MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA: Koliko su nam posrnula deca

MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA: Koliko su nam posrnula deca


Maloletnička delinkvencija u Srbiji za 2015. godinu: dva teška ubistva i jedno ubistvo, jedno teško ubistvo u pokušaju, 16 ubistava u pokušaju (dva upotrebom vatrenog oružja). Bilo je 155 nanošenja teških telesnih povreda, 19 krivičnih dela učešća u tuči, 11 silovanja, tri otmice, 2.111 teških krađa, 318 razbojništava i 48 krivičnih dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, najviše na području Beograda – 44 odsto
Od svih krivičnih dela, maloletnici u Srbiji se oduvek najviše bave krađom i ostalim imovinskim deliktima. Kada se late nasilja, njihova najčešća meta su vršnjaci. Naš prosečan golobradi kriminalac ima između 16 i 18 godina, protiv zakona ne ide individualno, već kao član grupe. Čak petina osuđenih je ili bez ikakve škole ili jedva dobaci do sedmog razreda osmoletke, dok je većina u obrazovnom procesu. Sa oba roditelja žive bezmalo dve trećine osuđenih. U krivičnim postupcima se dominantno izjašnjavaju kao Srbi. Na godišnjem nivou prosečno izvrše oko 7.000 krivičnih dela tako da s najviše deset odsto učestvuju u ukupnom kriminalitetu. Svaki šesti osuđenik vraća se maloletničkom kriminalu.
Prema tome, na nivo čaršijske priče možemo podvesti tvrdnje da s druge strane zakona odlaze deca i adolescenti koji žive s jednim roditeljem ili im je majka domaćica (nezaposlena). Jednako toliko je osnovan strah da je kriminalizacija mladih u toj meri uzela maha da društvu bezmalo spasa nema. Ipak, istina je da se u strukturi maloletničkog kriminala izraženije nego ikada ranije javlja brutalnost. Novo je i to da se sa zakonom sukobljavaju deca, dakle mlađi od 14 godina, za čije postupke moralnu, materijalnu i krivičnu odgovornost snose roditelji (to je konstantna zakonska postavka koja se, koliko je poznato, u praksi ne sprovodi, nadasve kod krivične odgovornosti).
Dugi niz decenija u svetu rastu maloletnički i opšti kriminalitet. Stručnjaci različitih profila, od policije do naučnih instituta, na svim meridijanima analiziraju globalnu kriminalizaciju i kriminalizaciju unutar država, tražeći metode za zaustavljanje trenda, ali je trud za sada uzaludan.
Kad pogledamo naše okvire, u Kraljevini Jugoslaviji je maloletničkog kriminaliteta bilo taman toliko da su ondašnji stručnjaci kazneni sistem 1929. godine inovirali vaspitnim merama – kazna u roditeljskoj kući ili u školi, čime su se odmakli od represije kao jedinog odgovora zato što nije dala željene rezultate. U SFRJ je broj krivičnih prijava protiv maloletnika utrostručen od 1960. do 1970. godine, eskalacije nije bila pošteđena ni Srbija. Drugi talas imamo tokom ratnog raspada SFRJ. Odmah posle hiperinflatorne 1993. (kao posledice i gvozdenih sankcija UN), u Srbiji je podneto oko 5.500 krivičnih prijava protiv tinejdžera, ali je sudstvo za oko 2.000 njih utvrdilo da su nevini.
Sledi decenija opadanja maloletničkog kriminaliteta i, prema pojedinim istraživačima, zona stagnacije. Ipak, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, deset odsto svih registrovanih krivičnih dela u Srbiji u prvoj deceniji 21. veka izvršili su maloletnici.
Ako uporedimo sa svetom, videćemo da je udeo maloletnika u ukupnom broju izvršilaca krivičnih dela u SAD oko 16 odsto, u Japanu osam, u Nemačkoj sedam procenata. Maloletnički kriminalitet je najbujniji i najraznovrsniji u ekonomski visokorazvijenim društvima. Bez obzira na to kolika mu je stopa, ovaj kriminalitet nije za potcenjivanje jer u samom korenu ruši budućnost mladih ljudi. Reč je o društveno razornoj pojavi, koja obuhvata čitav niz devijantnih ponašanja. Tim ponašanjima se atakuje na korpus društvenih vrednosti koje su zakonski i institucionalno zaštićene.

MUP je registrovao više od 30 maloletnih višestrukih povratnika, koji su se bavili mahom teškim krađama

Maloletništvo je, sa psihijatrijskog i psihološkog stanovišta, faza adolescencije koja traje od 12. do 26. godine. U krivično-pravnom smislu, kod nas je navršena 21. godina života vododelnica nakon koje se ne primenjuje nijedna beneficija iz sfere maloletničkog pravosuđa.
Mada kriminalitet maloletnika nije statična pojava, kao najteži oblik devijantnog ponašanja odlikuje se nasiljem prema imovini i žrtvi, što se iskazuje kroz vandalizam i agresivnost, fizičku brutalnost, amoralnost, pa i sadizam kao posledicu impulsa ili svesne odluke. U praksi, reč je o bespotrebnom razbijanju nameštaja, šaranju po zidovima, razbijanju skupocenih predmeta, vršenju nužde u spavaćoj sobi i nizu drugih ponašanja kakvih nema kod odraslih izvršilaca npr. provalne krađe. Takođe, maloletnici se u kriminalne vode upuštaju u grupama (npr. navijačka grupa), uz alkohol i nepromišljenost, s kolovođama koji imaju kriminalne predispozicije i nagovaraju ostale članove na izvršenje krivičnog dela (jednog ili više). To prihvataju iz solidarnosti ili iz straha da ne budu izolovani kao kukavice.
Među maloletnim kriminalcima devojke su zastupljene sa pet do sedam odsto, pa deluje da uspešnije socijalizujemo žensku decu, premda i ona rastu u identičnim društvenim i socijalnim uslovima. Neki istraživači smatraju da je ovde na delu „konzervativizam vaspitanja u ruralnim sredinama i liberalno vaspitavanje muške dece”. Kriminalitet devojčica i tinejdžerki pokazuje, prema pojedinim istraživanjima, simptome moguće uzlazne putanje.
Kad je reč o krivičnim delima maloletnika, prošlogodišnja statistika MUP Srbije za 2015. godinu (analiza za 2016. je u toku) pokazuje da je krivična prijava podneta protiv 3.676 maloletnika, s tim da je evidentirano 6.156 krivičnih dela. Istovremeno je u celoj zemlji izvršeno ukupno 98.545 krivičnih dela (nepoznati počinioci u 56.401 slučaju, odnosno 58 odsto), dok su krivične prijave podnete protiv 49.633 osumnjičena. Stopa učešća maloletničkog kriminala u ukupnom kriminalu smanjena je sa sedam odsto na 6,2 procenta.
Koja krivična dela su izvršili maloletnici? Dva teška ubistva i jedno ubistvo, jedno teško ubistvo u pokušaju, 16 ubistava u pokušaju (dva upotrebom vatrenog oružja). Zatim, 155 puta su naneli teške telesne povrede. Bilo je 19 krivičnih dela učešća u tuči, 11 silovanja, tri otmice, 2.111 teških krađa, 318 razbojništava i 48 krivičnih dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga (najviše na području Beograda, 44 odsto). Jedan maloletnik je prijavljen zbog učestvovanja u trgovini ljudima.
MUP je registrovao više od 30 maloletnih višestrukih povratnika koji su se bavili mahom teškim krađama i tzv. običnim krađama. Žarišta imovinskog kriminaliteta su Beograd, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Pančevo, Subotica, Niš, Čačak… Koliko god masovno bežali od znanja i obrazovanja, među uhapšenima su i dva maloletnika prijavljena zbog visokotehnološkog kriminala – organizator i suorganizator grupe „Srpski hakeri” pribavili su bazu jedne političke stranke i prosledili je „redakcijama elektronskih i štampanih medija”.
Prema jednoj od kriminoloških klasifikacija, postoje delikti siromašnih maloletnika, delikti mladih iz bogatijih društvenih slojeva i urbani maloletnički kriminalitet. Tako, loši socio-ekonomski uslovi srazmerno su proporcionalni verovatnoći da će se mladi (i odrasli) upustiti u kriminal jer siromaštvo donosi besposlicu, smrtnost roditelja, povećanje svih vrsta bolesti, ugroženost stabilnosti ličnosti, lošu ishranu… Takav koloplet stvara kriminalnu motivaciju pa se kreće s krađama u dijapazonu od parfema do vrednosti iz porodične kuće ili poznatih kuća (komšije, srodnici, prijatelji). Kasnije se na to nadovežu razbojništva, nanošenje teških telesnih povreda, ubistva.
U dobrostojećem društvenom sloju, maloletnički kriminal se vezuje za narkotike, alkoholizam i bahaćenje. Ovi maloletnici su češće pogođeni suicidom, pogibijom ili ozledama zbog bahate vožnje. Ali upravo oni su interesantni religioznim sektama, neformalnim grupacijama (poput skinheda), a istraživači tvrde da su situirani maloletnici izrazito lak plen za vrbovanje od organizovanih kriminalnih grupa.
U sferi urbanog kriminaliteta je i kod nas potvrđena globalna statistika po kojoj u gradovima sa 20.000 stanovnika maloletnički kriminalitet buja dok grad dostigne 200.000 stanovnika, posle čega procenat kriminalizacije raste geometrijskom progresijom i sve više prelazi u tamnu brojku kriminala. Posredi je epidemija maloletničkog kriminala. Kradu u megamarketima, provaljuju u javne i privatne objekte i odnose vrednosti, kradu automobile. Pod ruku s tim je huliganstvo, koje se ogleda u nanošenju štete čisto štete radi (npr. razbijanje farova, šoferšajbni, sečenje guma). Završava se u razbojničkom nasilju i ubistvu. Narkomani tradicionalno provaljuju u apoteke, kradu iz kuće i gde stignu da bi nabavili narkotike, falsifikuju recepte i bave se različitim prevarama. Zasebna priča su seksualni delikti, gde patologija huliganske supkulture favorizuje snagu, brutalnost i agresivnost pa se takvi maloletnici dokazuju kroz grupna silovanja, upotrebom sile koja bitno nadilazi neophodnu za slamanje otpora, uz razvratne polne radnje i krajnje ponižavanje žrtve.
Kao promena u maloletničkom kriminalu uočeno je da oni imovinu npr. u velikim tržnim centrima doživljavaju kao ničiju, što se objašnjava slabljenjem tradicionalnih vrednosti – kada siromaštvo pojede porodičnu imovinu, onda i tuđa imovina gubi vrednost. Tako su žrtve otimačine usamljeni prolaznici, mahom žene, na ulici, nadomak restorana, pa i u javnom prevozu (strzanje ogrlice).
Dečji kriminalitet je novo lice maloletničkog kriminala. Reč je o izvršiocima krivičnih dela koji nisu napunili 14 godina, što je starosna demarkaciona linija i u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Rusiji. Donja granica u Grčkoj i Turskoj je 12 godina, u Francuskoj 13, u Češkoj, Finskoj, Norveškoj i Švedskoj 15, u Belgiji, Švajcarskoj i Portugaliji 16, a u Kini 18 godina. Da ovde nije reč samo o tzv. sitnom kriminalu, svedoče i novinski naslovi poput „Golobradi i surovi” ili „Deca opasna po život”.
Prošle godine je više od 400 dece mlađe od 14 godina izvršilo neko od krivičnih dela. Godišnje se nakupi između 1.000 i 1.500 njihovih lakših ili ozbiljnijih sukoba sa zakonom. Broj dece kriminalaca nije u porastu, ali je priroda krivičnih dela koja izvršavaju postala znatno ozbiljnija. Najmlađi lopov koji je priveden 2015. imao je 12 godina, najmlađi diler narkotika 13. Prema neslužbenim izvorima, u nekim gradovima punoletni narko-dileri kao kurire za prenos narkotika zloupotrebljavaju decu ovog uzrasta jer su ona krivično neodgovorna. Ako nisu zaglibila u ozbiljan kriminal, deca najčešće kradu mobilne telefone, novac, nakit, cigarete, slatkiše, sokove i ostalu prehrambenu robu.

Dečji kriminalitet je novo lice maloletničkog kriminala. Reč je o izvršiocima krivičnih dela koji nisu napunili 14 godina, što je starosna demarkaciona linija i u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Rusiji. Donja granica u Grčkoj i Turskoj je 12 godina, u Francuskoj 13, u Češkoj, Finskoj, Norveškoj i Švedskoj 15, u Belgiji, Švajcarskoj i Portugaliji 16, a u Kini 18 godina

U novijim analima maloletničkog kriminala ostaje zapisano da je 12-godišnjak, u društvu dvojice vršnjaka, oko tri sata posle ponoći bacio zapaljene novine na usnulog beskućnika, koji je preminuo usled povreda. Brutalno je prebijen prvak u Aranđelovcu. Grupa učenika, koja je već imala 38 krivičnih prijava, premlatila je nastavnika. Sedmočlana banda maloletnih kriminalaca počinila je 27 teških krađa i 11 pljačkaških napada na prolaznike (otimali su mobilne telefone, novac i nakit). Maloletni piroman pokušao je da zapali soliter od 18 spratova. Šesnaestogodišnjak je bejzbol palicom nasmrt pretukao 17-godišnjaka. Zbog navijačkog šala i klupskog rivaliteta između Crvene zvezde i Partizana, maloletnik je ubio takođe vršnjaka („Iskreno, ne kajem se, mogao je on mene da ubije, da nisam ja njega, ubio bi on mene”), a cilj mu je da što pre izađe na slobodu, zaposli se u Elektrodistribuciji i radi „kao svaki običan čovek”. Dobili smo, na koncu, malobrojne naoružane grupe maloletnika s fantomkama i rukavicama koji izvode teške krađe stanova, banaka, menjačnica, obijaju benzinske pumpe.
Osim maloletnih kriminalaca, ko je još za ovo odgovoran? Analitičari različitog profila uvek polaze od nekompletnih, disfunkcionalnih ili zdravih ali osiromašenih porodica. Ovo se ne može poreći. Međutim, zaboravljaju se birokratizovani i u prohujalom vremenu zarobljeni centri za socijalni rad, koji ne prate ni potrese u takvim porodicama, ni promene u maloletničkom kriminalu, niti vaspitno zapuštanje i poremećaje ponašanja kod mladih. Pod tepih se gura i nepostojanje sadejstva između psihološko-pedagoške službe u školskom sistemu s pomenutim centrima. I mnogo toga još.
U VOJVODINI NAJVIŠE POVRATNIKA
Struka i nauka posvećuju izuzetnu pažnju maloletničkom kriminalitetu, svako u svom domenu, ali nemamo jedinstven pogled na sve aspekte ovog problema. U originalnom istraživanju prof. dr Đorđa Ignjatovića s beogradskog Pravnog fakulteta („Stanje i tendencije kriminaliteta maloletnika u Srbiji”), koje je bazirano na sudskoj statistici pravosnažno osuđenih maloletnika od 1991. do 2012, navodi se da je 2012. godine povrat maloletnika iznosio 13,2 odsto – što je znatno više nego početkom ovog veka (tada je bio oko šest odsto). Ali poput drugih zemanja, znatno je niži od recidiva punoletnih osuđenika, koji je kod nas 2012. bio skoro tri puta veći (39 procenata). Ova razlika obično se objašnjava time da u našem poretku doba maloletstva traje relativno kratko, samo četiri godine. Najmanje maloletnih povratnika ima Beograd (5,9 odsto), najviše ih je u Vojvodini (15,4 procenta), slede Šumadija i zapadna Srbija (15,1 odsto), pa južna i istočna Srbija (13,8 odsto).
Tokom pomenute 22 godine, godišnji prosek prijavljenih maloletnika je nešto manji od 4.000. Najviše ih je bilo 1993. godine (6.316), najmanje 2003. (2.415 i iznosio je nešto više od trećine – 38,2 odsto od broja registrovanog deset godina ranije). Poslednjih godina taj broj se kreće oko pomenutog proseka, ali je 2011. bio najviši još od 1997. godine, a samo u odnosu na godinu ranije, 2010, zabeležen je porast od 15 odsto.
U zaključku ovog istraživanja apostrofirano je naročito dramatično stanje kriminaliteta u Novom Sadu zato što tu živi manje od pet odsto stanovnika Srbije, a ima više od deset procenata maloletnih učinilaca krivičnih dela. Iako nije reč o incidentnoj pojavi, ona još nije objašnjena.

MALO SE ZNA O ŽRTVAMA MALOLETNIKA
U publikacijama dostupnim javnosti nema podataka o svim kategorijama žrtava maloletničkog kriminaliteta. Šta se o tome zna na bazi sudske statistike? Žene su kao žrtve maloletnika zastupljene sa 22 odsto, najčešće kroz razbojništvo, nasilje u porodici i nanošenje lakih telesnih povreda. Jedino su brojnije kod krivičnih dela protiv polne slobode, gde ih ima tri puta više od muškaraca. Kad je o uzrastu reč, u 2012. godini žrtve mlađe od 14 godina (deca) čine 6,5 odsto svih žrtava maloletničkog kriminala; zatim, maloletnih žrtava (14-18 godina) ima 43 odsto, a stariji od 18 godina su žrtve maloletnika u 50,5 odsto slučajeva. Najveći broj dece (mlađi od 14 godina) žrtve su maloletničkog krivičnog dela protiv polne slobode. Dok su maloletnici najčešća žrtva vršnjačkih krivičnih dela protiv života i tela, punoletni građani su žrtve maloletničkih krivičnih dela protiv imovine.

KLINAC ZAPALIO BESKUĆNIKA
U novijim analima maloletničkog kriminala ostaje zapisano da je 12-godišnjak, u društvu dvojice vršnjaka, oko tri sata posle ponoći bacio zapaljene novine na usnulog beskućnika, koji je preminuo usled povreda. Brutalno je prebijen prvak u Aranđelovcu. Grupa učenika, koja je već imala 38 krivičnih prijava, premlatila je nastavnika. Sedmočlana banda maloletnih kriminalaca počinila je 27 teških krađa i 11 pljačkaških napada na prolaznike (otimali su mobilne telefone, novac i nakit). Maloletni piroman pokušao je da zapali soliter od 18 spratova. Šesnaestogodišnjak je bejzbol palicom nasmrt pretukao 17-godišnjaka. Zbog navijačkog šala i klupskog rivaliteta između Crvene zvezde i Partizana, maloletnik je ubio takođe vršnjaka („Iskreno, ne kajem se, mogao je on mene da ubije, da nisam ja njega, ubio bi on mene”), a cilj mu je da što pre izađe na slobodu, zaposli se u Elektrodistribuciji i radi „kao svaki običan čovek”. Dobili smo, na koncu, malobrojne naoružane grupe maloletnika s fantomkama i rukavicama koji izvode teške krađe stanova, banaka, menjačnica, obijaju benzinske pumpe.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar