OKO ZA OKO, ZUB ZA ZUB: Da li bi Dušanov zakonik smanjio stopu kriminala danas? (VIDEO)

Dušan Silni, najmoćniji vladar dinastije Nemanjića,za čije vreme je Srbija bila najcenjenija u svojoj istoriji,  vladao je po pravilima koje je napisao u svom zakoniku i uspeo da bude vođa teritorije velike koliko i osam današnjih država.

Dušanov zakonik koji je imao ukupno 201 član i koji važi za najvažnijih zakona srednjovekovne Srbije donet na saboru Vlastele i crkvenih velikodostojnika, na Vaznesenje Gospodnje 21. maja 1349. godine u Skoplju.

Zakonik po Dušanu Silnom imao je zaista stroge može se reći i nehumane zakone, ali neki smatraju da su baš takvi zakoni doprineli da se smanje nedozvoljene radnje u tadašnjoj Srbiji.

Takođe, iako bi danas to bilo okarakterisano drugačije, smatralo se da se ovim zakonom uređuju i moralne i duhovne norme.

Društvo se i danas suočava sa problemima kriminala i neusaglašenim zaknodavstvom, a ovo su neke od kazni iz Dušanaovog zakonika koje su delovale delotvorno u tadašnje vreme.

Zakonik je među prvim odnosima u društvu definisao brak i bračne obaveze. Po ovom zakonu, brak je morao biti skloplljen od strane duhovnika, tačnije u veri i ljubavi, a za one koji bi se oženili van vere i crkve pisalo je "takvi da se rastave".

Zanimljivo je što je ovaj zakon uređivao i seksualne odnose kao deo braka, te se kažnjavao blud među supružnicima.

Postoje teorije koje kazuju da danas imamo primenjiv zakon po ugledu na Dušanov, da broj silovatelja i pedofila ne bi bio ni približno toliko veliki, ali takav zakon jeste nešto što je diskutabilno u mnogo čemu.

Zločini te vrste su se Dušanovim zakonikom kažnjavali na sledeći način: "I koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže, a ako sebar uzme vlastelinku silom, da se obesi, a ako svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže".

Velikim prestupima su se smatrali i obmana, podmićivanje i primanje mita kao i kleveta.
Falsifikovanje dokumenata, kažnjavalo se oduzimanjem onoga što je se pokušalo falsifikovati. Za primanje mita,oduzimala se celokupna imovina, dok se klevetnik i lažov poistovećivao sa razbojnikom.

Psovanje i pogrdnje reči, koji je danas čak i deo stila i slenga govora, kažnjavali su se novčano.
Pa tako u 55. članu kaže se da "ako vlastelin, ili vlastelinčić, opuje sebra, da plati sto prepera, ako li sebar opsuje vlastelina, ili vlastelinčića, da plati sto perpera i da se osmudi".

Najteži zločini kažnjavali su se kao što je nadaleko poznato principom "oko za oko, zub za zub".
Kazna za ubice bila je smrt, ali usledila bi još gora kazna ukoliko bi neko ubio svog najbližeg srodnika
"Ko se nađe da je ubio oca ili mater, ili brata, ili svoje čedo, takav ubica da se spali na ognju" glasilo je u zakonu Dušanovom.

https://www.youtube.com/watch?v=Yq-ZpyCTl-4

Alkoholizam koji se danas smatra mentalnom bolešću zavisnosti, danas se ne kažnjava, a ljudima koji počine neki zločin u alkohisanom stanju, umanjuje se kazna i smatra se da nisu bili u stanju svesnog rasuđivanja.Velika je razlika u današnjem i zakonu iz doba cara Dušana jer su se prestupi načinjeni pod dejstvom opjnih pića kažnjavali vađenjem očiju, batinama, ili sečom udova.

"Pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče, ili okrvavi, a ne ubije, takvomu pijanici da se oko iskopa, i ruka odseče; ako li u pijanstvu što podere ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti",  piše u aktu Dušanovog zakonika.

Još jedna stvar se potpuno obrnula od tog doba. Za razliku od današnjice, kada naša saobraćajna policija jedva čeka da naplati kaznu nekom strancu, strani putnici koji su prolazili kroz srpsku zemlju istinski su se poštovali.

"Ako se gde desi kome bilo gostu ili trgovcu ili kaluđeru, te mu uzme što otimačina, ili lopov ili kakva bila neprilika, svi takvi neka dođu carstvu mi, da im plati carstvo mi, što budu izgubili, a carstvo mi da traži kefalije i vlastelu kojima bude put predan i straže poverene. I svaki gost, i trgovac, i Latinin, da dođe prvim stražama, sa svim što ima i nosi, da ga straža straži predaje sa svim; ako li se dogodi te što izgubi, neka bude porota, što reknu verodostojni ljudi po duši da su izgubili s onim porotnicima, to da im plate kefalije i straže".

Ovaj zakonik upamćen kao okrutan i ne tako pravedan, ali je prema istorijskim podacima doprineo do opadanja kriminala u vreme carske Srbije.

Iako stručnjaci tvrde da današnje zakonodavstvo nije blago i da povećane kazni za neke zločine ne bi smanjilo broj prestupnika, za krvoločne i zločine koji se kose sa svim što je ljudsko citira se opet ono čuveno "oko za oko, zub za zub".