OKONČANA DRAMA SRPSKE DRŽAVLJANKE U BELGIJI: Nju i devetomesečnu bebu belgijske vlasti proterale u Podgoricu

OKONČANA DRAMA SRPSKE DRŽAVLJANKE U BELGIJI: Nju i devetomesečnu bebu belgijske vlasti proterale u Podgoricu

Foto: Printscreen TV Prva


Drama srpske državljanke u Belgiji je okončana. Ljiljana Moharić i njena devetomesečna beba deportovani su juče iz Belgije u Podgoricu.

Kroz kakvu je torturu prošla samo zato što kod sebe nije imala dovoljnu količinu novca za boravak u Evropskoj uniji, u kakvim je uslovima u centru za migrante provela pet dana, ispričala je upravo Ljiljana koja se za TV Prva javila iz Podgorice.

Na pitanje da li se oporavila od šoka i torture kroz koju je prošla, kaže da se polako oporavlja i da joj je laknulo kada je konačno stigla kući. “Nisam verovala da majci s bebom može da se desi tako nešto”.

Ona je, podsetimo, u nedelju letom iz Podgorice gde inače živi sa suprugom, poletela za Belgiju gde ju je čekao brat s kojim je trebalo dalje da nastavi put u Holandiju, gde on živi.

Sve je počelo kada je Ljiljana sa devetomesečnom bebom sletela na aerodrom u Belgiji. Nakon uobičajenih pitanja gde ide, kod koga i koliko namerava da ostane, usledilo je i pitanje koliko novca ima sa sobom, u kešu ili na kartici.

“Imala sam samo keš. Njima je to bila mala svota novca za ostanak od 15 dana kod mog rođenog brata. Imala sam 300 evra. Rekli su mi da to nije dovoljna količina novca, odnosno da nije dovoljno evra po danu, plus što smo tu ja i beba. To što je beba beba i što je dojim, njima ništa nije značilo”, ispričala je Ljiljana.

Sa pasoške kontrole aerodromski policajac ju je sproveo u kancelariju predviđenu za razgovore, odakle su poslali dopis u Brisel gde je trebalo da se odluči šta s njom dalje da se radi – da li da je puste ili deportuju.

“Trebalo je da sačekam odgovor dva, tri sata, ali se sve produžilo. U nedelju uveče, u ponoć sam saznala da će me vratiti u Crnu Goru. Sa aerodroma su me odvezli u centar, i mene i bebu”, kaže dalje ona.

Ona u tom trenutku nije imala dovoljnu količinu pelena, kao ni hrane za bebu, pa je svoje devetomesečno dete mogla samo da doji. Nije smela ništa drugo da mu da jer dete ima problema sa alergijskim reakcijama. Ipak, kako kaže, s njom se postupalo ljubazno i bilo joj je ponuđeno da joj se dostavi sve što joj je potrebno za bebu.

“Kada sam saznala da je odluka da me vrate u Crnu Goru tražila sam da me vrate prvim sledećim letom”, ističe Ljiljana koja je kući stigla tek u četvrtak.

Prvu noć odveli su je u centar koji se nalazi kraj aerodroma u Briselu.

“To je poljana, ograđena blindiranom žicom, sve je pod šiframa, a u unutra su ljudi sa svih strana sveta. Takva su pravila. Tu su me pretresli, i mene i stvari. Uzeli su sve ono što su smatrali da su opasne stvari, s kojima bih mogla sebi da naškodim, pa i mobilni telefon”, kaže Ljiljana, koja zbog toga do sutradan u podne nije imala kontakt ni sa kim.

Brata je videla na aerodromu, kada joj je objasnio šta se dešava, a od dolaska u centar više nije imala kontakst sa njim, kao ni sa suprugom.

Na pitanje da li su nadležni sa aerodroma ili njen brat obavestili ambasadu Srbije o tome šta se dešava, ona kaže da je njen brat odmah pozvao srpsku ambasadu u Briselu da kaže šta se dešava i da pita da li može neko da reaguje budući da se radi o majci sa malom bebom.

Njen suprug je, kaže, stupio u kontakt sa ministarstvom spoljnih poslova Crne Gore, jer je on državljanin te zemlje. Ona kaže i da joj se niko nije obratio, niti iz jedne ambasade, niti je tačno da ju je posetio neko iz srpskog diplomatskog predstavništva, o čemu su pisali neki mediji. Kaže i da bi volela da upozna tog neimenovanog diplomatu koji je srpskim medijima rekao da ju je posetio.

“To me je povredilo. Kod nas niko nije došao ni iz jedne ambasade. To me je posebno povredilo, jer je u pitanju mala beba – da dođe da vidi da li je beba dobro, da li je gladna…”, dodaje ona.

Da ovako nešto može da se dogodi svakome potvrđuje Milan Antonijević, direktro Yukoma, koji kaže da se moraju proveriti pravila koja važe u zemljama u koje se putuje. “Na žalost, svi se toga setimo kada se dogode neka neprijatna situacija. Mislim da nas danas dovoljan broj ljudi gleda da bi to mogli to da počnu da rade”, kaže Antonijević.

Objašnjava da se pravila o dovoljnoj količini novca za boravak u zemljama EU razlikuju od države do države, a pomaže ukoliko sa sobom imate kartice.

Međutim, pitanje je da li je dovoljan razlog, gledajući sa stanovišta ljudskih prava, da ženu sa devetomesečnom bebom koja je sa sobom imala 300 evra i išla kod rođenog brata, pošaljete u centar za migrante na četiri dana, bez kontakta s porodicom. Antonijević kaže da postoji mogućnost da se u takvim slučajevima traži odšteta.

U slučaju Ljiljane slučaj je rešio “protok vremena”, a ne neko drugi. Iz jednog cetra u ponedeljak je prebačena u otvoreni centar u kom je mogao da je posećuje njen brat. “Da nije on mogao da dolazi mislim da bih doživela nervni slom”, kazala je ona.

Zato, smatra Antonijević, trebalo bi kao i u slučaju Sare Vidak u koji se država itekako umešala, uputiti jednu notu u kojoj bi se naglasilo da je sve što se dešavalo sa Ljiljanom i njenom bebom bilo neprimereno.

NE PROPUSTITE:

DRAMA SRPSKE DRŽAVLJANKE SA DEVETOMESEČNOM BEBOM U BELGIJI: Strpali je u centar za migrante jer nije imala dovoljno novca za put, čeka deportaciju u Crnu Goru

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar