NEMAČKI MEDIJI O RAZGRANIČENJU: Ako se Srbija i Kosovo dogovore EU će biti nemoćna

Nemačka štampa priču o etničkom razgraničenju Srbije i Kosova tumači dvojako - kao šansu da rešenje konačno dođe iz samog regiona i kao opasnost koja može uvesti u haos čitav Balkan, prenosi Dojče vele.

U švajcarskom Noje cirher cajtungu Andreas Ernst, odlični poznavalac Balkana, piše da se novi pregovarački prostor otvorio iz Bele kuće gde administracija predsednika Donalda Trampa ne poštuje stare tabue.

Ernst navodi da se komesar za proširenje EU Johanes Han suprotstavio kancelarki Angeli Merkel i njenom tvrdom stavu o nepromenjivosti granica tako što je rekao da se tu radi o bilateralnom sukobu, a ne presedanu za sve sporove.

Navodeći da među poznavaocima regiona postoji zadrška zbog mogućeg domino-efekta u BiH i Makedoniji, Ernst kaže da su se takvi tonovi čuli iz Republike Srpske bez posledica i pri proglašenju nezavisnosti Kosova.

"Drugi stručnjaci ovde vide priliku da dve strane odluče same, a ne da to umesto njih čine evropske diplomate. To međutim važi pod samo dva uslova: apsolutno odricanje od nasilja i obaveza da se svako rešenje potvrdi na referendumima u pogođenim opštinama i dve države", naveo je Ernst.

Karl Bilt, bivši švedski šef diplomatije, specijalni izaslanik EU za Jugoslaviju i visoki predstavnik u BiH, kaže da je došlo do "povratka ideje da je jednostavno i čak podsticajno za stabilnost da se na Balkanu stvaraju monoetničke države".

"Ali to je iluzija, kako je pokazala prošlost regiona", rekao je Bilt.

On ocenjuje da predsednik Aleksndar Vučić ima jaku poziciju u Srbiji i mnogo uticaja na medije, ali da je politički sistem Kosova vrlo fragmentisan, zbog čega će kosovski parlament teško odobriti odricanje od severa Kosova.

"Ali to ne umanjuje moje brige. Jer činjenica da Vašington i delimično EU odobravaju takvo rešenje ili mu se ne suprotstavljaju jeste ohrabrenje za sve političare u regionu koji sanjaju o stvaranju monoetničkih država", rekao je Bilt.

On navodi da ima utisak da SAD nisu više "spremne da preuzmu odgovornost za svoju politiku" i da će stvari prepustiti Evropi koja je "u najboljem slučaju inertna".

Na stav Hana i ćutanje visoke predstavnice EU Federike Mogerini, Bilt kaže da je nerealno misliti da se posledice razmene teritorija mogu izolovati.

"Koliko sam shvatio, Han je rekao da mora biti institucionalnih garancija da takvo jedno rešenje neće biti uzor za druge konflikte. Ali mogu da mu potpišu garancija koliko hoće - to neće sprečiti da takva politika u drugim delovima Balkana posluži kao inspiracija", rekao je Bilt.

List Frankfurter rundšau piše da prema diplomatskim izvorima predsednici Kosova i Srbije, Hašim Tači i Aleksandar Vučić, već imaju dogovor o razmeni teritorija po etničkom kriterijumu.

"I u EU ima podrške za to. Tako navodno Francuska nema ništa protiv takvog rešenja, a i SAD su pod Trampom prešle na tu liniju. Jedina zemlja koja se jasno usprotivila tome je Nemačka. Savezna kancelarka Angela Merkel je razumela da je ovo igra vatrom koja može imati nesagledive posledice za BiH i Makedoniju i da odvede ceo region u haos", piše Frankfurter rundšau.

List dodaje da su i Velika Britanija i Švedska protiv promene granica, uz ocenu da bi pobedom etničkog principa na Balkanu bila "u opasnosti je mirovna politika Zapada u poslednjih trideset godina".

"Sedmog septembra Vučić i Tači ponovo treba da dođu u Brisel. Devetog septembra će Vučić objaviti svoje planove na severu Kosova. Dan se očekuje sa neizvesnošću. Ako se ponovo izjasni za podelu Kosova, onda će se Nemačka svakako iznova usprotiviti. Time Nemačka važi za poslednjeg garanta mirovnih napora Zapada na Balkanu. U Berlinu se to čini uz podsećanje da je Nemačka na Balkanu previše važna kako bi jednostavno bila ignorisana“, navodi se u tekstu.