NJENA PRIČA ĆE VAS RASPLAKATI: Vesna prvi put na izbore sa Astorom

Ti ćeš jedina znati za koga glasam, ali molim te da ne objavljuješ, kaže mi kroz osmeh. Zaokružujem broj na listi po njenom izboru.  Ipak, traži da ona savije listiće i ubaciti ih u kutije

Za Vesnu Nestorović iz Beograda ovi izbori drugačiji su od svih dosadašnjih, a imali smo ih podosta od uvođenja parlamentarizma. Vesna je slepa na oba oka i posle petnaest godina jutros je na biračko mesto prvi put otišla sama, sa psom vodičem Astorom, a glasala je uz pomoć faksimila, što se prvi put dešava u zemlji Srbiji. Ekipa Ekspresa pratila je Vesnu i Astora do biračkog mesta.

Pedesetogodišnja Beograđanka sačekala nas je u kafiću na Voždovcu gde smo popili kafu pre odlaska na izborno mesto broj dvadeset u ulici Božidara Jankovića. Tu smo upoznali i Astora, dvogodišnjeg labradora-ritrivera koji je ležao pored njenih  nogu i budno pratio sve što se dešava.

-Dobar dan komšinice, kako je danas? Jesmo krenuli na glasanje? - pitaju komšije u prolazu, dok ulazimo u tramvaj na liniji broj 14.

-Dobar dan, kako ste danas? Mi evo na izbore, pozdravila je Vesna vozača tramvaja.

Ima nas raznih

Otkriva nam da ju je jednom upravo vozač tramvaja spasao kada je napao neki narkoman. Međutim, nije svuda isto. Kaže da je nedavno na liniji gradskog autobusa broj 25 imala neprijatnu situaciju da je vozač zaustavio vozilo i nije želeo da krene dok ona i Astor ne izađu.

-Ima nas raznih, šta da se radi, uzdiše Vesna dok ulazimo na biračko mesto broj 20. Sledi rutinska procedura, lična karta, kontrola biračkog spiska, prskanje sprejem. Vesna udara svoj faksimil na mesto za potpis, praćena sa nekoliko zbunjenih pogleda članova izborne komisije, uzima listiće i zajedno sa Astorom odlazi iza paravana.

- Ti ćeš jedina znati za koga glasam, ali molim te da ne objavljuješ, kaže mi kroz osmeh. Zaokružujem broj na listi po njenom izboru.  Ipak, traži da ona bude ta koja će saviti listiće i ubaciti ih u kutije. Desno za parlament, levo za lokal. Vraćemo se ka Vesninom stanu.

Usput mi priča o tome kako joj uopšte nije bilo lako da dobije Astora.

- Astor je prvi i jedini pas vodič za slepe u Srbiji. Došao je kod mene prošle godine, konačno, posle više od deset godina borbe da ga dobijem, počinje ispovest ova hrabra žena, koja je izgubila vid, ali ne i nadu i veru u život.

Fotograf koji je preko noći stao u mraku

Vesna Nestorović je nakon što se suočila sa gubitkom vida prošla kroz psihičku i fizičku krizu i kako kaže samo uz pomoć roditelja i sina uspela da prebrodi teško duševno stanje i suoči se sa tim da mora da živi u potpunom mraku.

- Nisam mogla da shvatim da ne vidim. Volela sam život, vozila motor, išla na planinarenje i jedrenje, fotografija je bila moj hobi i velika strast i odjednom - pada mrak. Bespomoćna i očajna mesecima nisam izlazila iz kuće, čak sam pomišljala i na samoubistvo. A onda sam se trgla: "Ti nisi kukavica, nisi nikada bila, nema predaje", rekla sam sebi i izašla iz kuće. Tada sam prvi put otišla sama do Novog Beograda. I shvatila koliko je teško biti drugačiji, biti osoba sa invaliditetom - priča Vesna.

Shvativši da je mnogo problema sa kojima se slepe osobe suočavaju osnovala je udruženje "Beli štap" i krenula u borbu za ono što, prema njenim rečima, treba da bude pristupačno svima koji imaju taj hendikep.

- Pokrenula sam kampanje kojima sam ukazivala na probleme slepih, organizovala radionice i otvorila savetovalište. Mnogi koje sam zvala da pomognu su se odazvali, ali na žalost bilo je više onih koji su okretali glavu. Ni to me nije pokolebalo, nastavila sam da tražim rešenje kako da sakupimo 15.000 evra i kupimo psa vodiča za slepe - objašnjava Vesna.

Škola života

Prve pare, 300 evra, dobila je od projekta kojim je konkurisalo kod EU.

-Napravili smo plakate i kasice u obliku psećih kućica i postavili ih po gradu, pisali smo raznim kompanijama, pridružili su se mnogi ljudi koji normalno vide i volontirali su na tim punktovima gde smo prikupljali novac, a mnogo nam je pomogla i Fondacija "Trag", tako da smo na kraju ipak uspeli da sakupimo 15.000 evra za psa - rekla nam je Vesna

Međutim, tu se ne završava priča. Treba naći trenere za obuku pasa vodiča za slepe, pa odabrati psa, a na kraju i sama slepa osoba prolazi obuku i polaže za dozvolu da koristi ovakvog psa.

-Meni su prvo poslali sliku nekog labradora iz Švedske. Rekli su mi da je bela ženka, i iako ne vidim nekako mi se nije svidela. Nisam želela da me ona vodi. Nastavili smo potragu i kada sam čula za Astora, znala sam da hoću njega. Za to je malo "kriv" i glumac Aleksa Jelić, koji ima istog takvog, a koji je verni prijatelj našeg udruženja, čak je i pomogao Astorovu kupovinu sa 1.000 evra koje je osvojio u muzičkom šou "Tvoje lice zvuči poznato" - priča Vesna. Ona se priseća svog prvog susreta sa Astorom.

-Kada sam ga videla  znala sam da je to-to. Bila je to ljubav na prvi pogled. Prvi put smo se sreli u holu hotela "Park" kada su ga doveli iz Slovenije, iz centra za obuku. Poleteo mi je u susret a ja sam ga zagrlila jako i počela da ga ljubim. Ljudi okolo su plakali. Od tada se ne razdvajamo. On je moj vodič i najbolji prijatelj - kaže Vesna, ali dodaje da prvi dani sa Astorom nisu bili laki.  Nailazila je na otpor okoline i neprihvatanje Astora. Kaže da je bilo neprijatnih situacija kada su ih izbacivali iz gradskog prevoza, prodavnica i sa javnih mesta.

-Neki ljudi su jako čudni, da ne kažem zli. Dešavalo se da dobacuju i vređaju i mene i Astora, da viču: "Bolje da si našla muža da te vodi nego što šetaš tu džukelu", neki su nas i fizički napadali. Uglavnom bahati vozači koji parkiraju vozila na stazama za slepe i trotoarima a onda kada se usprotivim tome viču, prete i hoće da me biju. Ali ne dam se ja tako lako. Uvek se suprotstavim. Zašto bih dozvolila da se bilo ko iživljava samo zato što oni vide a ja ne - kaže Vesna.

Ona je učestvovala u izradi Zakona o kretanju sa psima vodičima i njen sledeći korak je otvaranje centra za obuku pasa i vodiča u Srbiji, jer to je najlakši način da se dođe do pasa koji su obučeni za život i rad sa slepim osobama, a koji su danas za naše uslove toliko skupi da retko ko može sebi da ih priušti.

-Od države nikada ništa nismo dobili u smisli materijalne pomoći, a svi pričaju o problemima osoba sa invaliditetom. Potrebna nam je pomoć ne u smislu da sms-om sakupljamo pare za pse vodiče, nego da omogućimo zainteresovanima da odu na obuku za vodiče i dobiju licencu. Tada će biti lakše jer jedan obučen instruktor za šest meseci može da obuči jednog psa i još tri nova vodiča, pa vi vidite koliko bi brže i lakše omogućili slepima da dobiju svoje pse vodiče - zaključuje Vesna.

Rastajemo se od nje i Astora uz obećanje da ćemo pratiti i podržati njenu borbu za dobijanje centra za obuku pasa. To je najmanje što možemo da učinimo za ovu heroinu koja nam je za 60 minuta objasnila šta je to život i zbog čega ga valja živeti.

Foto> Saša Džambić

 d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);