NISKE STRASTI

Srbija svoju četvorospratnu vilu na ekskluzivnoj lokaciji u Londonu, po knjigovodstvenoj vrednosti, ceni svega 108 miliona dinara, dok je tržišna vrednost više od milijardu i po dinara. Zgradu u Parizu, prema istom principu, Ministarstvo spoljnih poslova ceni čak sedam puta manje od njene realne cene

Zamislite da imate kuću na obali Sene u Parizu, sa frontalnim pogledom na Ajfelov toranj. Zamislite četvorospratnu zgradu u Londonu, ušuškanu u uglednom naselju u blizini kraljevske palate i manje od dva kilometara od Temze. Ili možda vilu sa bazenom u Pretoriji, kuću u diplomatskom naselju u Kanberi, zgrade u Njujorku, Berlinu, Ankari ili Otavi. Zamislite da je sve vaše i da u skorije vreme planirate da deo te imovine prodate.

A sada zamislite da tu imovinu cenite nekoliko puta manje od njene realne vrednosti. Zbog čega bi to iko normalan uradio? Pa možda zbog manjeg poreza, države, potencijalnog nasledstva...

A zbog čega to radi jedna država?

Srbija, naime, u inostranstvu u svom posedu ima čak 80 objekata, koje većinom koristi za ambasade, rezidencije, konzularna odeljenja. Međutim, budući da je dobar deo tih zgrada u prilično lošem stanju, Srbija istovremeno za potrebe naše diplomatsko-konzularne mreže iznajmljuju 103 nekretnine, pa čak i u gradovima gde imamo svoje zgrade. Zbog toga je ministar diplomatije Ivica Dačić prošle godine najavio da će Srbija nekretnine koje su van upotrebe uskoro prodati. Nekoliko meseci kasnije, domaći mediji, prema nezvaničnim saznanjima, najavljuju da "MSP ubrzano rešava podstanarski status naše diplomatije i da želi da uštedi novac od zakupa" u Vašingtonu, Kanberi, Skoplju i Sarajevu. Ideja je da se nekretnine koje su u našem vlasništvu u ovim gradovima, a ne koriste se - prodaju, a novac uloži u kupovinu uslovnih objekata u koje bi se trajno smestile srpske diplomate. Tako ćemo, prema najavama, do 2027. godine kupiti još dvadeset objekata. Tako će biti utrošen i novac dobijen iz procesa sukcesije bivše imovine SFRJ, odnosno od prodaje zgrada i stanova koje nijedna država nije htela da nasledi. Samo od stana u Njujorku, na Petoj aveniji, Srbija bi trebalo da dobije milion dolara.

Međutim, iako je Ministarstvo spoljnih poslova jedna od retkih institucija koja ima kako-tako popisanu srpsku imovinu u inostranstvu, paradoks je u tome što se vrednost svih nekretnina, umesto u tržišnoj, vodi u knjigovodstvenoj vrednosti. Zbog toga je, sudeći prema najnovijem Informatoru o radu MSP za 2017. godinu, vrednost nekretnina koje se nalaze na ekskluzivnim lokacijama u svetskim metropolama predstavljena u čak nekoliko puta manjoj vrednosti. Tako je, recimo, rezidencija srpskog ambasadora u Londonu, koja se nalazi u ekskluzivnom kraju grada, u ulici Kensington Roud, u kojoj su nekada živeli i Vinston Čerčil i Virdžinija Vulf, od čak 490 kvadrata, prema knjigovodstvenoj vrednosti teška 108 miliona dinara (nešto manje od 900.000 evra). Iako taj iznos za prosečnog srpskog građanina deluje kao nedostižan san, kuća tik uz rezidenciju od svega tridesetak kvadrata manje (465 metara kvadratnih), a u kojoj živi čuvena manekenka ledi Sofija Hamilton, procenjena je na čak 12 miliona funti, što je prevedeno na srpski jezik - 1.620.000.000 dinara. Slovima: milijardu i šeststo dvadeset miliona dinara.

Slična situacija je i u slučaju Srpske kuće u Londonu koja godinama zvrji prazna. Naime, ministar diplomatije Ivica Dačić je u maju prošle godine najavio da će Srbija svoju zapuštenu kuću u Londonu, koja je svoju ulogu za promociju države imala poslednji put na Olimpijskim igrama 2012. godine, uskoro prodati.

- To je Olimpijski komitet otvorio pred Olimpijadu, a ministar je tada bio Vuk Jeremić. Kasnije ju je "Jat" dao Vladi Srbije na račun duga i zgrada je dodeljena nama, ali nije u funkciji i to će biti prodato kao i drugi objekti u svetu koji nam nisu potrebni - najavio je tada Dačić za domaće medije.

Inače, u ovoj četvorospratnoj zgradi koja se nalazi u ekskluzivnoj zoni, u ulici Dering broj 7, na samo desetak metara od Oksford strita i kilometar i po od Bakingemske palate i svega dva kilometra od Big Bena, godinama je bila smeštena poslovnica "Jata". Kada je ova kompanija zapala u velike dugove, "Jat" je bio primoran da od Vlade Srbije zatraži odobrenje za prodaju nekretnina kako bi se kupili delovi za avionske motore. Ova zgrada je potom dodeljena MSP. Tek 2011. godine tadašnji šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i predsednik OKS Vlade Divac svečano su otvorili Srpski paviljon, koji je trebalo da bude mesto za promociju srpskog sporta i kulture. Tokom OI kuću su posetili Tomislav Nikolić i njegova supruga Dragica.

Iako je prilično očuvana, zgrada od tada do dana današnjeg zvrji prazna, a godišnji troškovi održavanja prema rečima generalnog sekretara MSP Veljka Odalovića iznose tri hiljade funti. Uprkos tome, knjigovodstvena vrednost ove zgrade (233 kvadratna metra), prema podacima MSP, svega je 163.000.000 dinara, dok je tržišna vrednost jedne garsonjere od trideset kvadrata u istoj ulici (podaci britanskog sajta za prodaju nekretnina "Rightmove") čak 950.000 funti ili 128.250.000 dinara.

Ista praksa korišćena je i preko Lamanša u prestonici Francuske. Osim rezidencije na ekskluzivnoj lokaciji u blizini Ajfelovog tornja i šest stanova, Srbija u Parizu poseduje i zgradu ambasade u Rue Leonardo de Vinci (1.981 kvadratni metar i plac od 407 kvadrata) čija je knjigovodstvena vrednost svega 507.638.152 dinara, što je oko 4,3 miliona evra. S druge strane, najniža tržišna vrednost kvadrata u tom delu grada prema zvaničnim podacima iznosi 15.000 evra, što je pomnoženo sa kvadraturom ambasade oko 29.700.000 evra. To je čak sedam puta više od knjigovodstvene vrednosti kuće.

Opširniji tekst pročitajte u najnovijem štampanom izdanju Ekspresa, koji je od petka u prodaji na kioscima