NAJLEPŠA USKRŠNJA PRIČA: Kako je blagodatni oganj zapravo stigao u Srbiju

Kako je potomak čuvenog grofa Save Vladisavića, čoveka koji je bio jedan od intimusa i ljudi od najvećeg poverenja Petra Velikog, uz pomoć Rusa doneo najveće pravoslavno čudo u Srbiju

Verovali u Boga ili Darvina, sasvim sve jedno, čudo Blagodatnog ognja niko još nije uspeo da rastumači niti ospori, mada vekovima mnogi upravo to pokušavaju da učine, jer taj čin- silazak svetog plamena, na Veliku subotu, u crkvi Svetog groba, na mestu Hristovog vaskrsenja, možda i jeste najrečitiji dokaz da je ovo što zovemo životom tek epizoda koja se ne završava smrću, već...

- Naravno da jeste, i naravno da je Blagodatni oganj, kao milost božija, dokaz vaskrsenja, veli, bez nedoumice, Branko Vukomanović, potomak čuvenog grofa Save Vladisavića, čoveka koji je bio jedan od intimusa i ljudi od najvećeg poverenja Petra Velikog, učinivši i za Rusiju i za Srbiju toliko da mu se za postojanja ne mogu odužiti, mada Branko potencira da nije dostojan slavnog pretka, jer poštovanje se zaslužuje, a ne nasleđuje.

Putevima Svetog Save, od Jerusalima do Beograda: Branko Vukomanović FOTO: Saša Džambić

Vukomanović ga jeste zaslužio, ali nerado govori o tome kao o svom uspehu, već kao milosti božijoj i čitavom timu predvođenim vladikom Jovanom Ćulibrkom, koji je minule godine po prvi put doneo Blagodatni oganj iz Jerusalima u Srbiju!

- Zapravo, nije prvi put, mnogi su poklonici već donosili Blagodatni oganj, ali mi smo to prvi put učinili baš na Veliku subotu, svega nekoliko sati pošto se spustio na dva snopa od po 33 sveće u rukama jerusalimaksog patrijarha, i proneli srpskim zemljama..., na kratko prekidamo priču tu gde je prošle godine započela u Srbiji, u Hramu Svetog Save, dok Branko u tušini pali voštanice, u mislima daleko odavde, tamo gde je danas vladika Jovan s nekim drugim poklonicima.

Uz pomoć Boga i Rusa doneli Oganj u Beograd

- Temelji Srbije su na nebu, tamo ih je postavio Sveti Sava i zbog toga jesmo nebeski narod, nije to floskula, mit ili krilatica za potkusurivanje kako su je bagatelisali, već fakat! Milošću božijom smo opstali kao narod, jer logika veli da posle svih ratova i stradanja ne bi trebalo da postojimo, pa je tako i Blagodatni oganj simbol vaskrsenja srpstva i Srbije, i divno je što će i ove godine biti donet u Beograd i pronet dalje, našim raspetim kosovom i Metohijom, Republikom Srpskom, Crnom Gorom..., na ovom istom mestu, sutra naveče, u isčekivanju Vaskrsa hiljade sveća će zaiskriti plamenom iz Jerusalima, živim i mirisnim vedokom da je nebo zaista tek temelj, a ne tavanica...

-Nije podvig to što smo učinili prošle godine i ne sme se na to gledati tako, niti smo zbog toga išta važniji od bilo koga ili blagosloveniji, ali ono što ističe čitavu priču jeste činjenica da je prvi put donošenje ognja učinjeno organizovano, da je jedan vladika Srpske pravoslavne crkve to učinio baš na Veliku subotu, i da će se ubuduće, doveka daće Bog, nastaviti tako..., iako uporno insitira na ništavnosti svoje uloge u čitavoj priči, ovaj ni po čemu upadljivi mladić, rođeni Čuburac, ipak jeste jedinstven.

Ako ni zbog čega drugog onda zbog nepatvorene ljubavi prema Srbiji i želje da je, kako kaže, “vrati nebesima”, tamo gde je stolovala uz ostale velike pravoslavne nacije i države!

- Sam čin silaska Blagodatnog ognja i taj zvuk sveće koje prasnu paleći se, dok se plamenom možete umivati jer ne peče već čini da osetite takav mir, spokojstvo i suštinu postojanja- neopisiv je! Konkretno, kada jerusalimski patrijarh izadje iz prostorije sa snopovima upaljenih sveća u nekoliko sekundi oganj se pronese čitavom crkovom, a neretko se dogodi da se i ljudima pred njom sveće upale same! Što se procedure donošenja Blagodatnog ognja tiče, potrebne su, razume se, silne dozvole i odobrenja, ali kako smo imali svu bratsku i nesebičnu pomoć Rusa, koji su izuzetno uticajni i cenjeni u Jerusalimu, kao i naše ambasade, uspeli smo u nameri... Procedura je, konkretno, podrazumevala da se oganj sa sveća prenese u posebne lampe, nalik petrolejkama, koje su našim poklonicima darivali Rusi.

Ovde malo ko zna da je Sveti Sava otkupio od Osmanlija prostoriju u kojoj je održana Tajna večera, pitavši ih šta treba da učini kako bi je vratio hrišćanima? Videvši ga u monaškim ritama našalili su se kako mora da poploča čitav pod zlatom, ne znajući da je pred njima i monah, ali i princ

Uz odobrenje izraelskih vlasti lampe su gotovo trkom, kako bi se što pre vratili za Srbiju, odneli do aviona, specijalno iznajmljenim za takav let, a potom, po dolasku u Beograd, na aerodromu darivali braću iz Crne Gore i Republike Srpske ognjem kako bi i tamo stigao do ponoći, a onda pred Hramom Svetog Save poklonili hiljadama vernika dar poslat od Gospoda lično!

I ove Velike subote će biti tako, jer samo su pravoslavni narodi blagosloveni Blagodatnim ognjem, uz žal jednog ni po čemu, ali opet po svemu posebnog mladića, što nije tamo gde se nalazi suština svega- Jerusalimu, pa da potom uz oganj, kao lani, krene Kosovom i Metohijom, da osvetli ono što se sa zemlje trenutno ne vidi, ali s neba - da!

Priča bez kraja

- Daće Bog, biće i dana i prilike za nova pokloništva, važno je samo da Srbiju vratimo tamo gde je značajem, duhom i verom pripadala - na nebo, jer jeste joj tamo mesto, tamo je Sveti Sava izborio tron za nju, a koliko je velika, značajna i koliko je Sveti Sava velik govori podatak koji ovde malo ko zna, ali ga u Jerusalimu prenose u amanet generacijama: Upravo je naš svetitelj i svetac otkupio od osmanlija prostoriju u kojoj je održana Tajna večera, pitavši ih šta treba da učini kako bi je vratio hrišćanima?
Videvši ga u monaškim ritama našalili su se kako mora da poploča čitav pod zlatom, ne znajući da je pred njima i monah, ali i princ koji je mogao to da priušti i koji je upravo to učinio, dukat po dukat, čitav pod i na taj način vratio hrišćanima jedno od najsvetijih mesta...- ne završavamo priču, jer ovakvim pričama nema kraja, zbog toga i jesu velike, mitske i valja ih pričati i prepričavati do sudnjega dana, a onda...

Pa dan po dan posle tog sudnjeg, jer Blagodatni oganj je dokaz da je, što Kusturica kaza, “smrt neproverena glasina”, tek tren do vaskrsenja...

ŠTA JE BLAGODATNI OGANJ

Blagodatni oganj predstavlja plamen koji se po kazivanjima sveštenika i vernika čudesno pojavljuje na Veliku subotu, na bogosluženju u Crkvi Hristovog groba u Jerusalimu, uoči pravoslavnog Vaskrsa. Pojava blagodatnog ognja po tumačenju verujućih predstavlja vidljivu pojavu Duha Svetoga i vaskrsenja Isusa Hrista, kao i potvrdu pravoslavne kao jedine iskonske, prave vere.

Blagodatni oganj se „priziva“ nakon što se izvrši provera da u hramu ne postoje zapaljiva sredstva. Nakon toga sledi „priziv“ Duha Svetoga i jerusalimski patrijarh prvi prima oganj na svoju sveću i predaje ga ostalima. Vernici tvrde da oganj pri dodiru ne stvara opekotine, niti osećaj toplote.

Po predanjima, bila su dva pokušaja drugih crkava da „prizovu“ Blagodatni oganj. Prva je pokušala rimokatolička crkva, u vreme krstaške vladavine, kada su katolici na silu oduzeli od Grka svetkovinu Svetog ognja. Međutim, kako im se Oganj nije javljao nakon nekoliko sati molitve, vratili su „priziv“ pravoslavnom patrijarhu. Od tada se Sveti oganj opet počeo „javljati“.

Drugi pokušaj se dogodio u 16. veku, kada je Jermenska crkva na Veliku Subotu potplatila turske činovnike da ne dozvole ulazak jerusalimskom patrijarhu u Crkvu Svetog Groba. Pošto nije pušten unutra, patrijarh se počeo moliti napolju i posle izvesnog vremena Sveti Oganj se spustio kroz stub ulaznih vrata hrama, raspukao ga i zapalio svežanj sveća patrijarhu. Od tada više nijedna crkva nije pokušala da od pravoslavnih otme priziv Blagodatnog ognja.

Godine 2005. u demonstraciji uživo na grčkoj televiziji, Mihail Kalopulos, pisac i istoričar religije, pokušao je da dokaže da je Oganj moguće "proizvesti" i bez čuda. Umočio je tri sveće u beli fosfor. Sveće su se spontano zapalile posle 20 minuta, zbog osobine samozapaljivanja belog fosfora u kontaktu sa vazduhom. Beli fosfor takođe svetli beličasto-plavim plamenom.