MADE IN CHINA

 Kloniranjem dva makaki majmuna Žonž Žonž i Hua Hua, kineski naučnici ponovo otvorili staro kontroverzno pitanje: kada će nam klon čoveka zakucati na vrata?

"Čovek može da se klonira, a poslednji eksperiment sa majmunima je i pokazao da smo na korak od toga. Ovo je samo dokaz da je problem ranijeg neuspelog kloniranja primata bio tehničke, a ne biološke prirode", u izjavi za Ekspres ističe genetičar Miodrag Stojković.

Kloniranje je oblik bespolnog razmnožavanja različitih jednoćelijskih i višećelijskih oganizama, sa kojim se čovečanstvo  prvi put susrelo 1996. godine,  u slučaju ovce Doli. Danas 22 godine kasnije nikad nismo bili bliži trenutku kada će iz laboratorije išetati klonirani čovek . Najbolja potvrda ovoj mogućnosti je nedavno dostignuće kineskih naučnika koji su po prvi put u istoriji uspeli da kloniraju majmuna, tačnije dva makakija Žonž Žonž i Hua Hua. Prilikom ovog istorijskog procesa  iskorišćena je ista tehnika kao i u sličaju ovce Doli, a sam uspeh je došao posle čak 79 neuspešnih pokušaja kloniranja.

Majmuni, iako su genetski identični, rođeni su u razmaku od dve nedelje i rodile su ih različite surogat majke. Da da bi stišali strasti naučnici uporno napominju da će majmuni biti korišćeni isključivo za istraživanje bolesti ljudi.
Kolika je stvarno potreba za tako nečim i da li bi kloniranje ljudi pozitivno uticalo na svet genetičar Miodrag Stojković ima jasan stav da je reproduktivno kloniranje nepotrebno.

https://youtu.be/oEXleYs58MY

- Nije mi poznato da se neko danas bavi kloniranjem ljudi u reproduktivne svrhe, ali sa dokazom da je moguće klonirati majmuna neko bi na žalost, u zemljama gde ne postoji regulacija, to mogao probati koristeći ljudske ćelije. Reproduktivnim kloniranjem možemo mnogo više da odmognemo čoveku nego što ćemo mu pomoći. U prošlosti smo bili svedoci da su klonirane životinja vrlo često patile od bolesti koje ljudi nisu mogli da kontrolišu- kaže Stojković.

Dok se veći deo sveta zgražava već na sami pomen kloniranja i igranja boga u laboratoriji, zagovornici tvrde da u kloniranju i nije sve tako loše jer je to način da izlečimo najveće bolesti 21. veka, rešimo problem nedostatka doniranja organa, ali i da sačuvamo najveće umove civilizacije.

Stojković je još 2005. godine govorio o takozvanoj "krojačkoj terapiji", tačnije proces u kojem se iz kloniranog embriona izdvoje matične ćelije koje odgovaraju ćelijama obolelih pacijenata od dijabetisa tipa jedan i povrede kičmene moždine, bolesti srca, jetre, raznih oštećenja nerava i mozga, kao što je Parkinsonova ili Alzhajmerova bolest.

- Pokušaću što jednostavnije da vam objasnim taj proces. Naime, uzimamo ćelije kože Janka i tretiramo ih da se ponašaju kao matične ćelije. U tom slučaju ne može da dođe do odbacivanja ćelija, jer ih organizam prepoznaje kao svoje. Radi se o istom biću." Kako kaže Japanci terapeutsko kloniranje koriste izuzetno uspešno za lečenje oka.
Trebalo bi napomenuti da je tema o kojoj naučnici ne žele da govore upravo stopa smrtnosti koja prati kloniranje. Kloniranju ovce Doli predhodilo je 227 pokušaja. Razvojem nauke, 22 godine kasnije, majmuni su klonirani nakon 79 pokušaja. Pretpostavljajući da bi kloniranje ljudi predstavljalo najkomplikovaniiji stepen kloniranja, pitamo koliko bi života bilo potrebno žrtvovati dok nauka ne pronađe dobitnu tehniku. Govorimo o desetinama, stotinama života.

Koliko onda ljudski život vredi?

Prema podacima UN 2100. godine će na Zemlji živeti oko 11 milijardi ljudi. Ne govorimo samo o 11 milijardi duša, već i o 11 milijardi potrošača. Dodavši na ovu brojku i eventualno veliki broj klonova s pravom se pitamo ko će ih i kako nahraniti?

SVET: Kinezi klonirali majmuna

Gandi je davno rekao "Svet može da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu."

Kao jedno od rešenja koje se nudi, za suzbijanje broja gladnih, jeste GMO hrana. Jedni od osnovnih postulata na kom se bazira cela propaganda koja prati GMO hranu, jeste upravo taj da je to hrana siromašnih. Hrana koja pre svega pomaže smanjenu gladnih u svetu! Međutim istina je da se broj gladnih u poslednjih 20 godina, koliko se laboratorijski proizvodi GMO seme, nije značajno smanjio. Takođe, da nije sve tako kao što se plasira potvrđuje i činjenica da sam GMO proizvod nije ništa jeftiniji za konzumente, već je proces proizvodnje jeftiniji.

Odavno je poznato da se životinje u svetu odavno kloniraju, a da to nije nikakva tajna potvrđuje sve veći broj kompanija u Americi koje nude klonove goveda, najčešće bikova sa izuzetnim sposobnostima. Takozvane "superbikove".

Prvobitna zamisao, makar je tako predstavljeno javnosti, bila je da se ove životinje koriste kao rasplod, sa ciljem da se u stado unesu željene osobine. Naravno nije se na tome zaustavilo i ove "super" životinje ulaze u prehrambeni lanac. I sada dolazimo do najvećeg paradoksa.

Evropski parlament je u julu prošle godine pokrenuo pitanje donošenja zakona koji će zabraniti ovakve proizvode po supermarketima, a istog dana je glasao protiv zakona da se uvede obavezno obeležavanje mesa životinja koje su se hranile genetski-modifikovanom hranom. Kolika je zapravo razlika u mesu životinje koja se hranila genetski-modifikovanim semenom i mesa klonirane krave.

U prirodi nam je da svaku krupnu promenu odbacujemo, plašeći se novog, plašeći se njenih posledica. Ne tako davno odbacivali smo kompjutere, pametne telefone pod izgovorom da će nas zameniti  roboti. Isto smo činili i sa GMO hranom. Bilo kako bilo istina je da smo se na sve te promene prihvatili, da smo se na njihovo prisustvo navikli, neke smo toliko prisvojili da ne možemo bez njih.

Podsećanja radi genetski-modifikovana hrana, koji hteli ili ne već jedemo, proizvedena je od organizama koji su bili podvrgnuti izmenama unutar njihove DNK. Dakle, klonovi su već u nama.

Mešanje u božju rabotu

Naša ambicija je učinila da nam se uloga ljudi vise ne igra i da nam je sve veća želja da se oprobamo u ulozi Boga. U zavisnosti od kastinga, možda nam uskoro na vrata pokuca klon. Imamo li pravo na sve to? Imamo li pravo da se igramo Boga i prkosimo zakonima prirode koji su ustanovljeni odavnina?

Zbog ovih pitanja, na koja i dan danas nemamo konačan odgovor, kloniranje je oduvek izazivalo kontroverze i ozbiljan sukobe na relaciji crkva-naučnici. Počevši od Darvina, pa sve do današanjeg dana.
Kod nas stav crkve je jasan: kloniranje nije etično. Međutim, kroz istoriju je čak i stav ove rigidne institucije bio menjan.
Kako bioetičar u Pravoslavnoj crkvi Aleksa Ninković u izjavi za Ekspres tvrdi da su široke mogućnosti manipulacije ljudskim DNK vrsta nasilja nad nerođenim detetom.
- Reč je o mešanju čoveka u božije procese. Kloniranje je dubok prekršaj i izraz nepoštovanja ljudskog bića. Druga stvar jeste i tehnika koja se koristi. U najviše slučajeva uzima se jajna ćelija, na taj način čovek uzima ulogu Boga i upušta se u nešto što nauka ne poznaje dovoljno dobro - zaključuje Ninković.
Sličan stav stigao je i iz Vatikana, odakle je nadbiskup Vincenzo Paglia poručio: Nije sve što je moguće samim time i ispravno".