Društvo
22.08.2016. 11:15
Piše: Ivana Miloradović
NOVA ZLATNA GROZNICA: Zašto se Soroš, Kina i Rusija takmiče ko će više napuniti slamaricu
Zlato je imalo rekordnu vrednost 1980, kada su sovjetske trupe ušle u Avganistan, a Zapad se pribojavao širenja komunizma. Ako je suditi po tome, rast cene zlata ukazuje da je svet politički i ekonomski nestabilan i da se ne nazire skori rasplet
Nije zlato sve što sija. Tako ni zlatna olimpijska medalja našeg rvača Davora Štefaneka, kao uostalom ni ostalih 5.129 najviših odličja iskovanih za Olimpijske i Paraolimpijske igre - nisu zlatne, već pozlaćene. Najomiljeniji plemeniti metal čini samo 1,2 odsto od pola kilograma koliko su teške. Ostalo je reciklirano srebro. Po trenutnim tržišnim cenama zlata i srebra, najviše olimpijsko odličje vredno je samo 587 dolara.
Nekada, tačnije do 1912. godine, bilo je drugačije. Zlatne olimpijske medalje su zaista to i bile. Danas olimpijsko zlato služi kao mamac za sponzore i nagrade nacionalnih olimpijskih komiteta. Tako Olimpijski komitet Sjedinjenih Država - zemlje sa najvećim brojem medalja u Riju - za zlatno odličje isplaćuje 25.000, za srebrno 15.000, a za bronzano 10.000 dolara. Međutim, američki poreski organi ove nagrade tretiraju isto kao i dobitak na lutriji, te ih oporezuju po najvišoj stopi od 39,6 procenata.
Tako će najbolji plivač sveta (a po nekima i svih vremena) Majkl Felps poreznicima ostaviti preko 55.000 dolara. No, to nije ništa prema pravom, od sponzora prikupljenom profitu ovog plivača. On iznosi oko 55 miliona dolara. Time je Felps po zaradi prevazišao slavnog repera Fifti Senta ili portugalsku fudbalsku legendu Luiša Figa, i kao alhemičar pozlaćene medalje "pretopio" u suvo zlato.
Danas plemeniti metal čini samo 1,2 odsto od pola kilograma koliko su teške zlatne medalje. Do 1912. godine bilo je drugačije. Zlatne olimpijske medalje su zaista to i bile
No, zlato ovih dana nije samo na pameti olimpijcima. Nekoliko hiljada kilometara severnije od Rija - u Londonu - u toku je prava borba za zlato. Britanska prestonica ne leži na zlatnoj žici, ali trezori Engleske centralne banke, posebno za tu svrhu sagrađeni tridesetih godina prošlog veka na glinenom tlu nedaleko od Temze, čuvaju čak 400.000 zlatnih poluga. Svaka paleta trezora skladišti 80 poluga ili tonu zlata. A vrednost samo jedne poluge je početkom avgusta iznosila 411.770 dolara. Prosta računica dovodi nas do vrednosti od 165 milijardi dolara u zlatu.
Naravno, Velika Britanija bi bila srećna zemlja kada bi ceo sadržaj trezora bio njen. Vlada u Londonu vlasnik je malog dela ovog bogatstva, koje pripada kako drugim centralnim bankama, tako i finansijskim institucijama. Od njih je opet najvažnije Londonsko udruženje tržišta zlata. Zlato nije obična roba, te se njime ne trguje na berzi, već direktno ili, kako to bankari vole da kažu, "preko šaltera". Za Londonsko udruženje tržišta zlata može se reći da drži monopol na ovu vrstu trgovine. Podaci od pre osam godina, kada je potražnja za zlatom počela naglo da raste zbog svetske ekonomske krize, govore nam da ovo udruženje u roku od 4,4 dana kroz ruke provuče celokupnu godišnju proizvodnju zlata ili nešto preko 18 miliona unci (519 tona zlata). Za godišnju proizvodnju srebra potrebno mu je dva dana duže. Međutim, Akcioni komitet za borbu protiv monopola na tržištu zlata tvrdi da su zvanični podaci daleko od stvarnih. Ovo telo smatra da Londonsko udruženje tržišta zlata obrne 21,5 milijardi dolara dnevno.
Ako vam se vrti u glavi, smatrajte da podležete prvim simptomima zlatne groznice. I niste jedini. U ovom trenutku se za dominaciju na tržištu zlata bore najmoćniji bankari sveta. Kao bokseri u Riju, u jednom uglu ringa su oni koji teže da regulišu tržište plemenitih metala, koje zbog politike prodaje "preko šaltera" ne podleže istoj kontroli kao ostali delovi berze. Ovaj tabor želi da plemenite metale uvuče pod kišobran berzanskih pravila. Glavni pobornik stvaranja nove berze za plemenite metale je najmoćnija banka na svetu kada je reč o robnoj trgovini - Goldman Saks. Odmah uz nju je i jedna od najmoćnijih finansijskih institucija Azije - Industrijska i komercijalna banka Kine. Samo od njene aktive, vredne 2.500 milijardi dolara, vrti se u glavi. Dakle, to su izazivači. Za status kvo su dve najveće banke u sferi trgovine plemenitim metalima - Džej Pi Morgan i HSBC. Njih, očekivano, podržava i Londonsko udruženje tržišta zlata, koje doduše predlaže kompromis - veću transparentnost trgovine "preko šaltera", ali ništa više od toga.
Drugo se nije moglo ni očekivati, jer upravo to udruženje dva puta dnevno, posle telefonskih razgovora sa svojim članovima i klijentima, postavlja svetsku cenu zlata za taj dan. Cena zlata se vekovima zvanično ili nezvanično određuje u Londonu. Tačnije, od kraja 17. veka kada je, uz kraljevski blagoslov Elizabete Prve, moćna Istočnoindijska kompanija (tačniji prevod bi bio Karipska kompanija, pošto je na engleskom Istočna Indija sinonim za - niste se nadali - Karibe) u London prevezla tone i tone brazilskog zlata. Tada je kovač kraljevskog novca bio niko drugi nego Isak Njutn, te je njegovom strategijom Engleska postala prva država sa zlatnom podlogom. Evropa će ostati pri srebru do polovine 19. veka. Zatim su usledile zlatne groznice u Kaliforniji, Australiji i u Južnoj Africi.
Cena zlata prvi put je fiksirana u kancelariji Rotčilda 1919. godine u Londonu. I tako je ostalo do 1987. godine kada je Engleska centralna banka pristala da delimično reguliše ovo tržište i učini ga barem delimično nezavisnim od pet glavnih banaka iz ovog sektora. Tako je rođeno Londonsko udruženje tržišta zlata, koje vlada svetskim dragocenim metalima već (ili tek) tri decenije.
Investicioni moguli sve više okreću leđa berzama i - ulažu u zlato. Najglasniji među njima je Džordž Soroš. Njegov fond je u maju prodao čak 37 odsto svojih akcija na američkim berzama
Zato ne čudi to što dizgine ne namerava da ispusti u godini u kojoj je cena najplemenitijeg metala skočila za četvrtinu. S obzirom na "bregzit", krizu u evropskom bankarstvu i globalnu političko-ekonomsku nestabilnost, te, što je važnije, nepredvidljivost, očekuje se da zlato svakim danom nastavi da sve jače sija. Za sada tržište prati diktat glavnih centralnih banaka. Međutim, investicioni moguli sve više okreću leđa berzama i... pogodili ste - ulažu u zlato.
Najglasniji među njima je Džordž Soroš. Njegov fond je u maju prodao čak 37 procenata svojih akcija na američkim berzama. No, zato je kupio preko milion deonica SPDR Gold trasta, koji prati cenu zlata. Štaviše, milijarder je kupio 1,7 odsto akcija najvećeg svetskog proizvođača zlata - Barika. Ako se podsetimo Soroševe procene od pre par meseci da ga kinesko tržište podseća na američko pred početak svetske ekonomske krize, ne čudi što najveće kineska investiciona i komercijalna banka želi da postane važan igrač na tržištu zlata. I što nastoji da to tržište reguliše. Nemojmo da zaboravimo da je vlada u Pekingu, uz vladu u Moskvi, jedan od najvećih kupaca zlata još od početka ekonomske krize u evrozoni 2011. godine. Kineske rezerve u zlatu trenutno se procenjuju na 1,7 odsto ukupnih rezervi najmnogoljudnije države sveta. Doduše, postoji još jedan razlog za ovaj potez Kineza. Globalni kapital se sve više seli u Aziju, te tako trgovina zlatom na Šangajskoj berzi ne samo da cveta, već preti da po obimu ugrozi londonsku.
Novo vreme zahteva nova pravila, inače će tržište zlata početi da stagnira, upozoravaju stručnjaci ove banke. Ukoliko Kinezi i Goldman Saks uspeju da ostvare svoje planove i uključe trgovinu plemenitim metalima u berzanska pravila već početkom sledeće godine, biće to najveća promena u globalnoj trgovini od sedamdesetih godina prošlog veka kada se nešto slično dogodilo sa naftom. Ta decenija bila je i period kad se dolar razveo od zlata kao svoje podloge. Poslednji su to učinili Švajcarci na prelazu u novi milenijum. Dakle, valute se danas ne vezuju za cenu zlata. Ipak, centralne banke različitih država vlasnice su 19 odsto "nadzemnog zlata", dakle onog koje je već iskopano iz zemlje.
Pre 17 godina Vašingtonskim sporazumom o zlatu ograničena je prodaja najpoželjnijeg metala na 500 tona godišnje. Pre sedam godina broj tona je smanjen za 100. Da situacija bude komplikovanija, teško je proceniti koliko stvarno ima zlata u svetskim trezorima, od kojih je najvažniji onaj u Londonu. Kineski investitori ovih dana pokreću pitanje likvidnosti trgovine zlatom na Zapadu. Prevedeno na jezik smrtnika, oni pitaju da li se ovde trguje postojećim ili fiktivnim zlatom i šta bi bilo kada bi svi investitori želeli da svoje zlato i opipaju? Stvari dodatno komplikuje čudno ponašanje cene zlata u poslednjih par godina. Tradicionalno, ona je niska kada su kamatne stope visoke i obratno.
No, kada je prvo Evropska, a zatim i Indijska centralna banka povisila kamatne stope zbog ekonomske krize pre pet godina, cena zlata se nije pomerila. Zato ne čudi što raste važnost, a samim tim i akcije kompanija koje zlato iskopavaju. Raste i apetit tih kompanija da se što pre domognu novih zlatnih žica. U tom kontekstu treba posmatrati interes čak dve takve kompanije za dalje istraživanje zaliha zlata ispod Borskog jezera. Sam Rudarsko-topioničarski basen "Bor" je do pre četiri godine insistirao da će sva nova istraživanja sprovoditi samostalno. Da li će tako i ostati pod pritiskom globalnog tržišta pokazaće bliska budućnost. No, sigurno je jedno - trenutna borba za zlato je šansa za borske rudare.
Naša slamarica je u Boru, a globalna u Londonu. Meseci pred nama pokazaće da li će tako i ostati
A da je borba ogorčena svedoči i činjenica da je u ring ušla i britanska premijerka Tereza Mej. Ona je, naime, pre par nedelja odbila da stavi svoj pečat na kinesku 18 milijardi funti vrednu investiciju u atomsku centralu "Hinkli". Međutim, pre samo par dana poslala je kineskom predsedniku Ši Đinpingu pismo u kojem insistira na čvršćim poslovnim vezama između dve zemlje. Kada znamo da se sve ovo odbija paralelno sa borbom za londonsko tržište zlata, ova politika štapa i šargarepe postaje mnogo jasnija.
I na kraju, setimo se kada je zlato imalo rekordnu vrednost. Bilo je to 1980. godine kada su sovjetske trupe ušle u Avganistan, a Zapad se pribojavao globalnog širenja komunizma. Ako je suditi po tome, rast cene zlata ukazuje da je svet politički i ekonomski nestabilan i da se ne nazire skori rasplet ovakve situacije. I zato onaj ko sačuva zlato u slamarici ima najveće šanse da krizu najbezbolnije prebrodi. Naša slamarica je u Boru, a globalna u Londonu. Meseci pred nama pokazaće da li će tako i ostati.
GDE JE NESTALO 45 TONA SRPSKOG ZLATA?
Neto devizne rezerve NBS povećane su od početka 2015. za 85 miliona evra po osnovu intervencija centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu. Kako je istakla guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, rezerve u zlatu iznose 18,3 tone. Od ukupnih zlatnih rezervi 1,01 tona se nalazi u Bazelu, a ostatak u Trezoru NBS. Prema njenim rečima, pitanjem kako je od 46 tona zlata pohranjenih u Bazelu ostala samo jedna tona još dugo će se baviti nadležni ljudi u Srbiji.}
Komentari
