sam zaposlen u Institutu za međunarodni radnički pokret i slučajno sam upoznao Anđelka Maslića, koji je tada obavljao dužnost pomoćnika tadašnjeg saveznog sekretara za unutrašnje poslove generala Franje Herljevića. Čovek koji je imao bilo kakav gaf ili propust, ne samo lični, već i u familiji, nije prolazio proveru i nikada nije pozvan da se obavesti zašto nije primljen na rad u SDB – objašnjava Spasić i navodi da je period od kraja sedamdesetih do raspada Jugoslavije najuspešniji u radu tajne policije, koja je uspostavila svetske standarde u svom delovanju.

Standarde koji se, kako kaže, tek sada primenjuju u nekim od najvećih obaveštajnih sistema u svetu.

“Goran” je mrtav, aktiviraj plan!

Tajna policija bila je pred velikim ispitom maja 1980. godine kada je preminuo Josip Broz Tito. Spasić za Ekspres prvi put otkriva da je služba tada sprovela veliku akciju “Jedinstvo” čiji se plan nalazio u koverti na kojoj je pisalo “Otvoriti u slučaju smrti Gorana”, a koju je strogo čuvao savezni sekretar partije.

PROČITAJTE JOŠ: 
KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (1.DEO): Kako su Leka i Krcun u Titovo ime štitili narod od neprijatelja

Doživotni predsednik SFRJ je tokom lečenja u bolnicama u Kranju i Ljubljani pa sve do smrti imao kodno ime na nivou obaveštajnih službi i uopšte bezbednosnog sistema tadašnje Jugoslavije.

-Svaka depeša ili dopis o tome da neko spominje Tita, govori u neprijateljskom kontekstu o Titu, njegovoj bolesti i zbivanjima posle njegove smrti bilo je kodovano pseudonimom „Goran“. Kada je Broz umro, u Beograd je stigla depeša sa rečenicom: „Umro je Goran“. Koverat je otvoren i aktivirani su svi planovi za zaštitu zemlje u vreme dovoženju tela „Gorana“ u Beograd, sahrane i svih drugih mera kontrole, otvaranja posebnih punktova, naloga obaveštajnoj mreži da poveća pažnju do maksimuma u vezi eventualnih terorističkih napada ili unutrašnjeg neprijatelja koji bi izazvao nerede tih dana.

AKCIJA "JEDINSTVO" Tajna služba je imala poseban zadatak tokom Titove sahrane

AKCIJA “JEDINSTVO” Tajna služba je imala poseban zadatak tokom Titove sahrane

Kada je Broz umro, u Beograd je stigla depeša sa rečenicom: „Umro je Goran“ što je bilo Titovo kodno ime za Državnu službu bezbednosti. Koverat je otvoren i aktivirani su svi planovi za zaštitu zemlje

Posle Titove smrti u Drugoj upravi SDB-a, zaduženoj za emigraciju, došlo je do potpune reorganizacije. U tajnim prostorijama Instituta bezbednosti na Banjici napravljena je najsavremenija štamparija. Laboratorijama su dati nalozi da prilagođavaju razna oružja za efikasniji pristup teroristima, pa se prave eksplozivne naprave u kutijama za cigarete, konzervama koka kole, penkalama, a u ampulama za injekcije pakuje sastojak čijim bi se gaženjem u nekoj prostoriji stvorio nepodnošljiv smrad.

Spasić se priseća kako je tajna policija ućutkala Matu Meštrovića, sina čuvenog vajara Ivana Meštrovića, koji je živeo u Njujorku, u mestu Seadli River, i bio predsednik Izvršnog odbora Hrvatskog narodnog vijeća (HNV), krovne organizacije koja je okupljala hrvatsku emigraciju.

– Ova organizacija ustaških terorista imala je nameru da se uz pomoć Zapada predstavi kao vlada u egzilu. Otišli smo u Njujork, snimili smo njegovu kuću iz desetak uglova i onda smo u laboratoriji na fotografijama parkirane fordove zamenili automobilima marke Yugo. Ispalo je kako Meštrović napada Jugoslaviju, a on i njegova porodica voze jugiće. Odštampali smo ustaški list koji do tada nije postojao i poslali ga na hiljade adresa ustaških emigranata. Meštrović se više nije oglašavao protiv SFRJ, shvatio je da mu se tajna policija mnogo približila i smirio se određeno vreme – seća se Spasić.

Služba je uvidela da joj u obračunu sa teroristima nedostaju operativci koji bi mogli da se izbore sa ekstremistima i da umesto profesora univerziteta, doktora, mora da angažuje ljude sa one strane zakona.

Foto: Saša Džambić /JUGOSLOVENSKA TAJNA SLUŽBA USPOSTAVILA JE SVETSKE STANDARDE Boža Spasić, bivši obaveštajac

JUGOSLOVENSKA TAJNA SLUŽBA USPOSTAVILA JE SVETSKE STANDARDE Boža Spasić, bivši obaveštajac   FOTO: Saša Džambić

Giška je bio veoma obrazovan, on je bio planer, imao je glavnu reč, određivao je ekipu i delio zaduženja. To se posebno videlo u akciji “Dunav” kada je likvidiran Đureković, gde je svaki član ekipe imao precizne zadatke. Arkan je umeo danima da sedi u zasedi, na krovu zgrade, akcije bi obično vršio kao vuk samotnjak

-Teroristi se nisu kretali po fakultetima, institutima i redakcijama već po bordelima, kafanama, budžacima, a tamo su mogli da im priđu samo oni koji su dobro poznavali taj andergraund ambijent. Zato se služba obraćala za pomoć kriminalnom miljeu – objašnjava bivši debeovac kako su saradnici službe postali vodeći jugoslovenski kriminalci koji su “uživali veliki ugled“  u Evropi.

Organizacija i učešće u izvođenju najvećih pljački po Evropi, hrabrost i lojalnost prema otadžbini, plus netraženje kontra usluge – preporučilo je žestoke momke poput Đorđa Boškovića Giške i Željka Ražnatovića Arkana za glavne perjanice jugoslovenske tajne policije.

– Ljudi iz podzemlja su najčešće dolazili u kontakt sa službom preko kriminalističkih inspektora. Neretko bi sami pripadnici podzemlja preko veza poslali poruku da su u Minhenu, Štutgartu ili bilo kom gradu u Evropi, da u toj i toj kafani visi slika Pavelića ili se okupljaju ljudi koji pričaju o eksplozivu ili im traže da im nabave pištolj ili neko drugo oružije. Služba nije mogla da odbije takvu ponudu jer je to bila najlakša metoda obračuna sa teroristima i njihovim pomagačima.

Giška strateg, Arkan samotnjak

U „prljavim poslovima” DB-a upornošću, hrabrošću i dovitljivošću naročito su se isticali Giška i Arkan, koji su početkom osamdesetih sa nekolicinom momaka sa vrelog asfalta iz Zagreba i Sarajeva bili na “prvoj liniji fronta”.

Giška je bio veoma obrazovan, on je bio planer, imao je glavnu reč, određivao je ekipu i delio zaduženja. To se posebno videlo u akciji “Dunav” kada je likvidiran Stjepan Đureković, gde je svaki član ekipe imao precizne zadatke do poslednjeg momenta, odnosno povratka u zemlju. Arkan je umeo danima da sedi u zasedi, na krovu neke zgrade, a akcije bi obično vršio kao vuk samotnjak, ali je uvek imao pomagača koji bi ga sklonio u bazu dok se mirno ne vrati u Beograd.

VOLEO DA SE HVALI AKCIJAMA ZA DB Željko Ražnatović

VOLEO DA SE HVALI AKCIJAMA ZA DB Željko Ražnatović

Arkan mu je prišao na ulici u večernjim satima, ispalio u njega nekoliko metaka i odšetao do sledećeg skvera gde ga je čekao pomagač. Samo je promenio jaknu i vratio se kao slučajni prolaznik na mesto zločina gde je policija već stigla. Kasnije nam je prepričao detalje uviđaja…

Naš sagovornik se priseća akcije početkom osamdesetih u Briselu, kada je likvidiran jedan šiptarski terorista koji je imao razgranatu mrežu terorista po Kosovu, koji su iz zasede ubijali jugoslovenske milicionere i graničare.

Arkan mu je prišao na ulici u večernjim satima, ispalio u njega nekoliko metaka i odšetao do sledećeg skvera gde ga je čekao pomagač. Samo je promenio jaknu i vratio se kao slučajni prolaznik na mesto zločina gde je policija već stigla. Kasnije nam je prepričao detalje uviđaja.

Spasić prepričava i Arkanovu filmsku akciju u Švajcarskoj gde je smaknuo ustaškog teroristu koji je radio noću na recepciji jednog motela.

-Arkan je izabrao ponoć, ušao je u motel i ustrelio emigranta kojem je u ustima ostala šljiva koju je zagrizao. Kad su ga u Švajcarskoj uhapsili zbog neke pljačke, podzemlje iz Beograda je organizovalo njegovo bekstvo. Kad je uspeo da preskoči zid zatvora, prvo je otišao do telefona i javio da stiže u Beograd za 24 sata. Nismo mu verovali, ali bio je tačan.

Slučaj Đureković i nemačka tajna služba

Domaću javnost je posebno intrigiralo ubistvo Stjepana Đurekovića (57), bivšeg direktora zagrebačke “INA”-e, koji je pod optužbom da je pokrao veliku količine nafte za ustaške emigrante prebegao u Nemačku gde je bio urednik izdavačke kuće “Das kroatiše bus”. Ubijen je 29. jula 1983. godine u podrumu štamparije u Volfrathauzenu u okolini Minhena, gde se upravo sada vodi sudski proces protiv dvojice bivših hrvatskih udbaša, Josipa Perkovića i Zdravka Mustaća, optuženih da su bili nalogodavci likvidacije Đurekovića.

KONTROVERZNA AKCIJA "DUNAV" Likvidacija Stjepana Đurekovića 1983.godine u okolini Minhena

KONTROVERZNA AKCIJA “DUNAV” Likvidacija Stjepana Đurekovića 1983.godine u okolini Minhena

Likvidaciju ustaškog emigranta Đurekovića izveli su Giška, Arkan, Ranko Rubežić, Dragan Malešević Tapi i Dragan Joksić Joksa, a nemačka služba na suđenju koje traje pokušava da prikrije svoju mračnu ulogu 

Kao svedok na ovom suđenju dva puta se pojavljivao i Boža Spasić, koji je u svojoj knjizi “Lasica koja govori” objavio da su u akciji “Dunav”, kako je nazvana likvidacija Đurekovića, izveli Giška, Arkan, Ranko Rubežić, Dragan Malešević Tapi i Dragan Joksić Joksa.

Spasić navodi da u obaveštajnoj praksi ranije nije bio poznat slučaj da jedna zemlja, u ovom slučaju Hrvatska, preda svoje agente drugoj zemlji.

– Posle izručenja Perkovića i Mustaća Nemci su mislili da imaju “kapitalca u rukama”  koji će najzad razjasniti ubistva oko 50 ustaških terorista u poslednjih 50 godina. Pripremali su se žestoko, čak su održali i prethodno suđenje našem saradniku Krunoslavu Pratesu koji je navodno dao ključ od garaže Perkoviću, a ovaj prosledio ubicama. Tu se videlo koliko su nemački veštaci neobavešteni i nespremni za ovakve stvari. Možete zamisliti da za jednu izdrndanu nemačku garažu treba ključ da bi je otvorili takvi asovi kakvi su bili Arkan i Giška. Pa, da smo im naredili, oni bi digli pola tog sela u vazduh, a ne da otključavaju jednu garažu – priča sagovornik Ekspresa.

Spasić ukazuje na još dve “nebulozne tvrdnje” nemačkog suda.

– Na suđenju su konstatovali da su ova dvojica otključali garažu i sačekali da dođe Đureković. Pa, ni lopov početnik ne ulazi u nečiji stan da čeka gazdu, a kamoli ovi profesionalci. Zamislite da uđu u garažu i sebe smeste bukvalno u zamku. Takođe, po njihovoj rekonstrukciji, Đureković je otključao garažu svojim ključem i, pošto je žurio na neki sastanak sa prostitutkom, ključ je ostavio u vratima. Naši osmatrači su ušli za njim, a posle zavšetka akcije izašli su iz garaže i zaključali je ključem koji je Đureković ostavio u vratima. Prema toj priči, naši su na kraju imali dva ključa, a Nemci su dovodili eksperte da istražuju bravu jer nemaju pojma ko je otvorio garažu i gde je ključ – navodi Spasić detalje kontroverzne operacije u kojoj se, kako tvrdi, prikriva učešće nemačke obaveštajne službe.

POZIV ZA SUD U MINHENU Spasić je dva puta svedočio u procesu koji je vodi zbog ubistva Đurekovića

POZIV Spasić je dva puta svedočio u procesu koji se vodi zbog ubistva Đurekovića

– Kada je Angela Merkel dozvolila da se otvori dosije, saznali smo da je Đureković sedam godina pre bekstva u Nemačku, još kao direktor INA-e, bio zavrbovan od nemačke tajne policije (BND) i iscrpno joj dostavljao podatke o našim vojnim i policijskim kapacitetima i o unutrašnjim prilikama u duštvu. U isto vreme su nemačke službe nama preko saradnika svakodnevno slale informacije šta radi Đureković i kakve su mu namere. On nam je kao prioritet nametnut od nemačke službe. Kada budu otvorene njihove arhive videće se da je njima Đureković postao nepotreban i skup i da je trebalo ratosiljati ga se, a oni su želeli da to učine naše službe. Za ukupno tri-četiri sata suđenja niko me nije ništa pitao o ubistvu Đurekovića. Njih to ni ne zanima. Oni ovo suđenje žele da pretvore u suđenju komunističkim službama i državama- smatra Spasić.

PROČITAJTE JOŠ:
KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (2.DEO): Kako je smenjen Leka i kako se Stane Dolanc obračunao sa srpskom emigracijom

Bivši obaveštajac se priseća kako su Arkan i Giška zadavali velike glavobolje nemačkoj policiji koja nije mogla da stane na crtu beogradskim “džejms bondovima”.

– Posle pljačke jedne banke pobegli su u jednu nedovršenu zgradu. Policajac ih je primetio i pojurio za njima, ali su ga oni sačekali, razoružali, skinuli golog i vezali.

Tajna policija je bila ponosna na činjenicu da je u nekoliko desetina specijalnih operacija u inostranstvu od 1979. do 1990. godine, nijedan pripadnik podzemlja “nije pao na zadatku” što je nerviralo Spasićeve kolege iz stranih službi.

SDB je sve do 1991. i formiranja Resora državne bezbednosti pripadnike kriminalnog miljea angažovala isključivo za antiterorističke akcije u zapadnim zemljama. Sa žestokim momcima se dogovaralo isključivo usmeno, bez potpisivanja bilo kakvih papira, ugovora ili davanja bilo kakvih garancija. Služba se za usluge revanširala obećanjem da će, ako su pobegli iz zatvora, pokušati da izdejstvuje pomilovanje ili smanjenje kazne.

-Dok nije formiran Resor državne bezbednosti Srbije na čelu sa Jovicom Stanišićem, nijedan pripadnik podzemlja nije dobio bilo kakvu službenu legitimaciju, potvrdu ili dokument kojim bi mogao da dokaže vezu sa SDB. Mogli su da dobiju samo falsifikovani pasoš ili vozačku dozvolu. Pasoš bi bio zaveden u policijskoj stanici, ali uvek na lažno ime i taj dokument se čuvao u sefu– ističe Spasić, prisećajući se kako se Arkan 1983. pozivao da radi za službu.

-Arkan se nešto razboleo, a imajući u vidu njegove zasluge u borbi protiv terorizma naređeno je da mu se overi zdravstvena knjižica kao da je zaposlen u SDB. Dakle, falsifikat. On je to lukavo koristio kad god bi ga legitimisali, pa je umesto lične karte pokazivao knjižicu istićući kako on radi u SDB. To je bio veliki propust, ali srećom knjižica je ubrzo prestala da važi.

Đorđe Božović Giška

Đorđe Božović Giška

Giška je u Nemačkoj udario nekog makroa i dobio je pet godina u zatvoru Štanhajm u kojem su završavali najteži kriminalci. Arkanov problem je bio što se suviše uživeo u ulogu, pa je počeo da se po Beogradu hvali operacijama u kojima je učestvovao. Kockao se i bahato ponašao zbog čega ga je beogradska policija stavila pod kontrolu.

Zbog preteranog eksponiranja koje služba nije tolerisala, dva asa beograskog asfalta već 1983.godine ispadaju iz igre.

– Giška je u Nemačkoj udario nekog makroa i dobio je pet godina u zatvoru Štanhajm u kojem su završavali najteži kriminalci i teroristi. Arkanov problem je bio što se suviše uživeo u ulogu, pa je počeo da se po Beogradu hvali operacijama u kojima je učestvovao. Kockao se i bahato ponašao zbog čega ga je beogradska policija stavila pod kontrolu.

Tajna policija se u međuvremenu preorijentisala na psihološko-kontrapropagandni pristup u obračunu sa teroristima koji je naišao na oduševljenje kod stranih policija koje su imale problema u ootkrivanju slučajeva ubistava terorista. Počelo je štampanje falsifikovanih novina, časopisa, članaka i letaka i tako je stvaran sukob među teroristima.

U laboratorji Instituta za bezbednost pravljene su improvizovane naprave za izazivanje požara. Jedna od takvih isprobana je u specijalnoj operaciji u Štutgartu u kafani Frane Majića u kojoj su se okupljali ekstremisti koji su vrbovali gastarbajtere da unose oružje i ekspoloziv u zemlju.

-Mi smo preko saradnika nagovorili Majića da uzme kredit od 300.000 maraka i da renovira kafanu da “izgleda svetski”. Kad je sve završio, postavili smo improvizovana zapaljiva sredstva i naneli mu ogromnu materijalnu štetu. Nije bilo kafane, ali ni okupljanja terorista.

Posle slične akcije primirio se i Petar Hinić, emigrant poreklom iz Osijeka, koji je u Štutgartu otvorio ekskluzivni butik.

-Uložio je u radnju nekoliko stotina hiljada maraka, a jedne noći mu je izgoreo ceo butik. Hinić je posle toga bio miran kao bubica – priča Spasić.

Šiptarskom teroristi Džavidu Haljitaju, koji je doskora bio predsednik skupštine Kosova, dok je živeo u emigraciji u Cirihu, služba je namestila eksplozivnu napravu na ulazna vrata kako bi ga upozorila.

-Cilj je bio da se unese pometnja, napravljena je velika šteta, ali niko nije bio ubijen. Sada je Džavid Haljitaj blizak saradnik Hašima Tačija i šef obaveštajne službe ŠIQ na Kosovu. Nedavno je u nekoj televizijskoj emisiji kao svoj najveći doprinost “oslobođenju Kosova” upravo naveo to da ga je “Udba napala”. A mogli smo komotno da ga likvidiramo – priča Spasić.

Naš sagovornik navodi da su strane službe pomno pratile aktivnosti jugoslovenske tajne policije i da su pohvalili to što je DB “sa likvidacija prešao na psihološke metode opomene i upozorenja”.

– Kada je jedan visoki funkcioner službe posetio Fancusku preneto mu je iznenađenje tehničkom opremljenošću naše Službe, koja je izluđivala teroriste i ostale neprijateljske emigrante. Čak su tražili da ih obučavamo u načinu pripreme i izvođenja kontrapropagande i psiholoških pritisaka kojima smo zavađali emigrante.

KAKO SMO SPREČILI TERORIZAM NA OLIMPIJADI U SARAJEVU

Spasić se priseća saradnje tajne policije sa nemačkom službom bezbednosti (BND) tokom Zimskih olimijskih igrara u Sarajevu 1984.

Mnoge terorističke grupe iz Nemačke planirale su da miniraju objekte za skijanje, skakaonicu, bob stazu… Momci iz podzemlja opljačkali su na desetine emigrantskih stanova i uzimali dokumentaciju iz koje smo otkrivali njihove namere. Umesto likvidiranja terorista, napravili smo spisak imena i zvanično ga predali BND koja ih je pohapsila i držala u zatvoru tokom Olimpijade – priča Spasić.

PROČITAJTE JOŠ: 
INTERVJU, BOŽO PRELEVIĆ: Đinđić je ubijen jer se zamerio gazdama ljudi iz njegovog okruženja!}